Arhitekta superligaškog hita: Protiv lošeg suđenja borimo se dobrom igrom, jedva čekamo Zvezdu!

Vojvođanin od glave do pete, još jedan znameniti Somborac, Zoltan Sabo se ukazao kao savršen profil trenera za "revolucionarni" projekat zvani TSC Bačka Topola. Nije moglo bolje! TSC je "legao" bivšem defanzivcu isto kao što se on klubu savršeno našao, u pravom trenutku.

Reklo bi se - idealan spoj.

Sa Sabom smo pričali prilikom naše posete Fudbalskoj akademiji kluba iz Bačke Topole, i koliko nas je oduševila infrastruktura i sve što smo zatekli tamo, jednako smo bili impresionirani mirnoćom, staloženošću i stavom bez trunke euforije arhitekte najvećeg fudbalskog hita Superlige.

Pitali smo odmah Saba šta bi rekao da je neko pre početka sezone prognozirao TSC-u lidersku poziciju posle 10 kola, a prvi poraz u 11?

- Rekao bih mu da malo mašta, da sanja - uz osmeh kaže Sabo i dodaje, na istu temu:

- Eto, nismo ni mi očekivali ovakav start prvenstva, ali izuzetno je prijatno biti u takvom društvu i sa toliko osvojenih bodova i jako nam je drao zbog toga. Pogotovo što znamo šta smo sve uložili u poslednjih par godina, u ekipu, u rad, tako da je sve ovo samo plod jednog dobrog i kontinuiranog rada.

Naravno, uslovi koje je klub pružio fudbalerima TSC-a su izuzetni, daleko najbolji u Srbiji, onakvi kakve igrači i treneri mogu samo da sanjaju - koliko je sve to uticalo da i rezultati budu takvi kakvi su danas?

- Pomogao nam je mnogo naš centar, zato što ovakve uslove za rad u Srbiji retko koji klub ima. I za igrače je ovde milina raditi, isto tako i za trenere. Spojili smo teren, odmor pre i posle treninga, imamo sve uslove, imamo uslove da ekipa zajedno ruča i sve te stvari koje su jako bitne za zajedništvo. Sve je objedinjeno, i izuzetno je velika čast kad možeš da radiš u ovakvim uslovima.

Ipak, neko mora i fudbalski da oblikuje ekipu, i tu dolazimo do vašeg pečata.

- Ima već dve i po godine otkad sam došao u TSC, prvo kao sportski direktor, sad i kao trener. Kada smo razgovarali na samom početku hteli smo da budemo jedinstveni u Srbiji, i eto uspeli smo u tome. Stvarno, naše igre su dopadljive, na 11 utakmica u dve samo nismo uspeli da postignemo gol, sad sa Surdulicom i pre toga protiv Mačve. U svim ostalim utakmicama smo postizali golove, pravimo šanse i uspeli smo da nametnemo prepoznatljiv stil u Srbiji. I taj bod protiv Partizana je bio izuzetno bitan za nas, pogotovo zbog toga što su od tada svi počeli da nas gledaju daleko ozbiljnije. Milina je biti deo svega ovoga zato što ovakve rezultate nismo očekivali i želimo samo da nastavimo ovako.

Sa ovakvim igrama i rezultatima ni Evropa nije daleko. Bilo bi zaista istorijski da tim koji je tek ušao u Superligu izbori i izlazak u Evropu?

- Nama je pre prvenstva cilj bio da ostanemo u ligi, sad kako odmiče vreme i ovi rezultati, cilj nam je da budemo u plej-ofu. Sigurno da ćemo gledati da budemo što više na lestvici, a videćemo da li će to biti Evropa ili neće, ali najbitnije je to da ćemo svake godine pokušavati da idemo stepenik više, da pokušamo da unapredimo igru, a dokle će to dovesti ne možemo reći u ovom trenutku. Ipak su u našem fudbalu Zvezda i Partizan neprikosnoveni, imamo vrlo dobru Vojvodinu, Čukarički i Radnički Niš, tu je i Voždovac, ekipe koje igraju jako dobar fudbal i izuzetno je zanimljivo prvenstvo ove sezone.

Sudije su bolna tema srpskog fudbala. I vi ste na "svojoj koži" osetili kako umeju da "siluju" fudbal: u Surdulici je protiv vas sviran krajnje sumnjiv penal, što vas je odvelo u prvi poraz.

- Te situacije su, nažalost, sastavni deo ovog sporta i dešava se s vremena na vreme da se desi neka sporna situaija, ali ja kao trener i biši igrač pokušavam da se skoncentrišem na sebe i na moju ekipu. Da se borimo protv takvih stvari, ali da to bude kroz fudbal. Mi smo i u Surdulici imali šanse da postignemo gol, nismo ga postigli, tako da nismo izgubili zbog tog penala nego zato što nismo postigli gol i to sam i rekao momcima. Ali sigurno da će nam se to vratiti na nekim narednim utakmicama, jer radimo pošteno, kvalitetno, i svaki dobar rad se vraća sigurno.

U Humskoj se TSC pokazao u odličnom izdanju, slede Javor, Proleter, pa još jedan veliki izazov - gostovanje Zvezdi?

- Svi će jedva čekati tu utakmicu sa Zvezdom, ali do tada moramo da pregrmimo još Javor i Proleter, imamo i Kup tu negde između, tako da ima još do Zvezde dosta. Nama je najbitnije da se dobro odmorimo u ovoj pauzi, i da se pripremimo za Javor, to nam je drugo uzastopno gostovanje. U Surdulici smo izgubili, ne želimo opet da nam se to desi, i sve ćemo uraditi i pripremiti se da pobedimo Javor, a posle ćemo polako, iz utakmice u utakmicu.

Utisak je da ste od solidnih, pročenih superliaških igrača stvorili nadprosečan tim?

- Jeste, izgledamo dobro na terenu, nemamo nekog ekstra pojedinca. Naša dva najbolja igrača, ako gledamo golove, su Lukić i Silađi, dali su ih po šest, ali je ekipa kompaktna, u kojoj se niko ne izdvaja. Timska igra nam je na prvom mestu, pa iz te timske igre uvek neko iskoči, da li je to Lukić, Silađi, Milićev, Tumbasević, svejedno... Ekipa uvek iznese junaka utakmice.

Koja je tajna uspeha TSC-a, zbog čega je klub trenutno u vrhu srpskog fudbala?

- Sve kreće od našeg glavnog čoveka, Janoša Žemberija, pa preko gospodina Palađija (generalni dikretor), oni su moji saradnici, a ne samo direktori. Svaku odluku prvo mi dogovorimo, pa onda ja to prensem dole na teren ostalim mojim trenerima i saradnicima, sa kojima već duže vreme radim, pogotovo sa Mirkom Jovanovićem, prvim pomoćnim trenerom, i Faragom, trenerom golmana. I ostali su odlični... Generalno je selekcija ljudi odlična i svi razmišljaju pozitivno, svi su podređeni uspehu kluba, to je najbitnije.

Radili ste u brojnim klubovima, pretežno sa Vojvođanskog podneblja (Radnički Sombor, Hajduk Kula, Vojvodina, Donji Srem, Proleter), deluje da je TSC naišao kao poručen da se "poklopite"?

- Trenerskim poslim se bavim nekih 12-13 godina, i ovde je nekako došao do izražaja taj moj desetogodišnji rad u prethodnim klubovima i iskustvo koje sam skupio. Prvo sam radio ovde kao sportski direktor, učestvovao u dovođenju igrača, i to mi je najviše pomoglo. Posle kad sam sišao na teren, sve to sam samo nadogradio, jer stvarno volim trenerski posao, i biti dole na terenu je izuzetno lepo i prijatno. Kažem, najbitnije je što se poklopilo jer ipak nisam trener početnik i sve se nameštalo da dođe do ovih rezultata.

(M.B.)