Partizan i Zvezda imaju svoje adute za 161. večiti derbi: Ko je bolji, Natho ili Marin?

Veliko nestrpljenje vlada među navijačima Partizana i Crvene zvezde pred 161. večiti derbi, koji se igra sutra od 18 časova na stadionu u Humskoj, jer u tekućoj sezoni dva tima, posle dužeg vremena, imaju približan kvalitet, a pride su oba učesnici evropskih takmičenja.

Rivalitet dva tabora dodatno “podgreva” činjenica da i crno-beli konačno u svojim redovima imaju istinskog majstora fudbala – Bibrasa Natha, dok se sa druge strane pristalice crveno-beli i dalje “kunu” u svog idola Marka Marina i upravo bi od inspiracije jednog od pomenutih igrača mogao da zavisi konačan epilog najvažnijeg meča u srpskom fudbalu?

Ko je bolji – Natho ili Marin, šta ih to čini posebnim, drugačijim u srpskom fudbalu, šta su im vrline, a šta mane, ko bi od pomenute dvojice majstora mogao da prevagne u 161. okršaju najvećih rivala...

Sve su to pitanja koja u minulih nekoliko dana postavljaju jedni drugima navijači dva kluba, verujući potajno da će baš njihov idol rešiti utakmicu, kako bi u danima posle meča imali “materijala” da peckaju komšije...

Da se zaista radi o dvojici igrača koji kvalitetom odskaču od naše lige, to je jasno i potpunim fudbalskim laicima, a Telegraf će pokušati da ih uporedi i približi neke karakteristike, i to:

1. PREGLED IGRE, 2. PAS IGRA, 3. DRIBLING, 4. ŠUT, 5. ODBRANA

BIBRAS NATHO

Foto: partizan.rs/Miroslav Todorović

1. Partizan je dobrih desetak godina tražio fudbalera koji će dostojno zameniti Sašu Ilića na poziciji organizatora igre i, posle mora neispunjenih očekivanja, konačno ga je pronašao u Izraelcu. Bibras Natho na terenu vidi sve, bez obzira što nije klasičan plejmejker, već više “box to box” vezista, pokriva prostor između dva šesnaesterca i bukvalno “hrani” loptama ceo tim. Što je najvažnije, radi to sa minimalnim brojem kontakata, čineći igru jednostavnijom, a protok lopte bržim.

2. Apsolutno besprekorna, kao uostalom i pregled igre. Pored činjenice da na terenu vidi sve, Natho ima sposobnost da sjajnim pasom, različitih dijapazona – kratkim, dugim, uposli saigrače i olakša im put do gola. Što je veoma važno, Izraelac nije egoističan, niti sujetan, te loptu ne zadržava u nogama, već uvek brzo traži najbolje i najracionalnije rešenje za tim, pakujući prilike i napadačima i – bekovima ako je to neophodno.

3. Dribling nije karakteristika kojom Natho može da se pohvali, jer je obučen timski igrač, a ne individualac. Daleko od toga da Izraelac nije tehnički nadaren – naprotiv, kada mu je lopta u nogama gotovo je isto kao da je u sefu, ali s obzirom na način igre koji je brz i jednostavan, više se oslanja na “lažnjake” u mestu kako bi pronašao rešenje na drugoj strani terena ili sačekao da fudbaler koga “gađa” dođe na poziciju gde je on zamislio.

4. Jedna od karakteristika koja krasi Izraelca je odličan, izrađen šut sa distance. Kada gledate snimke njegovih igara iz prethodnih klubova svaki gol koji je postigao gotovo je van kaznenog prostora i, iako se više služi desnom nogom, veoma je mala razlika kada koristi i levu, čemu u prilog ide i poslednji gol u dresu Partizana, na meču sa AZ Alkmarom. U prethodnim klubovima je sa velikim uspehom izvodio i prekide.

5. S obzirom na činjenicu da u veznom redu pokriva veliki prostor između dva šesnaesterca, pozicije zadnjeg, centralnog i ofanzivnog veznog, zavisno od zadataka, Natho je podjednako sposoban da organizuje igru, ali i da bude “osigurač” pred svojim golom. Ekipa za koju igra otuda ne trpi u defanzivi, jer Izraelac, kada je fizički potpuno spreman, uspeva da stigne na obe strane i bude od koristi i odbrani i napadu.

MARKO MARIN

Foto: Marko Jovanović

1. Organizacija igre je u opisu posla Marka Marina, jer se radi o klasičnom plejmejkeru, igraču čiji je zadatak da iza napadača kreira napade svog tima i pronađe “pukotinu” u odbrani rivala. Nemac srpskih korena na terenu vidi ono što drugi fudbaleri ne vide, sposoban je da pronađe “rupu” u defanzivi, ali i da je “izmisli” ako je to neophodno. Radijus kretanja mu nije veliki kao Nathov i lopta mu je duže u nogama nego Izraelcu, što je plod individualnih sposobnosti.

2. Svakako jedna od najjačih katakteristika Zvezdinog veziste je pas igra. Balkanski talentovan i mekan na lopti, potom nemački “obrađen”, Marin je savršeni prototip “desetke” koja loptu gura i “ispod zemlje” ako je potrebno. Bilo da je markiran ili pod presingom, uvek će naći pravo rešenje kroz pas koji će drugima omogućiti bolju poziciju na terenu. Jednako je tačan prilikom dugih lopti i kratkih kreacija na malom prostoru.

3. Nisko težište, samim tim i brze promene pravca na malom prostoru, igrački rečeno “cimanje” protivničkih defanzivaca, omogućavaju Marinu odličnu igru “jedan na jedan” i to je jedna od karakteristika koje vezista vešto koristi. Kada timu ne ide, kada rešenja kroz pas igru ne prolaze, jer su igrači dobro zatvoreni, Marin je sposoban da individualnim potezom sam reši meč.

4. Desna noga Marka Marina je opasno oružje, ali će se prevariti onaj ko ga bude usmeravao i dopustio mu da se okuša “slabijom” levom. Vezista ima odličan šut sa distance, a s obzirom na činjenicu gde je učen fudbalu i u kakvim je sredinama igrao, podjednako je usavršavao i levu nogu. Naravno, sposoban je da ugrozi rivala i iz prekida za koje je zadužen u Crvenoj zvezdi.

5. Odbrana nije nešto čime Marko Marin može da se podiči i može se reći da mu je to možda i najslabija strana, s obzirom na činjenicu koju poziciju pokriva. Daleko od toga da je vezista neodgovoran fudbaler, to i nije moguće u defanzivnom opredeljenju koje najčešće forsira Zvezda. Ali naprosto ponekad je suviše usmeren na kreacije napada, te ostali saigrači moraju da “zakrpe” defanzivni deo.

(Z. Ivković)