Dirljiva ispovest: Bila sam na ivici smrti, a onda je Miha rekao: "Dovedite mi to dete"!
Evropu je pogodila vest o bolesti Siniše Mihajlovića, ali ceo region je zaplakao kada se nakon te objave javila Nikolina Radunović iz Podgorice i podelila sa ljudima svoju životnu priču, kako joj je upravo legendarna levica Zvezde, Lacija i Intera podarila nadu da preživi.
Podsetimo, pre 19 godina Miha joj je omogućio transplataciju srcu i celu negu koja je bila potrebna, sve kako bi mala devojčica izrasla u devojku kakava je danas.
U razgovoru za Novosti, Nikolina je rekla da nije očekivala da će njena objava na Fejsbuku tako odjeknuti i da će je pogledati toliki broj ljudi. Rekla je da je imla i ima samo jednu želju, da to vidi samo jedna osoba - Siniša Mihajlović.
- Volela bih da moj glas dođe do njega. Da nije bilo Siniše, ko zna kojim putem bi otišao moj život. On je moj spasilac, čovek za koga je moj život i te kako vezan. Dobrotvor i humanista - rekla je za Nikolina.
Njoj su pri rođenju ustanovljene srčane mane opasne po život. Četiri godine trajala je borba njenih roditelja i najbližih za njen život, a onda se odjednom, niotkuda, pojavio on i sve promenio.
Tih godina niti se mogo znalo o toj anomaliji, niti je postojala ikakva mogućnost da se operacija izvrši u regionu, a o sakupljanju novčanih donacija u prvim godinama po izlasku iz ratnih '90. da i ne govorimo.
Jedan zajednički prijatej je ''krivac'' zato što je Nina ipak operisana.
Imala je četiri i po godine kada je uspešno operisana u Rimu 19. aprila 2001.
- Na prostoru bivše Jugoslavije nije bilo moguće obaviti intervenciju. Šansa se pojavila u Londonu, ali se sredstva nisu mogla prikupiti. Radilo se o kompleksnoj srčanoj mani sa kojom se medicina do tada jako retko sretala. Siniša Mihajlović je sasvim slučajno saznao za moj problem, i to preko našeg zajedničkog prijatelja koji je sada, nažalost, pokojni. I on je, kao i Siniša, bio iz Borovog Sela kod Vukovara. Nije znao ni ko sam, niti odakle, već je samo poručio - "Dovedite mi to dete!" - vrlo emotivno priča Nina o tim danima.
Mihajlović je tada bio igrač Lacija i jedan od važnijih šrafova te legendarne ekipe sa početka 2000-tih.
- Uspeo je da mobiliše ceo tim kako bi mi se pomoglo. Najviše novca uplatio je Siniša, a ostatak fudbaleri rimskog kluba. Operisana sam, vratila se u život i, kao što vidite, danas potpuno normalno funkcionišem, živim i ništa mi nije uskraćeno. Nisam jedina kojoj je on pomogao, jer ih je zaista mnogo. Nikada se nije zbog toga eksponirao, jer je to radio kao pravi vernik i humanista - ponosna je Podgoričanka što je imala takvog čoveka i takvu ekipu pored sebe u najtežim trenucima.
Prošle su skoro dve pune decenije, Nina i dalje živi u Podgorici dok je Mihajlović često menjao boravišna mesta, pogotovo poslednjih godina od kada je trener. Iako joj je mnogo pomogao, Nikolina nikada nije upoznala svog spasioca.
- Siniša je deo mog života, iako ga ne poznajem. Ljubav koju osećam prema njemu je zaista posebna i ne može se opisati rečima. I zbog svega toga jako me pogodila vest da je bolestan. Nisam mogla da verujem da se nekoj osobi poput njega nešto slično može desiti. Mnogo me pogodila to saznanje i nateralo da napišem poruku za koju nisam očekivala da će izazvati ovakvu buru. A tekst je nastao iz srca i dubine duše.
Sam Siniša je u svom emotivnom pismu posle objave da je bolestan poručio da je primio hiljade poruka i da ih je sve pročitao, kao i da je svaku poruku doživeo kao milovanje.
VIDEO: Savo Milošević zamalo zaplakao kada je pričao o Mihajloviću
(Telegraf.rs)
Video: Barcokas u neverici kad je čuo pitanje na konferenciji: "Da li je ovo novinar ili navijač Partzana?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jakol
Zato je on veliki covek! Zelim mu dug zivot ! To je borac i ljudska gromada !
Podelite komentar
Gordana Djordjevic
Vi mirate da zivite,jer ste vi udahnuli drugima nove zivote I zato takvi velikani imaju svog andjela cuvara Pobeda je u Vama!
Podelite komentar
Saki
Najvišje sam voljela, da ga gledam u tom plavom dresu sa podignutom kragnom... Skupljala isecke iz novina, i danas ih cuvam nakon 20 godina. Onaj osmjeh kad mu sudija pokazuje crveni karton... Ma obozavala sam ga toliko, da mi se brat rodjen za vrijeme eura 2000 zove kao on. Drzi se legendo! Nijedna se utakmica ne predaje.
Podelite komentar