Fernando Tores odlazi u penziju: Davao je gol u svakom finalu, upropastio ga transfer karijere

Svi koji su pratili fudbal početkom ovog veka imali su privilegiju da gledaju jednog od najboljih napadača svih vremena - Fernanda Toresa.

Preporučujemo

Posle fantastičnih partija u matičnom Atletiko Madridu usledile su fenomenalne godine u Liverpulu gde je stekao status božanstva. Nažalost, usledio je strmoglavi pad forme posle prelaska u Čelsi i El Ninjo više nikada nije bio onaj stari igrač. Sada, 18 godina od svoje prve utakmice, 35-godišnji Tores se oprašta od fudbala i to u dalekom Japanu.

- Imam nešto važno da vam saopštim. Posle 18 godina, došlo je vreme da okončam svoju fudbalsku karijeru. Sledeće nedelje, 23. juna u Japanu, imaću konferenciju u Tokiju, gde ću objaviti sve detalje - poručio je Tores.

I have something very important to announce. After 18 exciting years, the time has come to put an end to my football career. Next Sunday, the 23rd at 10:00AM, local time in Japan, I will have a press conference in Tokyo to explain all the details.See you there. pic.twitter.com/WrKnvRTUIu— Fernando Torres (@Torres) June 21, 2019

Fernando Tores je posebno briljirao u periodu od 2002. do 2011. godine.

Iz Atletiko Madrida je za rekordnih 38 miliona evra prešao u Liverpul 2017. godine. U tom periodu to su bile ogromne pare.

El Ninjo se nadogradio i postao jedan od najboljih strelaca kluba sa Enfilda. Na 142 utakmice postigao je 81 gol i još je 20 puta bio asistent.

Bio je jedan od najboljih igrača i strelaca Premijer lige tih godina.

Ambiciozni vlasnik, Čelsija, Roman Abramović je Liveprulu iskeširao neverovatnih 58,5 miliona evra za Španca. Bio je to njaveći transfer te 2011. godine. Tores je prešao u London poslednjeg dana zimskog prelaznog roka i imao je problema sa adaptacijom.

To više nije bio isti igrač. Za tri i po godine odigrao je 172 meča i postigao 45 golova, ali je upisao i 35 asistencija.

Do prvog gola je čekao čak 10 utakmica, odnosno 3 meseca, golove je davao retko, i imao je duge ''suše''. Međutim njuh za gol mu se uvek javaljao kada je trebalo.

I kad je bio najbolji i kad nije, uvek je davao golove u finalima.

Foto: AP/Tanjug

U finalu Lige Evrope 2013. Tores je načeo mrežu Benfike, da bi kasnije naš Bane Ivanović doneo titulu Čelsiju.

Kasnije je u Super kupu Evrope dao gol Bajernu, ali su Plavci izgubili nakon penala. Slično se nešto dogodilo u finalu Komjuniti šilda 2011. kada je Tores dao gol ali je njegova ekipa izgubila posle slabijeg izvođenja penala.

Titule je donosio i reprezentaciji.

Španija je četri godine vladala svetom. Prvo su 2008. pokorili Evropu, a Tores je postigao pobedonosni gol protiv Nemaca u finalu. Dve godine kasnije postaju prvaci sveta, a titulu prvaka Evrope brane 2012. godine, kada je Tores golom i asistencijom presudio Itlaijanima.

Čelsi ga nakon tri godine čekanja šalje na pozajmicu u Milan, da bi ga Rosoneri potom otkupili za svega 3 miliona evra.

Ni tu se nije naigrao i spas mu dolazi u januaru 2015. godine, kada ga Dijego Simeone vraća kući, u Atletiko. Prvo su ga pozajmili a potom i doveli 2016. kao slobodnog igrača.

Za tri sezone uspeo je malo da živne, ali već je bio prošao tridesetu tako da se nije mnogo ni očekivalo od Toresa. Bio je dobar džoker. U prvoj sezoni je postigao 11, u drugoj 8 golova u La ligi. Tores je 2018. osvojio još jednu Ligu Evrope, ovoga puta sa voljenim Atletikom.

Foto: Tanjug/AP

A onda je u januaru 2019. prešao u japanski Sagan Tosu i time nagovestio da će vrlo brzo doći i taj dan, dan kada više nećemo gledati ''plavi čuperak'' na fudbalskim terenima.

U petak, 21. juna 2019. Fernando, El Ninjo, Tores je putem svog Tviter profila saopštio da će u nedelju 23. juna zvanično objaviti svoje povlačenje iz fudbala na velikoj konferenciji za medije.

(Filip Ištvanović)