Ćutao je dugo o nepravdi, sad je otkrio kako je preživeo pakao Hamburga: Ispovest nekad najskupljeg srpskog deteta, Slobodana Rajkovića (FOTO)

Slobodan Rajković prevalio je veliki, trnovit i turbulentan put od najskupljeg srpskog deteta do momka koji se sada u Palermu suočava sa izbacivanjem kluba u Seriju C.

Dete OFK Beograda dugo je bilo u vrhu top liste najvećih transfera za igrače ispod 17 godina, za Rajkovića je Čelsi izdvojio sumu od 5.200.000 evra još dok je bio 16-godišnjak, pa je taj transfer bio najava velike karijere.

Ipak, suspenzije, nepravde, brojne povrede, ali i jedna prekretnica, kada je u Holandiji birao između novog ugovora sa Čelsijem i Hamburga, sve su promenili. Rešio je da ode u Hamburg i tamošnja dešavanja su ostavila najveću gorčinu u glasu Rajkovića, koji je otvoreno za Telegraf "premotao" karijeru u sunčanom Palermu.

Foto: Telegraf.rs

Poziv na intervju možda je i iznenadio našeg fudbalera, sada već iskusnog 30-godišnjaka, oca troje dece, kojoj je sve bilo podređeno i u organizaciji ovog razgovora za srpske medije, prvog posle prilično duge pauze.

Čini se da Rajković sa životnog aspekta nije pogrešio kada je odabrao Siciliju, bez obzira na činjenicu da sada igra Seriju B. Sam Palermo odiše laganijim ritmom života, južnjačkim i mediteranskim, što je najviše prijalo posle nemačkih ogorčenja - kao da je to dalo novi ton njegovom životu i glasu, čak i o stvarima koje su ga tištile. A bilo je stvari koje ga tište punih 11 godina, još od Olimpijskih igara u Kini...

PALERMO - OD SERIJE A DO IZBACIVANJA U SERIJU C

Kao da nije bilo dovoljno obrta u karijeri, ispostavilo se da ga čeka još jedna prekretnica - klub je pred selidbom u Seriju C zbog finansijskih malverzacija bivšeg vlasnika Mauricija Zamparinija. Mnogo toga je nejasno u šokantnoj odluci, ali borbi aktuelne uprave i igrača za plej-of nije kraj.

- Palermo ovo nije zaslužio ni kao grad ni kao klub, grad je peti u Italiji po veličini i zaslužuje klub u Seriji A, za šta smo se toliko borili od početka sezone, zato smo i imali želju da svi istupimo na zajedničkoj konferenciji za medije. Što se mog statusa tiče, ništa još ne možemo govoriti unapred jer imam još jednu godinu ugovora, još postoji nada da se reši pitanje i da nastavimo borbu za plej-of.

Foto: Youtube.com/U. S. Citta di Palermo

- Posebno je zanimljivo što se Serija B inače uvek igra i kad su pauze za reprezentaciju, a sada se ispostavilo da ne žele da odustanu od odluke koju su doneli i ne žele da se odloži plej-of i plej-aut zbog reprezentacije, dok se ne reši ovo pitanje. Nekada se za reprezentativnu pauzu nije marilo, nama je tada nedostajalo i po devet igrača kao klubu, a sada se izlazi u susret reprezentacijama. Mnogo toga je nejasno oko ove odluke i zato se nadamo da će sve biti rešeno, naročito nam je teško palo jer smo prošle sezone bili na korak do povratka u Seriju A, igrali smo finale plej-ofa, a sada nam je to onemogućeno. 

Što se samog dolaska u Palermo tiče, bila je to neočekivana opcija 2016.

- Došao sam u Palermo, a da prethodno nikad nisam igrao u Italiji, došao sam da steknem novo iskustvo i sa mišljenjem da u Italiji rade najbolji treneri, stručnjaci; želeo sam da radim sa njima i naučim nešto novo. Imao sam dosta pehova, povreda, čim sam došao, prve godine kada  smo igrali u Seriji A, povredio sam se posle 4-5 mečeva, operisao sam dva puta koleno, nos, propustio sam posle dobar deo sezone. Meni je bitno i da je porodica zadovoljna, za sada je sve u redu, jeste da igramo Seriju B, ali je sve u redu - započeo je priču Rajković uz jutarnju kafu, povremeno prelazeći prstom i preko desnog oka - kao da nije bilo dovoljno povreda u karijeri, i ovde je ostala jedna "uspomena" na duele.

Foto: Profimedia/Alamy

U vreme kada je ovaj razgovor vođen, još su se Leće i Palermo borili za 2. mesto koje direktno vodi u Seriju A. Palermo je tu bitku izgubio, pa je trebalo da u plej-ofu traži put do elite. Prema rasporedu, sledilo je polufinale protiv Verone ili Specije, u finalu sledi ukrštanje sa Benevento - Peskara / Ćitadela.

Prošlogodišnje iskustvo finala plej-ofa bilo je gorko, ove je mnogo toga bilo u senci problema oko vlasničke struktura i dugovanja u Palermu - čini se da ni potencijalna žalba neće mnogo toga doneti... Što se tiče dela posla našeg fudbalera, Palermo je primio najmanje golova iz Top 8, 38 na 36 utakmica Serije B, uz to je Rajković upisao dva pogotka i asistenciju.

- Prošle godine smo imali nesreću da su svirali penal u finalu, pa poništili penal nama, dešavali su se neke stvari i nismo otišli u Seriju A. Ima dosta problema u klubu i to utiče na igrače, nadam se da ćemo uspeti preko plej-ofa da uđemo u Seriju A. Kada smo ispali iz Serije A, nisam mogao da biram mnogo, nije čak ni bilo loše što smo bili u Seriji B, pod znacima navoda, naravno. Bio sam zbog povreda nespreman i trebalo mi je da se vratim što je pre moguće.

Dibala je ostavio trag u klubu Foto: Telegraf.rs

Bilo je i u Palermu povreda koje su kočile kontinuitet.

- Prvi put, kada sam došao, doživeo sam povredu na treningu i odmah sam operisao hrskavicu. Prognozirali su do pet meseci da ću se vratiti. Međutim, kada sam se vratio, bilo je malih problema i onda se ispostavilo da je doktor pogrešio i da nije dobro operisao, morao sam da ponovim operaciju. Sada se osećam dobro, godinu i po dana igram bez pauze, igrao sam preko 40 mečeva i nisam imao problema, dobro je za sada.

Palermo ne deluje trenutno baš kao grad koji živi za fudbal kao recimo Napulj, ali bi to sa povratkom u elitu moglo lako da se promeni. Sama vest o izbacivanju je probudila inat i izazvala proteste ispred čuvenog Masimo Teatra. Ne tako davno, dres ovog kluba nosili su Sirigu, Barzalji, Pastore, Vaskez, Beloti, Dibala, Kavani...

- U Italiji ljudi vole fudbal i stvarno osećaš koliko si igrač ovog kluba, nije kao u Holandiji i Nemačkoj, drugačija je kultura i kada imaš dobre rezultate, onda stvarno svi dolaze. Imaju malo naš mentalitet, kad je dobro, sve je savršeno i svi dolaze, kada ide malo slabije, kao da je sve potonulo. Kada bismo otišli opet u Seriju A, kao pre oko 10 godina, kada je klub igrao Evropu, kada je imao ne znam koliko reprezentativaca kada su osvojili Svetsko prvenstvo... Sve bi bilo još bolje - podsetio je Rajković i na Mundijal iz 2006, kada je Palermo brojao čak četvoricu igrača u timu prvaka sveta: Fabio Groso, Kristijan Zakardo, Simone Barone, Andrea Barzalji.

Sada Palermo ima i balkanski šmek, igru nose još Makedonci Ilija Nestorovski i Aleksandar Trajkovski, u timu ima još igrača sa prostora od Slovenije do Bugarske.

- Ima nas dosta, kada sam došao, mislim da je bilo devetoro ljudi sa naših prostora i sa prostora bivše SFRJ - dva Slovenca, Bugarin, Hrvat... Bilo nas je dosta, a sada nas ima znatno manje, ali se družimo.

Kada se spomene famozni transfer u Čelsi, Rajković se prilično skromno suočava sa realnošću.

- Na kraju se pokazalo da to ništa ne mora da znači. U tom trenutku sam bio mlad, perspektivan, dominirao za tržište, kasnije sam imao dosta povreda, možda su povrede mene malo skrenule sa puta. To je deo posla, morao sam da se pomirim sa time. Nisam ni mislio nekad da ću igrati Seriju B, ali jednostavno, imaš nešto što je nekada jače od tebe i moraš da prihvatiš i kreneš ispočetka. Onda se dokazuješ iznova, nebitno je da li igraš Seriju B ili A, isto moraš da treniraš i budeš posvećen, radiš individualno, da imaš dopunski rad i prevenciju. Nema tu neke razlike što se rada tiče. Da je lakše, nije, možda jeste manji kvalitet, ali u Italiji ekipe igraju zatvorenije, taktički su svi dobro spremni, moraš da se posvećuješ kao da si u Seriji A.

Da li razmišljaš o odlasku ako ne uđete u Seriju A?

- Nisam razmišljao o tome, klub je u teškoj situaciji, ne bih pričao o tome jer nije moja stvar, teška je trenutno finansijska situacija. Sve ipak zavisi od nas u borbi za Seriji A, ali ako ne uđemo, već znaš kako ide, nije baš jednostavno.

Iz golobradih dana u OFK Beogradu Foto: MN Press

PADINSKA SKELA - KARABURMA, ZVEZDA I PARTIZAN

Karaburma je nažalost danas u ruševinama, veliku priču o tome možete pogledati ovde, a nekada je bila najveći rasadnik talenata. 

- Bila je to jaka generacija, Ivanović, Kolarov, Baša, Duško Tošić, dobra ekipa baš. Sa Kolarovim se najviše družim i čujem, naravno, i sa ostalima sam u kontaktu, Kaluđerovićem na primer, Tošketom, vidimo se kad smo u Beogradu, da ne zaboravim nekog, ali sa Kolarovim sam u najčešćem kontaktu.

Podsetili smo Rajkovića i na saradnju sa Zvezdanom Terzićem, koji sada uspešno vodi Crvenu zvezdu.

- Mi smo u tom periodu, što se tiče nekih igrača i transfera, bili u rangu sa Zvezdom i Partizanom, da ne kažem da smo možda stajali i bolje.  To je pokazatelj kako je radio i kako se posvećuje, koliko je sposoban. Ne pamtim Zvezdu ovako dominantnu kao u poslednje dve godine otkad je on tu, to je najbolji dokaz kako se radi. Dela su najbolji dokazi, nema šta da se priča, ušli su u Ligu šampiona, igrali fenomenalno, prvi u Srbiji bez ikakve dileme. Ne znam koliko ima dugova sad, ali vidim da je napravio veliki posao, i takvog čoveka uvek treba imati u našem fudbalu.

Rajković najviši u skoku Foto: MN Press

Zvezda je dugo bila u krizi, sada kroz to prolazi Partizan, a ti se sa nečim sličnim suočavaš sada u Palermu?

- Zvezda i Partizan su u Srbiji najveći klubovi i nikom nije u interesu da loše ide, a ovde je drugačije, Italija je velika, Palermo je na jugu i na ostrvu. Ako nije Palermo tu, biće Katanija ili neko drugi - pomirljivo će Rajković, pred pitanje o tome da li je bilo Terzićevih poziva. Za Partizan se odavno zna... 

- Iskreno, ne. Nismo bili u takvom kontaktu Terzić i ja što se tiče transfera, ali ono što je bilo za Partizan, javljali su se. Inače, uvek sam imao bolje prijatelje u Partizanu, nego u Crvenoj zvezdi. Nekako, od malena sam se i u reprezentaciji družio sa momcima koji su igrali za Partizan, više su mi prijali kao osobe i možda iz tog poštovanja... Lola, Saša, Danko je moj kum, sa Sašom se viđam često u Beogradu, sa Lolom sam se družio kad smo bili mlađi, pa Bosančić, Marinković, Karišik... Dosta smo se družili još od kadetske reprezentacije.

- Možda su iz tih kontakata i razgovora sa njima ljudi u Partizanu želeli da ja dođem, ali opet, poštujem Partizan i Zvezdu, stvarno, jako je bitno da imaju uspehe u Evropi. Ali ne razmišljam u tom smeru, lako je kada dete Partizana poput Lole i Danka, Krstajića, ode u Evropu, pa se vrati u svoj Partizan kao veliki klub, dočekani su drugačije. E sad, ja nisam dete Partizana ili Zvezde, ja sam "stranac" i u tim klubovima.

Momenat sa Olimpijskih igara Foto: Profimedia/AFP

U OFK Beogradu je Rajković "domaćin", ali klub odavno tavori...

- Šteta je za OFK Beograd šta se dešava. Tu sam počeo da treniram i bio sam dok nisam otišao preko, OFK je uvek imao perspektivu, omladinsku školu u Top 3 ili 4. Svi hoće u Zvezdu i Partizan, a nije lako. Ja sam iz Padinske Skele, sedneš u autobus, radnička si porodica, ne može niko da te vozi na trening. Ja sam tako kao dete još sa 7-8 godina naučio - sedneš na autobus, znaš gde da izađeš, to je bilo najlakše. U manjim klubovima je verovatno konkurencija slabija, a sigurno da ima dobrih igrača. OFK je još u vreme Terzića, Zokija Lončara i Slobodana Kuljanina, koji je nažalost preminuo, imao dobar skauting, nalazili su dobre igrače i u okolini i van Beograda, imali su i dobre trenere u mlađim kategorijama, Švaba Đurđević na primer, Krstić, Vanja Radinović... Da ne nabrajam, bilo je dosta stručnih ljudi i svako je napravio nešto.

Otišao si u Čelsi, a da si prethodno osetio kako izgleda raditi u Arsenalu?

- Bio sam u Arsenalu pre Čelsija, ne mogu baš to nazvati probom jer je glupo reći da si u velikom klubu na probi, to je bio više 10-dnevni kamp, dok su bile pripreme. OFK je bio na pripremama u Austriji, ja sam bio 10 dana sa njima, tad je Boro Primorac bio desna ruka Vengeru. On mi je mnogo pomogao, bio sam mlad i nisam ni jezik znao, to je bilo veliko iskustvo. Prvi put sam se sreo sa velikim igračima, Anri, Pires, Viltor, Berkamp... Mislim da je to onaj period kada su uzeli titulu bez poraza, posle toga se desilo to sa Čelsijem.

Foto: Guliver/Paul Gilham/Getty Images

- Potpisao sam i otišao, ali jedino gde su stvari mogle da se bolje razvijaju su te povrede, neke glupe suspenzije gde sam osuđivan i suspendovan kada nisam imao nikakve krivice, poput onog za pljuvanje... Krenuo sam dosta ranije u odnosu na druge, a svašta mi se izdešavalo - aludirao je štoper Palerma prvenstveno na suspenziju posle Olimpijskih igara 2008. u Pekingu.

Da li se gledalo na tebe drugačije zbog svega toga?

- Nisam nikad bio problematičan, jednostavno, imao sam temperament, sada sam malo smireniji otkad imam decu, ali nekad sam voleo da pobedim po svaku cenu, navikao sam da pobeđujem, posle sam se susretao sa povredama u mladim godinama. Tada i ne umeš da se nosiš sa tim, za mladog igrača je najgore kada si povređen. Ne treniraš, imaš želju i volju, a moraš da miruješ. Bio sam suspendovan za pljuvanje, a da nisam nikog pljunuo, i to dan-danas kažem.

Podsećanja rad, Rajković je suspendovan na 12 meseci za pljuvanje sudije Abdulaha El Hilalija na meču protiv Argentine. FIFA je bila nema na Rajkovićevo negiranje, a osuđen je iako nije bilo ni snimka ni fotografije koji bi mogli to da potvrde. Ostala je večna stigma, o kojoj je tek nedavno i u prostorijama Palerma Rajković otvorio dušu.

- Skoro su me pitali u klubu za to, ja sam krenuo da im pričam, i oni su rekli, do danas smo mislili da si to uradio, iako za ove tri godine koliko si u klubu, nikad ne bismo rekli da si sposoban da to učiniš. Zašto nisi o tome pričao? Ja sam razmišljao: Da idem sad i pričam, "e nisam pljunuo"... Trošenje vremena. A meni ništa ne menja. Ne mogu da promenim tu kaznu, onda nisam ni pričao o tome, a izgubio sam godinu dana reprezentacije i šest meseci kluba...

- Sudija se nije ni pojavio na suđenju za moj slučaj, osudili su me bez ikakvog snimka, bez ikakvog dokaza, slike. Šta da kažeš? Kažu mi iz FIFA, pokaži mi snimak da nisi pljunuo sudiju. Moj odgovor je: Ne, pokaži ti nama, ti tvrdiš da sam ja pljunuo sudiju, dokaži ti to. I samo na osnovu sudijine reči sam kažnjen.

Foto: Profimedia

HAMBURG - KAD KLUB U KOJI SI SILNO ŽELEO POSTANE NOĆNA MORA

Rajković je odlazak u Hamburg video kao idealno rešenje, sve se pretvorilo u košmar zbog sukoba sa trenerom Torstenom Finkom.

- Nisam se sviđao treneru koji je bio u Hamburgu, ni kao osoba ni kao igrač, bio je tad i Kačar tu, Mladen Petrić, Ivo Iličević, bilo je još igrača sa naših prostora, a trener je izjavio da ako trener sebi želi smrt, dovoljno mu je pet Balkanaca. I posle toga je mene oterao u drugu ekipu, Kačara je oterao u drugu ekipu...

Inicijalna kapisla da sukob poprimi ozbiljnije razmere, bio je okršaj na treningu. Rajković se sukobio sa korejskim igračem Sonom, sada liderom Totenhema. Došlo je do "pucanja filma" i tuče, koja je skupo koštala srpskog igrača.

- O tome nikad nisam pričao, onda sam išao u reprezentaciju, nazvao me je sportski direktor, pošto reprezentativci imaju malo duži odmor u odnosu na one koji pre završe sezonu. Trebalo je da se vratim sedam dana kasnije, a meni je trener onda rekao da nije trebalo da se vratim tada, da sam zakasnio na pripreme, i ja sam prekinuo odmor da bih stigao tamo.

- Pričao sam sa njim, a on je rekao "pa ja se ne sećam kako sam ti rekao..." Išlo je sve nekim neprofesionalnim putem, to sam progutao, nema veze. Drugi dan mi je dao različite treninge, onda smo igrali utakmicu, dva tima igraju po 45 minuta, ja sam se zagrevao 90. Ružne stvari su se dešavale u periodu od 10 dana, "zašto si stavio bele čarape, zašto ovo, zašto ono", i posle dođe trening kada si vruć i u adrenalinu, odreaguješ.

Son na putu do finala Lige šampiona Foto: Tanjug/AP

- "Zašto nisi dao loptu", meni Son odgovori u stilu "odje*i". Ceo taj period je u meni stvorio konfuziju i desilo se šta se desilo. Opet šest meseci van tima, onda ne treniraš dobro, nisi spreman, onda te vrate, a čim se vratiš, svi su spremni i u takmičarskom nivou, a ti se povrediš jer ne možeš da ispratiš taj ritam... To je lanac nekih stvari.

Uspesi Totenhema i Sona u ovoj sezoni Lige šampiona su mnogima poslužili kao "zicer" da naprave paralelu sa Rajkovićem.

- Pre neki dan sam video u nekom našem listu, naveli su me kao ružan primer u odnosu na Sona, on kao igra finale Lige šampiona i vredi 65 miliona, ja sam se utopio u sivilo. Ok, nemam problem sa time, ali ako hoćeš nešto da napišeš, moraš da znaš šta se desilo i kako. Ne da napišeš samo da bi napisao i da bi se čitalo. Nisam ja napravio veliku karijeru da svi upiru prstom u mene kada me vide, ali se stvara ružna slika o meni, a ne znaju ljudi šta se sve desilo. O svojim suspenzijama i povredama sam dosta malo pričao ili nisam pričao o tome, onda pišu svašta. Ali, kad god su me pitali, rekao sam da to ostaje iza mene, idemo dalje.

Da li ti je žao što nisi o tome više pričao?

- Možda, kad god se desi nešto, pa se vratim u Beograd u reprezentaciju, ili se desi nešto lepo, zovu ljudi i pitaju, a ja sam uvek voleo da pričam o lepim stvarima. Znajući naš mentalitet, da ja krenem da objašnjavam... Ljudi krenu da te osuđuju, ljudi su me prepoznavali "e ti si onaj što je pljunuo sudiju", niko me nije prepoznavao po tome što sam u Čelsi otišao sa 16 godina, što sam sa 18 igrao Ligu šampiona, sa PSV-om i Tventeom uzeo titulu u Holandiji... Svi te pamte po ružnom, i sad neko kad me na primer na aerodromu startuje sa "e ti si pljunuo sudiju", treba ja da mu se pravdam i negiram, "ne, nisam ja to uradio". Sada mogu da pričam, imam 30 godina, iskusniji sam.

Foto: Tanjug/AP

Zanimljivo je i da je Torsten Fink pre sukoba sa Rajkovićem davio Muhameda Bešića, tada 19-godišnjeg talenta iz BiH.

- Ja gde sam pogrešio, stavio sam glavu i priznao svoju grešku, nije u redu udariti saigrača. Ali sam i tada rekao treneru, "ti si pre dva meseca uhvatio igrača za gušu". Ti si dao takav primer, a mene si oterao u drugu ekipu i kažnjen sam velikom novčanom sumom u tom periodu.  OK, platio sam svoju grešku, ja i dalje isto radim i treniram, posvećen sam fudbalu maksimalno.

Sledeća stanica bio je Darmštad.

- Ja sam tada hteo da namerno ostanem u Nemačkoj da se dokažem, a kada sam došao u Hamburg, prvog dana već na naslovnoj i na dve strane je pisalo da sam kao skandalozan, da sam pljunuo sudiju, to su prvo izbacili. I kada sam došao, već sam imao etiketu, "eto to je njegovo pravo lice". Zato sam hteo da ostanem, u Hamburg sam čak stvarno hteo da dođem, pratio sam Hamburg u Holandiji i svideo mi se kao klub, imao sam ogromnu želju. Kada je bilo sa Čelsijem da produžim ugovor ali kao pozajmljen igrač, onda sam odlučio da ipak prihvatim Hamburg, hoću da budem u klubu gde igram. Nisam želeo da budem i dalje formalno Čelsijev, a da ne igram tu.

Matić i Rajković su čak zajedno promovisani Foto: Profimedia/AFP

Ovim gorkim iskustvima, prethodile su i titule u Holandiji. A u Hamburgu, zabeleženo je još jedno "poluvreme" povreda...

- U Čelsiju sam operisao leđa, pa sam imao peh na OI, vratio sam se i osvojio titulu sa Tventeom, pa otišao u Vitese sa Matićem, tamo sam bio i kapiten, pa je Čelsi hteo da mi produži ugovor još na pet godina, ali da ostanem na pozajmici, jer nisam mogao da dobijem radnu dozvolu, jer sam izgubio mnogo na tim suspenzijama. Onda sam otišao u Hamburg i povredio se, posle su me izbacili, pa sam se vratio, pa trener koji je došao, hteo je da me vrati u prvi tim. Onda je direktor rekao da više neću zaigrati za Hamburg. Onda ja izađem na trening, uklizam, i ostane mi noga.

- Odem da snimim, kažu da nije strašno, dva meseca pauza, povredio si medijalni ligament... Posle dva meseca, meni otekne koleno, odem na magnetnu rezonancu, pa ostanem četiri meseca van terena. To je već bilo načeto, ali nisu videli, i tu sam pukao skroz. Operišem se i izgubim godinu i po dana, posle sam igrao drugi deo sezone, u martu je bilo priče o produžetku ugovora, u junu se predomisle. Doveli su Spahića tada, koji je bio iskusan, dobar igrač, slobodan, napustio je Leverkuzen i uzeli su njega umesto mene.

- Onda sam otišao u Darmštad i nije mi bilo bitno u koji klub idem, samo da dokažem da nije sve kako je izgledalo. Opstali smo u ligi i onda je došao Palermo, menadžeri su mi izneli predlog, Italija nije loša, da se oprobam, i onda sam došao. Nisam imao neku veću svest ili strast prema italijanskom fudbalu, pratio sam ga naravno, još kao klinac kada je bio na Trećem kanalu, ali sam uvek više voleo nemački i engleski. Došao sam i naučio dosta, iskustvo je neprocenjivo.

Danko je imao želju i da vidi Rajkovića u dresu Partizana Foto: Marko Todorović

PSV DONEO KUMSTVO SA DANKOM

Rajković i Danko Lazović su dugo bili uzdanice PSV-a, osvojili su zajedno titulu 2008, pa sve krunisali kumstvom. Period u Holandiji je možda bio i najbolji u karijeri, dovoljno je da pogledate trenerska imena sa kojima je Slobodan radio, neka su danas prilično aktuelna.

- U PSV-u mi se Danko našao, mnogo mi je pomogao i bukvalno sam živeo kod njega. Razlika između naših zgrada je bila praktično 30 metara, nisam u svoju skoro ni ulazio, samo uletim da prespavam, TV nisam nikad upalio tu, nisam nikad sedeo u dnevnoj, samo kupatilo - soba i odem na spavanje. Ručali smo zajedno, živeli zajedno, sada smo kumovi za ceo život, njegova porodica je kao i moja, imali smo jako lep period i uživali smo, posle sam otišao u Tvente i igramo sam sa Arnautovićem, bio je tu Elija, Stiv Meklaren bio trener, prve godine smo igrali finale Kupa, druge bili prvi, to je ostalo u istoriji Tventea, bilo je nezaboravno slavlje. Tada sam sjajano sarađivao i sa pomoćnim trenerom Meklarena, Erikom ten Hagom, sad je prvi trener Ajaksa. Uz njega, sjajan je bio i Kes van Vonderen, sada asistent Ronalda Kumana u reprezentaciji Holandije. Stvarno smo imali fenomenalne trenere, to se vidi sad i u Ajaksu. Posle toga smo Matić i ja otišli u Vitese, imali smo dobar tim, ali mlad. Posle se sve desilo kako se desilo.

Foto: MN Press

MUSLIN POSLEDNJI ZVAO

Dosta vremena prošlo je i od poslednjih kontakata sa FSS?

- Poslednji put je ovde dolazio da me prati Slavoljub Muslin, a to je bilo dok smo još bili u Seriji A. Posle sam se povredio i nije bilo kontakata. Pratio sam reprezentaciju, žao mi je njega, pokazao je da ima trenerski kvalitet, da li se nekom sviđa kako je igrao ili ne... To nije toliko bitno, bitno je bilo da je odveo tim na veliko takmičenje posle dužeg perioda. Trenutno reprezentacija igra dobro, bili smo prvi u Ligi nacija i sad smo napravili dva pozitivna rezultata, protiv Portugala kao velike zemlje.

VIDEO - Tužna priča OFK Beograda: Mladi igrači ovde nemaju više od koga da uče fudbal!

(B. Vinulović)