Infarkt Ikera Kasiljasa - Događaj koji je mogao da se spreči?
Iker Kasiljas je fudbaler kakav mislim da fudbaler treba da bude. Kao klinac je krenuo u fudbalsku školu Real Madrida, pošto je živeo samo blok od stadiona. Prošao je sve selekcije do prvog tima i kao golman branio 20 uzastopnih sezona, što je skoro nezabeleženo u fudbalu.
Odigrao je preko 150 utakmica u Ligi šampiona i isto toliko kao reprezentativac, što je podjednako vredan rezultat, kao i 3 titule u Ligi šampiona i 5 u La Ligi. Konačno u 37. godini je prešao u FK Porto i sigurno doprineo osvajanju šampionske titule. I kada je izgledalo da ništa ne može da pokvari ovako uspešnu karijeru, Iker je dobio infarkt miokarda.
Vest je odjeknula kao senzacija i odmah je postavljeno mnogo pitanja, pa je možda najinteresantnije da nastavim odgovrajućiodgovarajući na najčešće postavljena pitanja .
DA LI JE NORMALNO DA SPORTISTA KAO KASILJAS DOBIJE INFARKT MIOKARDA?
Svi sportisti stariji od 35 godina kao najveći faktor rizika za srčano oboljenje imaju aterosklerozu, samim tim i mogućnost da dobiju infarkt srca. Prema tome infarkt kod Kasiljas koji ima 37 godina ne bi trebalo da bude veliko čudo. Možda je čudnije što niko na preventivnim pregledima to nije video, jer su medicinski tim Real Madrida, ali i Porta, među najboljima u Evropi.
Možda je objašnjenje stenoza (suženje) desne koronarne arterije koja ne daje jasne simptome i tegobe, jer teško mogu da poverujem da lekari nisu videli problem. U svakom slučaju reakcija je bila brza i Kasiljas je dobio stent (žičanu oprugu koja je proširila suženje desne srčane arterije).
DA LI JE STENT REŠIO PROBLEM?
Svakako, jer je suženje, odnosno zakrečenje rešeno. Međutim, najvažnije je koliko je funkcija srca narušena i da li je nastao ožiljak. Kasiljas u svom tvitu kaže „veliki ožiljak“, ali „snaga očuvana“ što nije ohrabruju će jer je u najmanju ruku netačno, pošto stvaranjem ožiljka deo mišićnog tkiva postaje nefunkcionalan.
Nadajmo se da Kasiljas nije dobro razumeo doktore i da je snaga zaista očuvana. Od toga zavisi njegov eventualni povratak na teren. Trenutno je teško procenti da li je to moguće, ali je teško poverovati da je moguć povratak na nivo sportske sposobnosti koji zahteva Liga šampiona ili prva liga Portugalije.
NASTANAK INFARKTA JE BIO NA TRENINGU, DA LI JE TO OLAKŠAVAJUĆA OKOLNOST?
U velikoj meri, da, jer je medicinski tim odmah reagovao pa je veličina infarkta verovatno smanjena na najmanje moguću meru. Pitanje ožiljka i funkcije srca će moći da bude procenjeno u vremenu koje dolazi.
Znajući da će ceo proces rehabilitacije biti urađen kako treba moguće je nadati se da će Iker vratiti sportsku sposobnost tokom sledeća 3 meseca, a verovatno u potpunosti biti sposoban za 6 meseci, ako to uopšte bude moguće. U realnosti je ceo događaj mogao da se završi fatalno iznenadnom srčanom smrću, kako se to već dogodilo u desetak slučajeva od početka godine na sportskim terenima.
ŠTA TREBA DA SE RADI DA SE OVAKO NEŠTO NE DESI?
Veza između upražnjavanja fizičke aktivnosti i dugovečnosti, odnosno boljeg kvaliteta života je odavno poznata. U mnogim studijama dokazano je da fizička aktivnost utiče na smanjenje kardiovaskularnih faktora rizika i ukupnog mortaliteta. Međutim, za sportiste se to ne može reći, jer je intenzitet kojim su oni podvrgnuti znatno veći nego onaj koji povoljno deluje na zdravlje, pa tako dolazimo do paradoksa kojim verovatno možemo da objasnimo i Kasiljasov slučaj.
Očigledno je da je intenzitet treninga, višegodišnje igranje od dve utakmice nedeljno na najvišem nivou, dovelo do aterokleroze i koronarne bolesti koja se završila infarktom. Sve to se moglo sprečiti redovnim pregledima, koji verovatno u Kasljasovim slučaju nisu nedostajali, ali očigledno da su morali da budu detaljniji da bi se suženje desne srčane arterije otkrilo pre nego što je nastao infarkt.
KAKVA JE SITUACIJA KOD NAS?
Zakon o sportu predviđa 2 pregleda godišnje za sve aktivne sportiste, bez obzira na ili pol ili uzrast i to je dobro. Međutim, sadržaj pregleda je različit od ustanove do ustanove, ali i ekspertiza doktora, pa je kao i u drugim stvarima važno raditi na stalnoj edukaciji, ali i naučnom istraživanju. Dobar primer je aktivnost dr Ivana Nikolića, sekretara Udruženja za sportsku kariologiju Srbijem koji je uz podršku Prof. dr Vladimira Jakovljevića sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i Instituta za farmakologiju iz Segedina radi na projektu iznenadne srčane smrti u fudbalu.
Tako su se naši najbolji fudbaleri, među kojima su fudbaleri Crvene Zvezde i Partizana našli među onima koji su pregledani novom EKG metodom sa idejom da se preventivno otkriju oni koji bi imali poremećaj ritma koji bi mogao da odvede do srčanog zastoja. Naravno da su to mali, ali vredni pomaci, jer bez takvog pristupa šansa da se neželjeni događaj dogodi može da bude samo veća.
(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)
Povezane vesti
Žena koja je imala srčani udar sa 32 godine otkriva znakove upozorenja na koje nije obraćala pažnju
Kragujevački lekari prošle noći imali pune ruke posla: Zbog ovih tegoba su ljudi zvali
"Mogla sam da ne dočekam 50. rođendan": Ivana Peters o srčanom udaru i kako je promenila život iz korena
<% post.title %>
Umro legendarni srpski rukometaš od srčanog udara: Bio je reprezentativac, igrao za Partizan
Video: Rafael Nadal odlazi u legendu: Zagrlio sve saigrače, a svi plaču...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
