Miloševiću je deda ubio oca ispred kuće, a onda je iznenada izgubio i brata: Tužna sudbina novog trenera Partizana

Savo Milošević na promociji u Partizanu Foto: Milena Đorđević

Kao što već znate, Savo Milošević je u četvrtak promovisan u novog trenera Partizana!

Preporučujemo

O njegovoj igračkoj i funkcionerskoj karijeri zna se skoro sve. Da je posle igara u Humskoj otišao u Aston Vilu, igrao za Saragosu, Parmu, Seltu i Espanjol, potom Osasunu i Rubin, ali i da je donedavno bio fudbaler sa najviše nastupa u dresu reprezentacije Jugoslavije/Srbije i Crne Gore/Srbije.

U istoj toj reprezentaciji je bio direktor i njegovo ime će se uvek vezati za uspeh omladinske selekcije Srbije na Svetskom prvenstvu, kada su Orlići na Novom Zelandu bili prvaci sveta.

Međutim, Miloševićev život ima i onu tužnu starnu priče. I te kako tužnu - jer je u periodu od 2011. do 2013. godine doživeo strašnu tragediju. Za samo dve i po godine ostao je bez oca, dede i brata.

Savo Milošević Foto: Marko Jovanović

U junu 20111. godine kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je Miloševićev deda ubio svog sina, inače Savinog oca. Tadašnji medijski natpisi su bili vezani za navodnu svađu oko zemlje, ali je sadašnji trener Partizana u jednom intervjuu za Vreme otkrio pravu istinu.

- Naš narod kaže - kuni do devetog kolena. Šta to znači? Znači da do devetog kolena traje sve: i dobro i loše. Pa, kako si radio, tako će da traje do devetog kolena... Kod mene su vam sve priče komplikovane... To što je moj deda ubio mog oca... Kasnije se ispostavilo da je bio nesretan slučaj. Što mi je u neku ruku lakše. Jeste, deda je izašao napolje sa puškom u ruci, ali ne s namerom da ubije sina, mog oca. Puška je opalila tako što se deda spotakao i udario njome o zid kuće.

- Nesrećan slučaj! Ali, poguban za porodicu. Jer, u istom momentu, čovek gubi obojicu. A reč je o ljudima za koje ste bili veoma vezani... I od kojih ste naučili toliko toga. Sve lepo što sam odneo u svoj budući život bilo je ono što sam poneo iz roditeljske kuće. Od tih istih ljudi. Bili su stub, temelj... Sve što sam, što danas predstavljam, njihovo je delo - rekao je Milošević i dodao:

Foto: Milena Đorđević

- Ipak, bio sam ljut na dedu... Ogorčen, kivan, besan... Zašto je morao da iznese tu prokletu pušku?! Zašto je opalila?! A onda, kada se dogodi ovakva tragedija, čovek mora i sebe da preispita. Otkud sada to, pitate se. Otuda što niko od nas sebe ne može da amnestira od odgovornosti. Ne od krivice; od odgovornosti... Naravno da nisam kriv. Ali jesam odgovoran. Za nešto. O čemu, ne mogu da govorim.

Tome, nažalost po Miloševića, nije bio kraj!

- Tri godine nakon ubistva mog oca, javljeno mi je da je moj brat imao saobraćajnu nesreću. Bili smo veoma bliski. Strašno bliski. Prebacili su ga u Urgentni centar. Posle petnaestak minuta, neko je izašao i rekao mi da je... Bio je mrtav. Trideset osam godina Dokle, pomislio sam - rekao je Milošević i nastavio:

- Ostali smo sestra i ja. Često o njima govorim. O svima njima. Jeste teško, ali to pominjanje doživljavam kao način da im produžim život. Ne znam postoji li bilo šta na svetu što čoveku, u tom smislu, može da olakša, da umanji bol. Uostalom, da li bi uopšte trebalo tako nešto tražiti?

(Telegraf.rs)