Telegraf analiza Partizanovih pojačanja: Rikardo i Valijente položili, ostali moraju na dopunski, ako ga bude
Zimski prelazni rok u Partizanu je trebalo da donese samo dopunsku selekciju, ukoliko je nešto propušteno tokom letnje "pijace", ali će, sudeći po onome što su letošnja pojačanja donela crno-belima, ponovo biti rekonstruktivni. Ne računajući momke iz Omladinske škole, već samo fudbalere koji su pre nekoliko meseci angažovani i iz domaće lige i iz inostranstva, samo dvojica od njih sedmorice su se izborila za status i ustalila u prvom timu. Ostali ili nisu igrali gotovo nikako ili su šansu dobijali povremeno i na kašičicu.
Partizan je minulu sezonu završio osvajanjem Kupa Srbije i sa lepom uspomenom na proleće u Evropi, posle 14 godina čekanja, ali su oba dometa, iako to nije tako predstavljano u javnosti, zapravo bila samo "utešna nagrada" za klub koji uvek teži najvišim ciljevima.
Otuda je procenjeno da je renoviranje tima naprosto neophodno, kako bi se evropske kvalifikacije prošle uspešno i povratio primat u srpskom fudbalu. Sve je odrađeno na vreme, gotovo svi fudbaleri su stigli pre ili na samom početku priprema, pa je tadašnji trener Miroslav Đukić mogao da ih uklapa kako želi. Ali, nisu svi pokazali dovoljno kvalieteta za Partizan i to je činjenica od koje ne može da se pobegne.
No, krenimo redom. Mark Valijente je među poslednjima stigao u tabor crno-belih i to upravo po želji Đukića (verovatno jedinoj), ali je od prvog treninga bilo jasno da se radi o igraču koji ima kvalitet i mesto u Partizanu. Nedostatak brzine, baš kao nekada Bugarin Ivan Ivanov, Španac nadomešćuje fudbalskom inteligencijom, sposobnošću da pročita igru, postavi se na vreme i izbegne probleme duela i "trke", sakrivajući očigledne mane zbog kojih bi kao centralni defanzivac sigurno bio u podređenom položaju.
Kako je fudbalski opismenjen u Barseloninoj "La Masiji", Valijente ima da ponudi i ono što nijedan od preostalih defanzivaca u Partizanu trenutno nema - sposobnost da započne napad, unese loptu u igru i "hiruški" preciznim i mirnim pasom unapred olakša posao saigračima iz manevra. Potvrda da Partizan nije pogrešio u slučaju njegovog angažovanja je i broj mečeva za crno-bele u proteklom periodu (28 utakmica), kao i činjenica da je nezameljiv u postavi i kod Miroslava Đukića i kod Zorana Mirkovića.
Došao je iznenada u Humsku i to u trenucima kada je Partizan pokušavao i nije upeo da angažuje Martina Mileca iz Maribora. Sticajem okolnosti, agent koji je želeo autorizaciju za eventualni transfer Leadndrea Tavambe, ponudio je Rumuna, otkrivajući njegove finansijske peripetije u Rubinu. Sve je dogovoreno za dan, Enake je stigao u Beograd, potpisao i predstavljen je kao rešenje na duge staze.
Ali, nije se dalo. Bio je standardni prvotimac od početka do kraja jula, od mečeva sa Rudarom do onih sa Trakaijem u Ligi Evrope. Iako eksplozivan i netipično brz za srpske uslove, procenjeno je da mu je defanziva slabija strana, tokom analiza struke na njegovoj strani terena su se pojavljivale velike “rupe” u bloku, a to se u Partizanu ne toleriše.
Dolazak Mirkovića na klupu poslao je Rumuna na tribine, po izgovorom o “višku stranaca”, ali je postalo jasno da na mestu beka za njega nema mesta kada se krajem oktobra našao u sastavu protiv Čukaričkog i to na poziciji desnog krila. Što bi rekao legendarni Blagoje Paunović: "Neka igra u napadu, bolje da greši napred nego pozadi".
Gol na pomenutoj utakmici kao i na narednoj sa Vojvodinom nisu Enakeu obezbedili bolji status, pa će ove zime on gotovo sigurno raskinuti ugovor i napustiti klub.
Došao je po želji sportskog sektora i tadašnjeg trenera Đukića kao iskusan igrač, dete Partizana, neko ko treba da donese energiju i na teren u u svlačionicu, jer oseća klub, poznaje ga u dušu.
Na debiju protiv Mladosti iz Lučana je bio najbolji pojedinac na terenu, a četiri dana kasnije sa Nordsjelandom u LE, dobio je, zbog činjenice da nije spreman, priliku sa klupe i tada je po svoj prilici "pečatirao" svoju sudbinu. Tačnije, status prvotimca mu je oduzeo inspirisani Momahed Kaduz.
Iako je verovatno jedini klasični zadnji vezni u Partizanu čiji pas uvek ide unapred, Smiljanić ni u mesecima koji su usledili nije ubedio Mirkovića da mu je mesto na terenu. Odigrao je tek deset utakmica za crno-bele, priliku dobijao uglavnom sa klupe za rezervne igrače i to na kašičicu. A sve je to mogao i sam da nasluti kada je klub u smiraju prelaznog roka angažovao Aleksandra Šćekića. Otuda i mogućnosti Smiljanića ovoga puta nisu vidljive, kao ni utisak da li je bolji ili slabiji od konkurncije na poziciji zadnjeg veznog, gde je u Partizanu i najveća "gužva".
Kada bi se ocenjivala samo jedna utakmica i to ona najvažnija u srpskom fudbalu – večiti derbi, nema navijača Partizana koji bi mogao da izrekne lošu kritiku na račun Alekdsandra Šćekića. Crnogorski reprezentativac je "pohapsio" ceo vezni red večitog rivala, pokazao srčanost i tada i na još nekolicini utakmica, na kojima je i teže povređivan zbog požrtovanosti.
Da li to kalibar za Partizan? Ako sagledate činjenicu da crno-beli i u zimskom prelaznom roku traže zadnjeg veznog i žele da vrate Evertona Luiza, jasno je da “neko tamo” ima zamerke i na račun Šćekića. Amplituda forme veziste je tokom jeseni išla gore-dole, postoji taj vidljivi problem sa brzinom. A, Partizan u tom delu terena traži upravo tu karakteristiku, kao i agresivnost, igrača koji će diktirati ritam ostatka tima. Šćekić možda može da donese nešto različito kada prva ideja ne prođe, ali...
Jedan od igrača u koje Zoran Mirković ima poverenje. Tome u prilog i činjenica da je priliku dobijao i pre Zorana Tošića, koji, budimo realni, ipak poseduje veći igrački kvalitet o Zakarića. U redu, nije za poređenje za Leonardom Da Silvom Suozom, ali ko jeste, ne samo u Partizanu trenutno, nego i generalno u našem fudbalu u minulih nekoliko godina?!
U startu je bio u “minusu” u odnosu na ostatak tima Partizana, jer je, pokušavajući da ode iz Željezničara, dugo radio individualno, bez pravih priprema. Stigao je dva dana pre meča sa Nordjeslandom i odmah je “gurnut u vatru”, na čemu je uzvratio dobrim igrama na početku sezone.
Nedostatak priprema su doneli i oscilacije u formi, pa mu se događalo da se utopi u sivilo celog tima. Ali kada je imao “svežine” u nogama, Zakarić je pokazivao da ima smisla za igru, odličan prekid i udarac, kao i da je veoma odgovoran u oba smera.
Otuda će vezisti naredne zimske pripreme poslužiti da fizičku pripremu dovede na optimalni nivo i tek onda pokaže koliko zaista može da pruži Partizanu.
Odlaskom Leandrea Tavambe, Đorđa Jovanovića i Ognjena Ožegovića Partizan je minulog leta pokušao da reformiše napadačku liniju i reši problem neefikasnosti angažovanjem Rikarda Gomeša i Nemanje Nikolića. Bivši fudbaler subotičkog Spartaka jedini je za koga su crno-beli platili obeštećenje i to u visini od 350.000 evra.
Šest meseci kasnije – Partizan traži novog napadača i to valjda dovoljno govori da ni uto Humskoj nisu zadovoljni onim što im je Nikolić doneo, iako su očekivanja bila velika.
Nema zbora da se radi o fudbaleru koji, narodski rečeno “zna lopte”, ali već posle nekoliko treninga na priprema u Sloveniji tadašnji trener Miroslav Đukić je dao “dijagnozu”, sležući ramenima:
- Nemanja nije gol – igrač, a nama to treba. Nije ni klasičan napadač, niti vezni igrač, jer nema brzinu. Zna da igra i donosi nam nekakav kvalitet, a da li je to dovoljno za Partizan videćemo – izustio je Đukić.
Statistički gledano Nikolićev učinak i nije tako loš (23 meča, pet golova i pet asistencija), ali ga je pomalo indolentan stav koštao boljih brojki i sukoba sa navijačima. Od zime će verovatno imati žešću konkurenciju za mesto u timu, što bi moglo da ga pokrene. U suprotnom – zna se.
Uz Marka Valijentea, napadač Rikardo Gomeš jedini je fudbaler od svih letošnjih pojačanja koji je opravdao očekivanja. Da je, recimo, imao lucidnost Klea i dozu “namazanosti” Danka Lazovića pred golom rivala, učinak bi mu sigurno bio veći za bar pet-šest golova. Ali i ovako je pokazao sasvim dobar kvalitet pogađajući mreže i u evropskim kvalifikacijama i u Superligi, što se od napadača Partizana i očekuje.
Otuda i ne čudi činjenica da crno-beli, iako teže da prodaju neke druge igrače, ne mogu ove zime da se odbrane od poziva zainteresovanih klubova za Rikarda, od neki nude i više do tri miliona evra obeštećenja.
Fudbaler sa Zelenortskih ostrva ima veliko poverenje i kod trenera Zorana Mirkovića, pa je i jedan od uslova bio da on ove zime ne može da napusti klub, iako bi crno-belima taj novac svakako dobro došao u ovom trenutku...
A SAD - SVE ISPOČETKA
Suma sumarum, zimski prelazni rok bi trebalo da reši urgentne probleme u svim linijama tima, jer letnji nije doneo očekivani kvalitet. Najavljena rekonstrukcija podrazumeva angažovanje bekova, zadnjeg veznog, krlnog veziste i napadača. Za početak...
Partizan je već izgubio trku za titulu, preostaje borba za utešni trofej u Kupu Srbije i, pre svega, priprema tima za letnje kvalifikacije i narednu sezonu. Još jedan “kilav” prelazni rok mogao bi da otvori “ambis” iz koga više nema povratka.
VIDEO: Milićević: Oterao bih sve strance iz Partizana
(Z. Ivković)
Povezane vesti
On je novi biser Partizana i srpskog fudbala: Sin je selektora Srbije, a sad je izdominirao i u reprezentaciji
Jovanović za Telegraf o Partizanu, pojačanjima i dešavanjima u klubu: "Savo je doneo neke pozitivne stvari"
Radujko posetio Zvezdu i Partizan: Evo o čemu je razgovarao sa dva najveća srpska kluba
<% post.title %>
Mijatović o mogućnosti da postane čelnik FSS: Ne mogu da budem potpredsednik zbog španskog pasoša
Video: Barcokas u neverici kad je čuo pitanje na konferenciji: "Da li je ovo novinar ili navijač Partzana?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
gladijator
Oni su već u ambisu,samo su neobavešteni!!!!!
Podelite komentar
PFCNesa
po cemu je Partizan izgubio titulu. Evo ja kazem da cemo biti prvaci !!!
Podelite komentar
Djura
Zar niste istupili? Sta ce vam ova analiza? Dosadno mi da citam ...
Podelite komentar