Mračna tajna Lužnjikija: Najveća tragedija ruskog sporta o kojoj sovjetska štampa nije ni izvestila javnost!

Dvadesetog dana meseca oktobra 1982. godine, vreme je u Moskvi čak i za ruske uslove bilo neuobičajeno hladno. Temperatura je pala deset podeoka ispod nule, i prilike za fudbalsku predstavu zakazanu za 19 časova na stadionu „Lužnjiki“, bile su daleko od povoljnih. Ali, utakmica je morala da se odigra, jer je u pitanju bio prvi meč drugog kola Kupa UEFA između domaćeg Spartaka i gostujućeg holandskog FK Harlem, čije je redove svega par meseci ranije napustio Rud Gulit, prešavši u Fejenord.

Nekoliko sati ranije, FK Sarajevo odigrao je u gostima 4-4 sa rumunskim FK Korvinul Hunedoara (u uzvratnom meču na Koševu jugoslovenski je predstavnik slavio 4-0, da bi potom u osmini finala bio zaustavljen od Anderlehta ukupnim skorom 6-2), dok je splitski Hajduk istovremeno sa Moskovljanima na Poljudu tukao Bordo 4-1 (u revanšu je francuski predstavnik slavio 4-0 i izbacio „bile“).

Preporučujemo

Moskovljani su pak slavili 2-0. Edgar Ges je postigao gol u 16-om minutu i ostatak utakmice je, kažu, bio živa dosada. Drugi gol je Sergej Švecov zabio tek u 90-om. Na dešavanja na terenu, ili bolje reći ne-dešavanja, možda je ulogu igralo ne samo vreme već i bedna poseta. Naime, u prodaju je pušteno 82 hiljade ulaznica, a prodato je svega 16.643. Zbog toga je uprava stadiona odlučila da za navijače otvori samo Istok i Zapad, svaki sa po 23 hiljade mesta, kako bi mogli da na vreme počiste sneg sa tribina. Većina posetilaca, njih oko 12 hiljada, odlučila je da se smesti na istočnu stranu koja je bliža stanici podzemne železnice.

VIDEO: FK Spartak Moskva 2-0 FK Harlem, prvi meč drugog kola Kupa UEFA u sezoni 1982—83.

Na stadionu je bilo i stotinak Holanđana, ali su ostali bili navijači Spartaka, među kojima je bilo i pijanih huligana. Ovo možda ruši neke dublje predrasude o sovjetskom totalitarizmu, ali „Izvestija“ je sedam godina kasnije pisala o pijanim navijačima koji su grudvama snega gađali „muriju“, pokušavajući da milicionerima skinu šapke sa glava; takođe su ih gađali praznim flašama alkoholnih pića, koje su prokrijumčarili na tribine. Sto pedeset najžešćih, privedeno je tokom meča, ali je većina bila „zagrejana“ i „slobodna“ što se ponašanja tiče.

Kako to obično biva, tada kao i sada, u SSSR kao i svuda drugde, nekoliko minuta pre kraja meča — pre nego što je Švecov dao gol — više stotina navijača krenulo je ka izlazima ne bi li izbegli gužvu. Uprkos tome što su na raspolaganju imali dva stepeništa i što su sve kapije na obe tribine bile otvorene, bezmalo svi navijači sa Istoka nagrnuli su na koridor najbliži metrou.

Velika je misterija šta se tačno potom desilo, ali posledice su bile jezive. Doslovno — jezive. Najverovatnije je sve počelo tako, što je nekoj devojci ili mlađoj ženi spala cipela u gužvi; žena se potom sagela da je pronađe i dohvati, par ljudi je takođe zastalo da bi joj pomoglo, ali ih je nadolazeća svetina, kojoj je metalna ograda ograničavala kretanje, brzo srušila na zemlju.

Ljudi su potom počeli da padaju jedni preko drugih kao domine, a novi, mahom tinejdžeri, nastavili su da pristižu i da guraju masu, da pokušavaju da probiju zakrčenje, što je dovelo do katastrofe jer su oni ispred nastavili da poniru. U tom trenutku, Švecov je zabio za 2-0, svega dvadesetak sekundi pre poslednjeg sudijskog zvižduka.

Navijači moskovskog Spartaka u današnje doba. Foto: Tanjug/AP

Po drugoj verziji događaja, Švecovljev gol izazvao je tragediju jer su oni koji su već bili na stepeništu, čuvši veselu i radosnu riku sa tribina, pohrlili nazad i sudarili se sa onima koji su izlazili. Milicija navodno nije htela da ih pusti da se vrate, pa su se našli u klinču. Ljudi su počeli da se klizaju u polumraku zaleđenog stepeništa i da padaju, i da bivaju pregaženi nasmrt.

Šta god da se tačno desilo, epilog svega bilo je 66 mrtvih, od čega čak 45 maloletnih lica, uključujući pet devojaka; 61 osoba je zadobila povrede, a od njih 21 teške. Ako je verovati kasnijim izveštajima koje i danas rado citiraju zapadni mediji, porodicama preminulih dato je četrdeset minuta da se oproste od svojih voljenih pre nego što su sahranjeni u masovnu grobnicu. Nekima je čak navodno prećeno zatvorom ako budu o tome pričali strancima. Priča o masovnoj grobnici je nesumnjivo senzacionalistička izmišljotina kojoj je jedini cilj bio da hrani antikomunističko ludilo i predrasude; ovo drugo možda i nije izmišljeno, možda je zaista prećeno prevencije radi, ali ne zna se ni za koga ko je otišao u zatvor jer je pričao.

Povređeni su prebačeni u moskovski Institut za prvu pomoć, i njih je narednog dana posetio Jurij Andropov, u tom trenutku predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza (de jure šef države), koji će dvadeset dana kasnije postati novi generalni sekretar Komunističke partije SSSR, čime će zameniti preminulog Leonida Brežnjeva na položaju de fakto šefa države i lidera Sovjetskog Saveza.

Jurij Andropov, naslednik Brežnjeva na položaju lidera Sovjetskog Saveza, u vrlini izbora za generalnog sekretara KP SSSR i kasnije predsednika Prezidijuma Vrhovnoga sovjeta SSSR. Foto: Wikimedia Commons/Embassy of the Union of Soviet Socialist Republics to the United States of America/WikiJunkie

U skladu sa politikom Andropova, bivšeg šefa KGB koji je insistirao na obnovi discipline na svim državnim i društvenim nivoima, discipline koja je počela da popušta (17. je decembra te godine sa položaja ministra unutrašnjih poslova nakon šesnaest godina provedenih na toj dužnosti uklonio armijskog generala Nikolaja Šelokova zbog optužbi za korupciju; oduzeta su mu sva državna odlikovanja, između ostalih ordeni Heroja socijalističkog rada, Lenjina, Otadžbinskog rata, Oktobarske revolucije i tako dalje; izvršio je samoubistvo pre suđenja), sprovedena je temeljna istraga tokom koje je ispitano stotinu pedeset svedoka i tužilaštvu dostavljeno deset tomova dokaznog materijala.

26. novembra podignute su krivične prijave protiv direktora stadiona Viktora Kokriševa, glavnog upravnika Jurija Pančihina, zamenika direktora Ljižina i milicijskog majora zaduženog za istočnu tribinu Semjena Korjagina. Prva dvojica su osuđena za nemar i dobila su maksimalne kazne od tri godine zatvora; međutim je prvi zbog prethodnih odlikovanja stekao pravo na amnestiju povodom šezdesete godišnjice uspostave SSSR, dok je drugom po istom osnovu kazna prepolovljena. Drugoj dvojici nije se ni sudilo: Ljižin, veteran Drugog svetskog rata, primljen je u bolnicu zbog srčanog udara, dok je Korjagin zadobio teške povrede pokušavajući da zaustavi stampedo; kasnije su obojica pomilovani.

Ali ništa od ovoga javnost Sovjetskog Saveza nije znala, ništa o tome nije čula. Svakako, toliko mrtvih i povređenih nije moglo da prođe nezapaženo, i nesumnjivo se o tome razgovaralo po ulicama i privatnim domovima, jer su ljudska radoznalost i poriv za širenjem glasina uvek bili silniji od straha, ali verovatno je dobar deo ljudi odmahivao glavom i nije verovao.

Sovjetska vojska na ulicama tokom raspada SSSR-a. Foto: Wikimedia/Vladimir Fedorenko / Vladimir Fedorenko

Jer, štampa je ćutala. U stvari, to nije u potpunosti tačno jer je sutradan dnevnik „Večernjaja Moskva“ doneo sledeću kratku vest: „20. oktobra posle fudbalskoga meča na Velikoj sportskoj areni Centralnoga stadiona ’V. I. Lenjin’ dok su gledaoci izlazili napolje, iz posledice narušavanja reda u kretanju ljudi proizašao je nesrećni slučaj. Ima stradalih. Sprovodi se istraga u vezi sa uzrocima onoga što se desilo.“ Istoga dana „Sovjetskij Sport“ u tekstu pod naslovom „Hladno vreme — vruća igra“, donosi opsežan izveštaj sa utakmice, ali jednom rečju ne pominje tragediju. 24. oktobra isti slučaj biva sa izveštajem lista „Fudbal-Hokej“ — reči o nesreći nije bilo.

Ali, stvar je već otišla u etar. Ne u etar Sovjetskoga Saveza, već Zapada. Vest iz „Večernjaje Moskve“, ma koliko mala i skrajnuta bila, nije mogla da promakne stranim dopisnicima i italijanska novinska agencija „ANSA“ ju je prenela. Zov zataškane tragedije pokazao se prejakim — kao danas kada govorimo o čudesima Severne Koreje. Već 22. oktobra „La Stampa“ je ovo objavila na svojoj naslovnoj strani, raspravljajući o tome da li reč „stradalih“ treba razumeti kao „povređenih“ ili kao „povređenih i poginulih“. Isti list je takođe javio da je pad žene izazvao stampedo, ali nije poznato otkuda im ta informacija (možda su imali doušnika u miliciji).

Sutradan su im se pridružili ostali italijanski, španski i holandski mediji, koji su pominjali troje mrtvih i šezdeset povređenih, što je po tvrdnjama „El Paisa“ poteklo od holandske novinske agencije „ANP“. 26. oktobra „Njujork Tajms“ javlja o dvadesetoro mrtvih i tuce povređenih. Desetak dana kasnije „La Stampa“ ponovo piše da je „72 ljudi poginulo i barem 150 povređeno“, citirajući neimenovani izvor. „El Pais“ brojku pet godina kasnije spušta na 68.

Za sve to vreme, sovjetske vlasti su ignorisale priču, i ako su Rusi nešto znali, znali su samo iz glasina ili slušajući Radio Slobodna Evropa, barem oni koji su se usuđivali na tako nešto. A onda je došao Gorbačov i sa sobom doneo „glasnost“, reformu koja je podrazumevala, između ostalog, i slobodu govora te ukidanje cenzure.

Moskovski stadion „Lužnjiki“ danas izgleda bitno drugačije nego početkom osamdesetih godina kada se tragedija odigrala. Foto: Guliver/Lars Baron/Getty Images

Tri dana nakon tragedije na Hilsborou, 18. aprila 1989. godine već pomenuti „Sovjetskij Sport“ donosi spisak najvećih fudbalskih katastrofa u istoriji i na listu stavlja — onu na Lužnjikiju. Vrhunac ludila! Pritom pišu da je bilo preko stotinu mrtvih, bez navođenja izvora te informacije. Dakle, nagađaju!

Ovo odmah preuzimaju zapadni mediji, a tri meseca kasnije isti list donosi novi, sada opširni članak pod naslovom „Mračna tajna Lužnjikija“ koja zapadne medije dovodi od usijanja jer autori iznose procenu o 340 žrtava, citirajući neimenovane „roditelje dece koja su preminula“, premda napominjući da je to neproverena brojka. Istovremeno, iznose optužbe na račun milicije koja je po njima isprovocirala tragediju.

Dve nedelje docnije dnevnik „Izvestija“ objavljuje intervju sa inspektorom Aleksandrom Špejerom koji iznosi podatke o 66 poginulih i 61 povređenom osobom. Na pitanje zašto je to skrivano od javnosti toliko godina, Špejer kaže: nije skrivano, te su informacije bile svakome na izvol’te, arhiv je otvoren i svako može da dođe i da pristupi dokaznom materijalu, dovoljno je samo da podnese zvanični zahtev. Drugim rečima, podaci su bili dostupni samo niko od sovjetskih medija nije smeo da pita, niti je smelo da se objavi.

Već sutradan je uredništvo „Sovjetskog Sporta“ priznalo da su njihovi novinari nagađali, da bi 27. septembra priznalo i da je sve navedeno u prvobitnom članku nepotvrdivo te da su „emocije prevladale nad činjenicama“. Autor Vladimir Geskin je izjavio da „nema razloga da se sumnja u rezultate istrage“.

VIDEO: FK Spartak Moskva - FK Harlem, memorijalni meč veterana odigran povodom 25. godišnjice Tragedije na Lužnjikiju

U međuvremenu je i državno tužilaštvo još avgusta meseca imalo konferenciju za štampu gde je iznelo pomenute zvanične brojke, ali senzacionalističke procene o 340 mrtvih, ili „preko trista“, ili „skoro 350“, redovno se javljaju. Jednom izgovorena laž koja „dobro zvuči“ ne može da se poništi istinom. Tako je pred Svetsko prvenstvo koje se ove godine održalo u Ruskoj Federaciji, britanski „Dejli Telegraf“ objavio tekst o tome kako su prave razmere tragedije zataškane od strane ruske države, kako žrtava ima mnogo više od 66, i kako je do svega došlo zato što je milicija pokušala da uhapsi navijače Spartaka koji su pevali antikomunističke pesme.

No, dosta je senzacionalizma! Recimo za kraj to, da je na desetu godišnjicu tragedije otkriven spomenik posvećen stradalima, podignut od strane samih navijača Spartaka, te da je 20. oktobra 2007. godine, na 25. godišnjicu nesreće, odigran prijateljski meč između bivših fudbalera Spartaka i Harlema. Nesumnjivo lep gest, posebno što je Spartak onomad u uzvratnom meču u Holandiji tukao domaćina 3-1 i otišao u osminu finala (gde ih je zaustavila Valensija ukupnim skorom 2-0; prvi meč, završen bez golova, nije se igrao u Moskvi već u Tbilisiju, zvanično zbog loših vremenskih uslova, a nezvanično jer su tobože sovjetske vlasti htele da spreče rodbinu i prijatelje stradalih da ostavljaju cveće).

Interesantno je reći i to, da se ova katastrofa često poredi sa tzv. Drugom katastrofom na Ajbroksu 1971. godine, tokom utakmice između Rendžersa i Seltika. Naime, sličnosti između ove dve tragedije ima pregršt: obe su se desile na samom kraju meča u trenutku kada je domaćin zabijao gol u zadnjem minutu, do obe je došlo padom jedne osobe i posledičnim gomilanjem ljudi jednih preko drugih, a čak je i broj žrtava u oba slučaja identičan — 66. Takođe, i na Ajbroksu većinom je stradala mladež.

>>> Samo bod razlike deli Totenhem i Čelsi, i jasno je da je ovo vrlo važan duel za obe ekipe u borbi za titulu. Kvota na Totenhem je 2,70, na iks 3,25, a na Čelsi 2,65. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Totenhem - Čelsi.

>>> Fulam je smenio Jokanovića, a novom menadžeru Ranijeriju je olakšavajuća okolnost što prvi meč igra kod kuće protiv Sautemptona, koji je veoma loš ove sezone. Kvota na keca je 2,45. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Fulam - Sautempton.

>>> Roma je u dobrom raspoloženju otišla na pauzu, a Udineze u poslednjih sedam mečeva ima šest poraza. Jasan signal da je dvojka blizu, a kvota je vrlo dobra - 1,80. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Udineze - Roma.

>>> S obzirom na to da danas igraju Atletiko i Barsa, Real bi pobedom u Eibaru mogao da se približi vodećim ekipama. Kvota na dvojku je 1,55. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Eibar - Real Madrid.

>>> Prvo mesto na talonu - Atletiko čeka Barselonu, koja je u poslednjem kolu poražena kod kuće od Betisa (3:4). Kec nosi kvotu 2,95, a dvojka 2,45. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Atletiko Madrid - Barselona.

>>> Dortmund je u strašnoj formi, dao je tri gola Bajernu, a kvota da će slaviti u Majncu, uz ukupno bar tri gola (2&3+) je 2,20. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Majnc - Dortmund.

>>> Nišije najavljuju borbu za titulu, a koliko je to realno, videćemo večeras (19.00), kada im u goste stiže Zvezda. Kec je čak 5,60, dvojka 1,55, a iks 3,90. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Radnički Niš - Crvena zvezda.

>>> Ovaj meč za mnogo ljudi je više od fudbala, čak i više od života! Posle 2:2 u prvoj utakmici River i Boka igraju revanš finala Kopa Libertadores na Monumentalu. Staće život u Argentini na ta dva sata - kvota na River je 2,30, na River 3,60, a na novi remi 2,95. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za River - Boka.

>>> Ni Partizan ni Zvezda ne dočekuju večiti derbi u sjajnoj formi. Ipak, Zvezda je dosad neporažena u ABA ligi i favorit je s kvotom 1,55, dok je kvota na domaće crno-bele 2,70. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Partizan - Crvena zvezda.

(P. L.)