Srpski Football Leaks: Kako se vršila preprodaja igrača Partizana i Zvezde?
"Football leaks" pokrenuo temu transferom Lazara Markovića, ali fudbaler Liverpula nije jedini igrač sa ovih prostora, koji je po istom šablonu prodat preko Investicionog fonda iz Izraela
Pre nekoliko dana "Football leaks" je po ko zna koji put otvorio dosijee sumnjivog poslovanja evropskih klubova, a na listi se ovoga puta našao i Partizan, koji je u prošlosti odradio nekoliko transfera preko Investicionog fonda Pinija Zahavija.
"Football leaks" je naveo primer transfera bivšeg igrača crno-belih Lazara Markovića, koji je nemački “Špigl” opisao u detalje, ali nije samo pomenuti fudbaler iz Humske otišao preko “trećeg lica”, sumnjivim transakcijama, bilo ih je zapravo nekolicina, od kojih su neki pogubni za klub iz Humske.
POČELO JE OD MATIJE NASTASIĆA
Leta 2010. godine tadašnji trener Partizana Aleksandar Stanojević i koordinator za sportska pitanja Albert Nađ prekomandovali su u prvi tim nekolicinu momaka iz Omladinske škole i uvrstili ih na spisak za letnje pripreme u austrijskom “Sefeldu”, gde su su se crno-beli pripremali za kvalifikacioni ciklus Lige šampiona.
Među njima se našao i supertalentovani Matija Nastasić, kome su već tada svi predviđali svetlu budućnost, podrazumevajući da će od pomenutog fudbalera dobiti i sportsku i finansijsku dobit.
Samo desetak dana kasnije ispostavilo se da su to bile prve i poslednje pripreme Nastasića u najjačem sastavu tima iz Humske.
Šta se dogodilo? Još u Austriji je procenjeno da su ekipi neophodna pojačanja u pokušaju da se domogne Lige šampiona, a klubu novac kako bi preživeo i obezbedio makar plate igračima koje namerava da angažuje (svi sem golmana Radiše Ilića su došli kao slobodni fudbaleri). Otuda je, daleko od očiju javnosti, odlučeno da se proda upravo Nastasić.
Kako se radilo o relativno nepoznatom, a veoma perspektivnom fudbaleru, nije bilo ponude koja bi “zakrpila rupe”, pa je išlo na “Plan B”. Još dok se tim pripremao u austrijskim Alpima, tadašnji generalni sekretar počivši Darko Grubor, otputovao je u goste kod menadžera Falija Ramadanija i ugovorio posao, koji je tada verovatno prvi put “patentiran” na ovim prostorima.
Sve je, naravno, aminovao tadašnji predsednik Dragan Đurić, koji je kasnije “usavršio” ovaj vid poslovanja.
Naime, dogovoreno je da Ramadani, u nedostatku dobre ponude, otkupi prava na Nastasića od Partizana, a radilo se o sumi od 2.000.000 evra koji su odmah isplaćeni klubu i garantovali su da moćni agent ubuduće sam raspolaže karijerom fudbalera.
Pojedini članovi sportskog sektora poput, recimo, Alberta Nađa, saznali su istinu o tome tek po povratku tima sa priprema i nije prošlo baš sjajno. Nađ se žestoko usprotivio, smatrajući da nije normalno da se proda tako mlad fudbaler, koji je nije upisao ni minut u prvom timu, ali je jednostavno bio u manjini.
Svi Đurićevi potpredsednici (Mile Jovičić, Duško Jovanović i Ratomir Babić), kao i generalni sekretar Grubor su “potpisali” prodaju, tako da je i sastanak Upravnog odbora bio najobičnija farsa, koja je samo potvrdila odluku.
Nastasić je ekspresno vraćen u filijalu Teleoptik, gde je “stažirao” godinu dana, da bi već sledećeg leta prešao u redove Fiorentine.
IZRAELSKI LOBI U HUMSKOJ “PROŠIRIO” POSAO
Smena Aleksandra Stanojevića sa mesta trenera Partizana, u januaru 2012. godine, i imenovanje Izraelca Avrama Granta kao “vatrogasca” u očima javnosti, na neposredan način je početak nove ere “transferisanja” u Humskoj, ali i srpskom fudbalu, koji se pre može nazvati “preprodajom”.
Za tih nekoliko meseci Grant je “statirao” na klupi, jer je Stanojević već stvorio zalihu vrednu titule, ali se pričalo da je “iza kulisa” Izraelac obavio neke druge važne poslove, pre svega u skautingu mladih igrača Partizana.
Tada se u našem fudbalu prvi put čulo za moćnog izraelskog menadžera Pinija Zahavija (koji je inače zastupao Granta) i za poslovanje preko njegovog Investicionog fonda. Već posle nekoliko meseci, u javnost je procurela informacija da je vunderkind Lazar Marković “pilot projekat” u saradnji crno-belih sa Izraelcem.
Zahavijev Investicioni fond je otkupio Markovića od Partizana za 7.000.000 evra, preuzeo obaveze prema samom igraču na sebe (zarada oko 500.000 evra godišnje) i – ostavio ga u Humskoj na jednogodišnjoj pozajmici. Već narednog leta Marković je završio u redovima Benfike, a transfer je iznosio – 10.000.000 evra.
Koliko je Partizan bio nemoćan, svedoči i primer Markovićevog rođenog brata Filipa. U istom trenutku kada je Lazar napustio crno-bele, Filip je takođe dobio “čiste papire” i otišao sa bratom put Lisabona, iako je imao validan ugovor sa Partizanom. Protivljenje tadašnjeg sportskog direktora Ljubiše Tumbakovića i trenera Vladimira Vermezovića nije urodilo plodom, pošto je Upravni odbor odlučio suprotno.
JOŠ DVA FUDBALERA PREMA ISTOM SCENARIJU
Kako je novac od Markovića “ispario” ekspresno, Partizan je ponovo morao da prodaje ne bi li preživeo, ali ovoga puta je poslovanje sa Zahavijem bilo dobro uhodano, sa malom modifikacijom u registraciji fudbalera.
U priču su uvedeni i klubovi sa Kipra, gde su posle prodaje igrači fiktivno bili registrovani, a zatim putem Investicionog fonda prosleđivani u druge evropske klubove. Prvi igrač koji je na taj način otišao iz Partizana je – Nikola Aksentijević.
Desni bek crno-belih je za 1.800.000 evra prodat Zahavijevom fondu, zatim registrovan u Apolonu sa Kipra, odakle je “pozajmljen” holandskom Viteseu.
Kakva je priča taj Apolon najbolje govori nedavna prepiska mladih srpskih fudbalera koji su imali veze sa kiparskim klubom i njihova urnebesna prepiska na Instagramu.
Istoga leta crno-bele je napustio i Stefan Babović, zbog neslaganja sa navijačima, i to kao slobodan igrač.
Vezista je potpisao za špansku Saragosu, ali je izvestan period u njegovoj biografiji stajalo da je igrač APOEL-a iz Nikozije, čije ime je ubrzo “izbrisano”.
KAKO JE PARTIZANU NAMAKNUTA “OMČA”
Slučaj Andrije Živkovića verovatno je najradikalniji primer pogrešnog poslovanja i rasuđivanja Uprave koju je predvodio Dragan Đurić. Avgusta 2014. u opštoj besparici, tadašnji čelnici crno-belih se “hvataju za slamku”, odlučuju da, po oprobanom receptu, prodaju Piniju Zahaviju 50 odsto prava na Andriju Živkovića (imao pravo da bira koga hoće od igrača) i to za 1.250.000 evra.
Ugovor, koji su “isposlovali” Darko Grubor i Ratomir Babić u Tel Avivu, sadrži brojne klauzule, po kojima se Partizan obavezuje da, po nalogu Fonda, proda fudbalera do određenog datuma, ukoliko za njega stigne ponuda. A u slučaju odbijanja, mora da plati “penale” Zahaviju, koji iznose 50 odsto od visine ponude. Na sve Partizan pristaje, potpis stavljaju i Đurić i svi potpredsednici.
Računali su da posao dobar, jer Živković tada nije bio u prvom planu, ali avaj... U mesecima potom Živković je naprosto eksplodirao. Đurić u međuvremenu biva smenjen sa mesta predsednika, a nova Uprava nasleđuje pomenuti dogovor i odlučuje da se kocka.
Ponuda od 5.000.000 evra stiže u Humsku leta 2015. ali Partizan odbija, računajući da će Živković produžiti ugovor. Tada počinje igra nerava, u koju se uključio i otac fudbalera, i koja je dovela do vraćanja igrača sa zimskih priprema 2016. godine i suspenzije do leta iste godine. Tada je vezista napustio crno-bele i potpisao za Benfiku, a Partizanu su ostali pomenuti dug od 2.500.000 evra i kamate sa kojima se i danas bori...
SLIČNO I U CRVENOJ ZVEZDI TIH GODINA
Na jednom od navijačkih formuma Crvene zvezde se u jesen 2014. godine pojavila informacija da je klub prodao 20 odsto prava na supertalentovanog napadača Luku Jovića Investicionom fondu Pinija Zahavija.
Trag je bio ispravan, ali su detalji bili pogrešni. Zvezda jeste Izraelcu tada prodala prava na Jovića, ali u visini od 70 odsto i to za sumu od oko 1.400.000 evra.
Dve godine kasnije klub iz Ljutice Bogdana je bio pred istom dilemom kao i Partizan sa Andrijom Živkovićem: da li da “pusti Jovića niz vodu” ili da ga zadrži i – plati penale Zahaviju (klub je imao obavezu i da poveća minutažu igraču).
Odabrana je prva solucija, Zvezda je zaradila još 600.000 evra na konto preostalih 30 odsto prava na igrača, a on je preko Apolona iz Limasola završio u – Benfiki. Danas je Jović najefikasniji napadač Bundeslige i jedan od najtraženijih mladih igrača u Evropi.
MAKSIMOVIĆ NIJE NI ZNAO DA JE PRODAT
Godinu dana ranije, sličnu sudbinu je doživeo i defanzivac Nikola Maksimović, s tom razlikom što ni sam fudbaler nije znao da je uopšte prodat Investicionom fondu. Na čelu Zvezde tada je bio Vladan Lukić, a klub je bio u velikim finansijskim problemima.
Kako bi obezbedili evro licencu, odlučeno je da u septembru 2012. godine prodaju Maksimovića Zahaviju i to za 1.000.000 evra.
Fudbaler, koji je u klub stigao kao velika nada, označen je posle dva kiksa na mečevima za “prekobrojnog” i upravo ga je tada Izraelac “kaparisao” i registrovao za (pogađate već) Apolon sa Kipra. Nekoliko meseci je sedeo na klupi, odbio zatim u zimskom prelaznom roku da zaista ode na Kipar, ali je ubrzo “prosleđen” u Torino, gde je stekao status jednog od najboljih defanzivaca u Italiji.
KOJI KLUBOVI SU BILI BAZA RAZIGRAVANJA?
Pored kiparskih klubova Apolona i APOELA i neki zapadnoevropski klubovi su u velikoj meri “skinuli” kajmak u poslovanju preko Investicionog fonda Pinija Zahavija.
Pod pretpostavkom da je sada jasno da su Ramadni i Zahavi “ista firma”, klubovi koji su se najčešće pominjali u takvom poslovanju su italijanska Fiorentina, portugalska Benfika, koju su u jednom momentu zbog velikog broja Srba nazivali “Benfikovići”, te belgijski Muskron.
Nezvanično, Muskron je bio u vlasništvu moćnih agenata i takođe je služio za “razigravanje” njihovih igrača, pa su u jednom momentu boje pomenute ekipe branili Nikola Gulan, Marko Pavlovski, Nikola Aksentijević, Marko Šćepović i Filip Marković.
VIDEO: Luka Jović posle maestralnih 5 golova u Bundesligi
VIDEO: Živković - Znali smo šta nas čeka, dobro smo se pripremili
(Telegraf.rs/Z.I)
Video: Frenk Nilikina odradio finalni šuterski trening pred Milano
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Звезда🇷🇸🇷🇸🇷🇸🏅🏅🏅🏆🏆🏆⚽⚽⚽
Колико мораш да прочиташ текста о гробарима, да би, прочитао две реченице о Звезди. А и ови, изгледа тек сад прочитали књигу познатог писца бестселера о махинацијама, Матеуса.
Podelite komentar
N N
Sve je ovo lepp sto je sa svim imenima odgovornih izaslo u javnost a to je samo jedan delic od onoga sta se desavalo u nasim klubovima. O mnogo vrednijim ne planiranim transferima se ne govori kao sto su prodaja Leonarda, Djurdjevica i trenera Nikolica i ako je Partizan tad samo par dana nakon toga poceo da igra utakmice kfalifikacija za LS. Dali je neko od gore pomenutih imena za sve navefeno odgovarao kao i dali ce odgovorati ? Postoje li u ovoj Dtzavi zakonom propisanr kazne ili su oni van zakona ? Na zalost danas takodje sve ovo isto se radi samo su druga imena u oba kluba i radice se uvek dok neko ne bude morao da odrobija za svoje malvezacije pa ce onda postati primer svim ostalim koji planiraju nesto slicno.
Podelite komentar
Robi
Kakvo je ovo cudo kad su kod nas ljudi koji su zbog ovoga osudjeni na robiju pusteni iz pritvora a oni cija su se imena nasla na poternicama posto su bili nedostupni organima gonjenja, poternice za njima bile ukinute. Daleko smo mi mnogo od zarada postenim radom u svemu pa na zalost i u sportu.
Podelite komentar