Zašto fudbaleri Čelzija ne dižu tegove, kao sav ostali fudbalski svet? (VIDEO)

Opet sam bio svedok razgovara navijača Čelzija nezadovoljnih igrom kluba, iako su pobedili Bate Borisov (koji je doduše igrao bolje). U suštinu priča počinje ulaganjem 500 miliona funti Romana Abramoviča u klub iz Fulhama (zapadni deo Londona) koji je uspeo da osvoji „samo” jednom UEFA Ligu šampiona i Ligu Evrope i „samo” 4 puta nacionalno prvenstvo.

Ova reč „samo” je svakako vezana za velika očekivanja od tolikih miliona, ali i činjenicu da u timu nikada nije igralo, po navijačima, dovoljno Engleza, iako su imali jednog Džona Terija i Frenka Lamparda.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Međutim, danas imaju samo šest igrača iz Engleske, dok su svi ostali stranci. Prema pravilima Premijer lige klub ne sme da ima više od 17 stranaca, što bi značilo da je bar osam iz Engleske. Disproporcija koja vlada u Čelziju verovatno je kriva i za kvalitet igre nacionalnog tima, jer kako očekivati da imate dobar nacionalni tim, ako na utakmici sa Bate Borisovim igraju samo dva engleska igrača.

Urbanim rečnikom - Čelzi je internacionali tim bogatog Rusa koji se maskirao u engleski tim koji igra u Premijer ligi, jer ima 6 Španaca, 3 Italijana, 2 Francuza i 2 Brazilca i po jednog Nemca, Belgijanca, Nigerijca, Danca, Velšanina i Hrvata. Izgleda da danas svaki bogataš može da kupi 20 igrača i osvoji šampionat po želji, a to svakako nije suština sporta.

Međutim, ono što mi je posebno iznenadilo je da fudbaleri Čelzija ne dižu tegove. Svojevremeno sam sa dr Evo Karnierom (koju je Murinjo otpustio iz kluba) razgovarao i bio prijatno iznenađen programom propriocepcije, pliometrije i vežbi snage koje je primenila. Mislio sam da je to standard koji se u takvom klubu održava. Onda sam malo Googlovao i pronašao da novi trener Mauricio Sari zaista ne radi sa tegovima. To je opet navijačima smetalo, jer igrači navodno nemaju dovoljno snage. Jednostavno ne deluju im dovoljno stameno.

Gledano iz ugla sportske medicine trening snage je važan bar isto koliko i ostale vrste treninga. Potpuna je utopija da fudbaleri samo trče i da zato treba da imaju samo aerobni trening. Strah od dobijanja na masi nije realan, jer snaga nije proporcionalna veličini mišića.

Dokaz tome su i najbolji fudbaleri današnjice Ronaldo i Mesi, koji su potpuno definisani, žargonski rečeno kao strune, što omogućava da budu brži na terenu, bolje balansirani i da imaju manje povreda, iako su startovi na njih često pogubni.

Očigledno ne želeći da preterano ulazi u raspravu Mauricio je lakonski odgovorio da nije video ni jednog igrača sa tegovima na terenu. Naravno, to je i u suprotnosti sa strategijama treninga koje su primenjuju u drugim velikim klubovima, jer su upravo teretane u Realu, Arsenalu ili Bajernu neverovatne i tamo se trening s tegovima praktikuje na različite načine. Snažan igrač je definitvno bolji na terenu, brže se opravlja i manje povređuje.

Zbog svega mi se čini da je negodovanje navijača opravdano. Razumljiva je želja da tim ima više domaćih igrača, a još razumljivija da oni izgledaju snažno i nepobedivo. Ovako im ostaje da navijaju za drugi klub iz Fulhama, koga predvodi Aleksandar Mitrović, koji je bar naš, iako su trenutno poslednji na tabeli.

(Prof. Dr Nenad Dikić)