„Remembrance poppy“: Sve što bi trebalo da znate o bulki koju Matić nije hteo da nosi na dresu

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Jaca
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • .....👀

    27. oktobar 2022 | 22:08

    SAVEZNICKO NOMBSRDOVANJE 1944GOD A POSLE JUGA 1990 DO 1995 PA 1999ta

  • Nenad

    17. novembar 2018 | 22:44

    Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih. I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv predaka mojih, Mučenika strarih i junaka koji Umirahu ćutke na srasnome kolju. Jest, ja sam se dugo sa prirodom hrv'o, Uspeo sam -sve se može kad se hoće- Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voće. I sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il' kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno zaćute, Ja osećam ipak, ispod svežih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji sanzna hrana, Neiscrpna krepost strinskih junaka. Sve iščezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mučenici stari, i junaci koji Umirahu ćutke na stasnome kolju

  • ГЦГ

    05. novembar 2018 | 23:51

    За ово задње питање како бисмо ми реаговали...-Ми никад нисмо имали освајачке ратове. И то је суштинска разлика између нас и британаца (намјерно малим словом). И добро знамо и какви су нам били савезници током ратова

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA