Kakvoj to Kristalnoj palati ime duguje klub našeg Luke Milivojevića
FK Kristal Palas sasvim sigurno ne spada u red najtrofejnijih engleskih strana, ali tamošnja je fudbalska kultura takva, da mu niko neće osporiti kultni status i renome legendarnog; Englezi na fudbal drugačije gledaju nego ostali narodi: taj sport je svuda religija, ali na Ostrvu je utkan u kulturu kao nigde na svetu.
Preporučujemo
Dnevna doza istorije fudbala: Ono kad Hajduk i Partizan na Poljudu odigraju najbolju utakmicu u istoriji jugoslovenskog fudbala
Dnevna doza istorije fudbala: Najava hrvatskog derbija 1975. godine: „Hajduk ima više navijača u Zagrebu negoli u Splitu, Maksimir je naša druga kuća“
Donekle je taj status Palasa posledica londonskog okruženja (preciznije: južnolondonskog), pa i činjenice da je tokom poslednjih pola veka mahom igrao u dva najjača ranga. Sve to skupa znači da gaji velika rivalstva sa drugim londonskim klubovima, pre svega najbližim susedima Milvolom, Čarltonom i Vimbldonom, ali i sa Čelsijem, Arsenalom, Vest-Hemom, Totenhemom, Kvins-Park-Rendžersom i Fulamom.
Ipak, od svih tih klubova, najenigmatičnije ime nosi upravo Kristal Palas. O tome zašto se Totenhem zove Hotspur — i koje uopšte taj Hotspur! — već smo pisali; prvi deo naziva tog kluba zapravo je deo grada, a i svi ostali pomenuti londonski timovi nose imena po krajevima, sa izuzetkom FK Arsenal, koji su osnovali radnici fabrike municije iz Vulviča u jugoistočnom Londonu, i koji su mu nadenuli ime po svom radnom mestu, odnosno Kraljevskom arsenalu.
Šta je, u stvari, Kristalna palata, koja danas logično krasi grb ovog fudbalskog kluba? U pitanju je bila građevina sazidana od livenog gvožda i ravnog stakla, podignuta u Hajd-parku za potrebe Svetske izbožbe koja se u prestonici ondašnje Britanske imperije održala 1851. godine, i koju je posetilo šest miliona ljudi, što je posebno značajno ako se u vidu ima činjenica da je te godine Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske (tada upravo Irske jer se južni deo Smaragdnog ostrva još nije otcepio) imalo dvadeset sedam miliona žitelja, a sama Engleska tek nešto preko petnaest miliona.
Na površini od 92 hiljade kvadratnih metara svoje je mesto našlo četrnaest hiljada izlagača iz celog sveta, koji su se sjatili ne bi li javnosti predstavili svoja tehnološka dostignuća i industrijske proizvode. Zapravo je službeni naziv čitavog događaja bio „Velika izložba industrijskih dostignuća svih nacija“, a danas se najčešće naziva Prva svetska izložba, jer je poslužila kao model za sve potonje (Ajfelova kula, primera radi, za one koji ne znaju, podignuta je upravo povodom Svetske izložbe u Parizu 1889, organizovane u čast stote godišnjice Francuske revolucije).
Arhitekta te slavne građevine bio je Džozef Pakston, a njene dimenzije su bile enormne. Već smo pomenuli kvadraturu izložbenog prostora, ali zbilja nije zgoreg naglasiti da je bila dugačka 564 a visoka 39 metara. Tri puta je bila veća od londonske katedrale Svetog Pavla, i u svoje vreme — novo svetsko čudo.
Međutim je nakon Svetske izložbe premeštena na lokaciju u južnom Londonu, na vrh Pendž-Pika, odmah u susedstvu Sidenam-Hila, tada bogatog predgrađa gde su imućni živeli u vilama. Na tom mestu su sagrađene dve železničke stanice da bi opsluživale posetioce, u samu građevinu smeštena je stalna izložbena postavka, a podignut je i sportski centar sa stadionom. Kristalna palata je, zbog svog značaja, dala ime čitavom tom delu grada i sve do novembra 1936. godine stajala na svom mestu. Tada je izgorela u velikom požaru.
Stadion koji je nekada postojao u pomenutom komleksu bio je zdanje na kome se igralo svako finale FA kupa od 1895. do 1914. godine. Najveća zabeležena poseta bila je u finalu 1913. kada je meču između Aston Vile i Sanderlenda prisustvovalo 121.919 gledalaca. E sad, mnogi će pomisliti, pa dobro, FK Kristal Palas dobio je ime po kraju grada, kao i svi ostali londonski klubovi koje smo pomenuli. Ipak, to nije slučaj.
FK Kristal Palas ime duguje duguje upravo Kristalnoj palati, jer su ga osnovali vlasnici Kristalne palate koji su želeli da njihov klub igra na njihovom stadionu, budući da su uvek bili u potrazi za novim atrakcijama koje će privlačiti posetioce sa novcem u džepovima. Čelnicima Fudbalskog saveza Engleske ovo nije bilo po volji, jer im se nije svidelo zamisao da vlasnici stadiona na kome se odigrava finale FA kupa imaju sopstveni tim, pa su njihov zahtev za izdavanje licence odbili, ali je problem rešen tako što je obrazovano posebno preduzeće radi utemeljenja i vlasništva nad klubom.
Interesantno je to što je amaterski fudbalski klub po imenu „Kristal Palas“ postojao još od 1861, ali je petnaest godina docnije nestao iz istorijskih arhiva. Uglavnom, klub je osnovan 1905, ali je sudbina htela da na „rodnoj grudi“ igra samo deset godina. Naime, nakon što je izbio Prvi svetski rat, britanski Admiralitet ih je primorao da napuste svoj dom, zbog čega su se sve do 1924. godine seljakali, da bi se napokon skrasili na svom novosagrađenom stadionu „Selhurst park“, gde i danas igraju, podignutom na zemljištu koje su kupili dve godine ranije.
Za kraj, pomenimo još jedan kuriozitet. Naime, kada je klub obrazovan pre sto trinaest godina, vlasnici su zatražili pomoć od jednog od najvećih ondašnjih engleskih klubova — Aston-Vile, koja će igrom slučaja osam godina kasnije odigrati ono najposećenije finale na stadionu „Kristalna palata“, praktično na „svom terenu“. Jer, rukovodstvo Aston Vile ne samo što im je izašlo u susret i dalo im obilje korisnih saveta, već im je dalo i dušu, odnosno dresove, odnosno klupske boje.
Palasove originalne boje su klaret-plave (klaret je boja vina), gde su plavi bili rukavi. Krajem tridesetih godina uveli su vertikalne linije, a onda su počeli da lutaju: čas su imali bele košulje i crne šortseve, čas su se vraćali tradiciji; jedno vreme su čak nosili komplet žute, pa onda i komplet bele po ugledu na Real Madrid. Takvo tumaranje je potrajalo sve dok 1973. godine novi menadžer Malkolm Alison nije lupio šakom o sto i rekao dosta. Tada su usvojili sadašnje crveno-plave (klaret u suštini jeste tek posebna nijansa crvene), i samo su u sezoni u kojoj su slavili stogodišnjicu postojanja jednokratno nosili klaret-plavo-bele dresove.
(P. L.)
Povezane vesti
Bivši selektor Engleske dobio titulu viteza!
Beogradski stranci: Istorija isklesana u kamenu - Porodica Bertoto
Džimi Karter: Od uzgajivača kikirikija do Bele kuće i Nobelove nagrade za mir
<% post.title %>
U Londonu provalnik iz kuće ukrao nakit izrađen po meri, vredan 10 miliona funti: Pljačka kao na filmu
Video: Andrija Maksimović za Telegraf: O derbiju, Ligi šampiona, Grafičaru...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
