Kratki istorijski osvrt: Dokle stiže Zvezda u Ligi šampiona kada se finale igra u Madridu

Stadion „Metropolitano“ u Madridu, novi dom fudbalera Atletika, ugostiće finaliste Lige šampiona u sezoni 2018—19. Foto: Wikipedia/Cristina Cifuentes

Istorija Kupa odnosno Lige šampiona počela je u Lisabonu dana 4. septembra 1955. godine, utakmicom između domaćeg Sportinga i našeg Partizana, i počela je dominacijom Reala iz Madrida koji je tada osvojio prvu od pet uzastopnih titula evropskog prvaka. Do prve je došao upravo preko beogradskih crno-belih koje je jedva za gol izbacio u četvrtfinalu, ali od toga dana do današnjega na stadionu „Santjago Bernabeu“ odigrana su samo četiri finala najelitnijeg evropskog klupskog takminjenja.

Ta će cifra ostati nepromenjena iako će se tekuće sezone finale odigrati u Madridu, pošto će se igrati na novosagrađenom stadionu Realovog gradskog rivala Atletika, zdanju koje nosi naziv „Metropolitano“, premda se zbog sponzorskih prava van Uefinih takmičenja naziva „Vanda Metropolitano“. S obzirom da Zvezda prvi put igra grupnu fazu Lige šampiona, i s obzirom da su očekivanja velika, neki bi rekli i nerealna, zapitali smo se kako je naš aktuelni šampion igrao u sezonama kada je finale bilo zakazano u Madridu i koliko je daleko uspevala da dogura.

Prvo finale Kupa evropskih šampiona igralo se na pariskom Parku prinčeva, a već drugo dodeljeno je Madridu. Tu je sezonu 1956—57. Crvena Zvezda odigrala više nego uspešno jer je preko holandskog Rapida (6-3) te sofijskog CSKA (4-3) stigla do polufinala, u kojem je izgubila dvomeč od Fiorentine sa 1-0. Dosta lakši raspored od onog koji je imao Partizan prethodne godine odveo je Zvezdu korak dalje od njenog glavnog rivala, ali Madrid će se ubuduće pokazati kao ukleto mesto za crveno-bele.

VIDEO: FK Crvena zvezda 0-1 FK Fiorentina, polufinale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1956—57.

Naime, naredno finale Kupa šampiona se na stadionu „Santjago Bernabeu“ igralo u sezoni 1968—69. Prethodne su sezone momci iz Ljutice Bogdana jugoslovensku titulu prvaka osvojili ispred Dinama i Partizana, ali su zube u Evropi slomili već u prvom kolu koje su igrali.

Kažemo, prvom koje su igrali jer se FK Karl Cajs iz istočnonemačke Jene, koji je trebalo da igra sa Zvezdom u prvom kolu, povukao iz takmičenja sledeći u stopu sovjetske i druge timove iz Istočnog bloka (snage Varšavskog pakta tog su „varljivog leta“ vojno intervenisali u Čehoslovačkoj, a pošto je Sovjetima teško pala kritika čitavog sveta zbog tog nasilnog čina, odlučili su da je najbolje da se dure i da ne igraju ni sa kim).

U drugom kolu, odnosno osmini finala, zapao im je FK Seltik, koji je Zvezdu najblaže rečeno zakopao u Glazgovu: bilo je 5-1 za domaćina, tako da je beogradski revanš bio više-manje formalnost. Ipak, Zvezda nije izgubila drugi meč, bilo je 1-1, a Seltik je kao šampion Evrope iz 1967. ovoga puta zaustavljen odmah u četvrtfinalu od strane Milana koji će do završnice stići preko Mančester-Junajteda i na kraju u finalu tući Ajaks 4-1 za svoju drugu titulu prvaka Starog kontinenta.

VIDEO: FK Milan 4-1 FK Ajaks, finale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1968—69.

Sledeće madridsko finale igralo se u sezoni 1979—80, a naš predstavnik bio je FK Hajduk Split koji je jugoslovensku titulu prvaka osvojio ispred svog republičkog rivala Dinama iz Zagreba. (Iako tema nije Hajduk već Zvezda, pomenimo čisto informativno da su Splićani u dvomeču prvog kola tukli turski Trabzon 2-0, potom danski FK Vajle 4-2, i na kraju u četvrtfinalu ispali od Hamburga zbog pravila gola u gostima, budući da je ukupan skor bio 3-3; Hamburg je potom preko madridskog Reala, kojeg je tukao 5-3, stigao u finale koje je izgubio od Notingem-Foresta 1-0.)

Čitavih trideset godina Madrid nije bio domaćin najvažnije utakmice evropskog klupskog fudbala, sve do sezone 2009—10. kada je na Bernabeuu svoju treću titulu osvojio FK Internacionale, predvođen sa klupe Žozeom Murinjom. Ali, Zvezda tada nije igrala Ligu šampiona, niti kvalifikacije, jer je šampion bio Partizan, koji će naredne sezone kada finale bude zakazano na Vembliju, izboriti po drugi put plasman u grupnu fazu ovog takmičenja.

Dakle, odgovor na pitanje kako je Zvezda igrala u sezonama kada je finale bilo zakazano u Madridu i koliko je daleko uspevala da dogura, u globalu bi morao da glasi — igrala je polovično. Ako kao merilo uzmemo samo sezone tokom kojih su se takmičili u Kupu šampiona, igrala je jedno polufinale, i jednu osminu finala do koje je stigla za zelenim stolom. U dva navrata nisu učestovali jer nisu bili šampioni Jugoslavije odnosno Srbije. Međutim, sigurni smo da nijedan navijač Crvene zvezde ne bi imao ništa protiv da se ponovi barem osmina finala.

(P. L.)