Kako je Liverpul dočekao Zvezdu u revanšu osmine finala Kupa šampiona na današnji dan pre 45 godina, pa prošao kao bos po trnju
Dve sedmice nakon što je na svojoj Marakani dočekala i tukla Liverpul 2-1, Crvena zvezda je otputovala na noge (tada još uvek ne) najtrofejnijem engleskom fudbalskom klubu u nadi da će „preživeti“, odnosno da se neće obrukati; na pobedu niko nije ni pomišljao.
O prvom meču koji se igrao u Beogradu 24. oktobra 1973. godine opširno smo pisali o 45. godišnjici tog meča koja je pala pre dve nedelje, tačno u dan kada je Zvezda u ovosezonskom izdanju Lige šampiona igrala na Enfildu. Danas pak obeležavamo 45. godišnjicu tog revanša koji se igrao na Enfildu, a koji pada istog ovog dana u kojem Zvezda dočekuje Liverpul. Bizarna podudarnost!
Rekosmo maločas da su se nadali da će „preživeti“, i ne preterujemo kada to kažemo. Štampa, navijači, javnost jugoslovenska, nije nakon minimalne pobede, uprkos nadmoćne igre Zvezdine, gajila velike nade da će u paklu stadiona „Enfild“ naš prvak uspeti da izbori povoljan rezultat. Čak ni sami igrači nisu preterano verovali u sebe, lišeni Dragana Džajića koji je služio armiju u Somboru. Jedan čovek je ipak verovao: trener Miljan Miljanić.
„Izašli smo na teren sat pre početka. Stadion prazan, nikoga nema čak ni na onom njihovom čuvenom ’kopu’. Kažem ja Kuletu: ’Sve što bude ispod pet komada – odlično.’ Potcenili nas i oni i njihovi navijači. Veruju u sebe. Vratimo se u svlačionicu, a Miljan pita: ’Ko hoće da se kladi da dobijamo večeras?’ Vidi se da nije ona obična motivacija, ozbiljan čovek”, govorio je mnogo kasnije Cole Janković za Radio Beograd, a pisao „Mocart sport“.
VIDEO: FK Liverpul 1-2 FK Crvena zvezda, revanš osmine finale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1973—74, skraćeni izveštaj
Kada je utakmica počela, upravo je Jovan „Kule“ Aćimović imao prvu šansu, ali je golman domaćih Klemens maestralno uhvatio živu loptu sa pet metara. Nakon odlične šanse za domaće koju je svojim prodorom po desnom boku stvorio Džon Tošak, Zvezda je nastavila da napada i počela da demonstrira jedan od lepših fudbala koje je Enfild do tog trenutka video, u toj meri da je i engleski komentator to morao da naglasi.
Upravo je nakon nakon jedne takve akcije, Cule Janković Kuletu namestio novu priliku, ovaj je opalio levicom ali je lopta prošla tik pored rašlji, i rezultat je ostao 0-0. Nije se promenio ni nakon varke Karasija i razmene pasa sa osamnaestogodišnjim Pižonom, kada je ovaj šutirao tik pored gola a engleski voditelj uskliknuo: „Reči mi, ovo je pravi fudbal!“
Tako se završilo prvo poluvreme, a nakon povratka na teren Liverpul je udario svim silama. Imali su nekoliko izvrsnih prilika da postignu gol, ali je Zvezdina odbrana bila pribrana, premda na momente jeste i panično reagovala. Posebno se svojim odbranama isticao golman Petrović.
Igrao se 60-ti minut kada je došlo do prve promene rezultata. Jedno ubacivanje lopte sa leve strane u Liverpulov šesnaesterac počistio je Lojd, ali je „balon“ nekako došao do Jankovića koji ga je gurnuo ka Aćimoviću koji je opalio sa desne ivice kaznenog prostora i poslao ga u leve rašlje Klemensovog gola, postigavši evrogol nakon kojeg je dobar deo Enfilda počeo da aplaudira.
VIDEO: FK Liverpul 1-2 FK Crvena zvezda, revanš osmine finale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1973—74, prošireni izveštaj
Liverpul se nakon toga vratio napadu, i nije se predavao. Pukom srećom jednom prilikom lopta nije prešla gol-liniju, ili barem sudija to nije priznao, onda kada je prošla ispod golmana Petrovića a svojim je telom zadržao Vladislav Bogićević. Drugi put se Bogićević morao ispružiti koliko je dug ne bi li loptu sprečio da pređe tu crtu.
Konačno, šest minuta pre kraja utakmice, odbrana gostiju je kapitulirala: nakon jednog dugog centaršuta Tompsona, Tošak je u šesnaestercu glavom prosledio loptu iza sebe, nju je na grudi primio Kris Louler, strelac jedinog gola za „crvene“ u Beogradu, i poluvolejom je zakucao u Zvezdinu mrežu, praktično kroz ruke golmanu Petroviću. Sada je Liverpulu trebao još jedan gol za produžetke, ali od toga nije bilo ništa: način na koji je Kule Aćimović izveo loptu sa centra, „kao da se ništa bitno nije dogodilo“ govorio je mnogo o iznenadnom naletu samouverenosti i uverenju da ne mogu ispasti.
Tako je umesto drugog gola za domaće, došao drugi za goste. Karasi je u poslednjem minutu utakmice izborio slobodni udarac na nekih dvadesetak metara po levoj strani od protivničkog gola; nije čak ni pao kada je primio udarac dok je čuvao loptu, nego je nemački sudija Glekner prosto video prekršaj i svirao ga. Cole Janković se namestio, bacio pogled, zaleteo se i opalio, i postigao spektakularni gol, pocepavši malu mrežu.
Sudija je odsvirao kraj, navijači engleskog tima pevali su: „You'll never walk alone“, a engleski komentator je izneo svoje uverenje da će biti potrebna jedna jaka fudbalska četa da bi crveno-beli bili zaustavljeni na putu ka evropskom tronu. Ta četa je naišla već u četvrtfinalu: u pitanju je bio Atletiko Madrid koji je Zvezdu u Beogradu tukao 2-0, i nakon bezgolnog revanša otišao dalje, preko Seltika do finala u kojem ih je porazio minhenski Bajern.
Utakmica počinje u 19:00 časova (prenos na Arenasport 1 od 18:55 i putem KlikTV paketa).
VIDEO: Tada nije bilo gol tehnologije pa je Englezima priznat gol koji nisu postigli
(P. L.)
Video: Pogledajte kako stadion Radničkog iz Niša prokišnjava
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
NBG
Dzaba vam sve.
Podelite komentar
Стеф
Дивно , све наши , без странаца а играли смо као Барса данас ... Некад било... Сада је све у парама . Звездаааа ооооо !!!
Podelite komentar