Zvezdino treće polufinale Kupa šampiona: Uspeh ostvaren u nemogućim uslovima, a danas čak i mnogim Delijama nepoznat

Ako izuzmemo polufinale koje je igrala protiv minhenskog Bajerna 1991. godine, budući da je tada prošla dalje i posle boljeg izvođenja jedanaesteraca slavila protiv marsejskog Olimpika u finalu odigranom na stadionu „Sveti Nikola“ u Bariju — Crvena zvezda je pre sezone 1991—92. nastupala dva puta u toj rundi Kupa evropskih šampiona.

Time smo se već bavili u zasebnim tekstovima. Prvi put se to desilo u sezoni 1956—57, tokom drugog po redu izdanja najelitnijeg evrokupa, kada su ispali od Fiorentine, a drugi put u sezoni 1970—71. kada ih je izbacio Panatinaikos, posle jednog sumnjivog atinskog revanša o kojem i dan-danas kolaju priče i kruže brojne teorije zavere.

Ali pored ta dva polufinala, i pored onog sa Bajernom u kojem su slavili čudesnim autogolom Klausa Augentalera u poslednjim trenucima beogradskog revanša, kada se „nebo otvorilo“ i kada je „stadion eksplodirao“, postojalo je još jedno, ali pošto nije klasično, za njega čak ni brojni navijači kluba iz Ljutice Bogdana ne znaju. To polufinale došlo je godinu dana nakon Barija, kada je Zvezda bila branilac „ušatog pehara“. O čemu se radi? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo krenuti od samog početka.

VIDEO: „Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao!“ FK Crvena zvezda 2-2 FK Bajern Minhen, polufinale Kupa evropskih šampiona u sezoni 1990—91, autogol Klausa Augentalera u poslednjim trenucima utakmice

Sezona u kojoj je jugoslovenski prvak osvojio Kup evropskih šampiona, i sezona koja je usledila nakon toga, po mnogo čemu su bile značajne: prva zato što je poslednja u kojoj je primenjen direktni nokaut-sistem, a potonja stoga što je prva u kojoj su uvedene grupe nakon dva kola nokaut-faze i poslednja pre nego što je ovo najelitnije kontinentalno klupsko takmičenje doživelo ribrending, kom prilikom mu je promenjen naziv i načisto izmenjen format.

Pored toga, engleski su se klubovi (konkretno Arsenal) jeseni 1991. godine napokon vratili u Kup šampiona, nakon šest godina odsustva. Prethodne sezone, kada je Zvezda uzela titulu, engleskom predstavniku nije dozvoljeno da učestvuje iako im je zabrana za evrokupove ukinuta, zato, što je engleski prvak bio Liverpul, kojem je zabrana produžena za još godinu dana; da je bilo koji drugi klub bio prvak Engleske te 1990. godine igrao bi Kup šampiona, ali nakon pola decenije odsustva i izolacije te velikog srozavanja kvaliteta tamošnjeg fudbala, teško da bi na bilo koji način promenili konačni ishod.

Postoji još jedan kuriozitet vezan za izdanje Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92. Naime, Savezna Republika Nemačka imala je dva predstavnika zahvaljujući tome što su se Zapadna i Istočna Nemačka ujedinile, premda bi pravilnije bilo kazati da je dana 3. oktobra 1990. godine Zapadna Nemačka sebi pripojila Istočnu, ili da se Istočna utopila u Zapadnu.

VIDEO: FK Crvena zvezda 4-0 FK Portadaun, prvo kolo nokaut-faze Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92. Utakmica je odigrana na stadionu „Vasutaš“ u Segedinu zbog Uefine zabrane igranja u Jugoslaviji u kojoj je bezbednosna situacija bila na niskom nivou usled raspada zemlje i rata koji je počinjao da se razbuktava

Ta sezona DDR-Oberlige, preimenovane u NOFV-Oberligu, već je bila počela, pa se sa njome nastavilo do kraja. Prvak je bila Hanza iz Rostoka, dok je Bundesligu osvojio Kajzerslautern: u prvom kolu Hanza je poražena od Barselone ukupno sa 3-1, dok je K’lautern istim skorom izbacio bugarski Etar. To učešće Hanze bio je poslednji put da jedan istočnonemački tim igra u Kupu odnosno Ligi šampiona sve do prošle sezone, kada je to uspelo FK Lajpcig.

Što se tiče rezultata ostalih dvomeča šesnaestine finala, evropski viceprvak Olimpik je tukao Union iz Luksemburga sa 10-0, isto kao i Benfika malteški Hamrun Spartans; praška Sparta je zbog gola u gostima prošla Rendžers (1-0, 1-2), isto kao što su PAO i IFK Geterborg prošli Fram iz Rejkjavika (2-2, 0-0) te Flamurtari (0-0, 1-1); Arsenal je sa 6-2 tukao bečku Austriju, Dinamo Kijev 4-0 finski HJK Helsinki, Brondbi 4-2 poljsko Zaglembje, PSV i Apolon iz Limasola sa po 3-2 Bešiktaš odnosno rumunsku Univerzitateu iz Krajove, Anderleht 4-1 Grashopers, Honved 3-1 irski Dandolk, a Sampdorija 7-1 norveški Rozenborg.

Crvena zvezda je pokopala severnoirski Portadaun rezultatom 8-0. U obe je utakmice ishod bio 4-0, a prvi meč se igrao na stadionu „Vasutaš“ u Segedinu pred oko 8.000 ljudi. Bio je to jedinstveni primer da Mađari uživo gledaju prvaka Evrope, mada je povod bio rđav, imajući u vidu nerazumni raspad i besmisleni rat koji se pokretao na prostoru Jugoslavije. Strelci su u tom meču bili Miroslav Tanjga u 15-om, Vlada Stošić u 37-om te Siniša Mihajlović u 77-om i 85-om minutu. Na stadionu „Šemrok park“ golove su davali Milorad Ratković u 19-om i 54-om te Darko Pančev u 38-om i Duško Radinović u 87-om minutu.

VIDEO: FK Crvena zvezda 3-1 FK Apolon Limasol, drugo kolo nokaut-faze Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92, odigrano u Segedinu zbog ratnih prilika i raspada Jugoslavije. Ondašnjim rečima Milojka Pantića izgovorenim u direktnom prenosu: „Ratni besmisao obesmislio je i sve sportske, pa i fudbalske priredbe“

Sve je mirisalo na to, da će Zvezda nastaviti tamo gde je stala nekoliko meseci ranije, uprkos odlasku nekoliko ključnih igrača, i uprkos situaciji u zemlji. Drugo kolo, zapravo osmina finala, i izbacivanje Apolona rezultatom 5-1, takvo je mišljenje samo potvrdilo, a mogućnost Zvezdine odbrane titule evropskog prvaka niko na Starom kontinentu nije isključivao.

Prvi meč u Segedinu igrao se pred 2.500 ljudi, a Zvezda je slavila sa 3-1, golovima Pančeva u 16-om, Vladana Lukića u 70-om i Dejana Savićevića u 83-om minutu iz penala; jedini gol za nominalne goste dao je Eugenijuš Ptak u 41-om. Zvezda je u revanšu pred 15.000 gledalaca na stadionu „Cirion“ tukla domaćina sa 2-0, golovima Savićevića u 48-om te Lukića u 79-om iz penala.

Tako su se crveno-beli plasirali u grupnu fazu Kupa evropskih šampiona, gde su ih čekali Barselona (odigrala 3-3 sa K’lauternom, prošla zbog gola u gostima), praška Sparta (odigrala 4-4 sa Olimpikom iz Marseja, prošla zbog gola u gostima), Benfika (tukla Arsenal 4-2), Dinamo Kijev (tukao Brondbi 2-1), Panatinaikos (tukao IFK Geteborg 4-2), Anderleht (tukao PSV Ajndhoven 2-0) i Sampdorija (tukla Honved 4-3).

Zapravo, pošto je to bila grupna faza u kojoj je osam timova podeljeno na dva dela, tamo Zvezdu nisu čekale sve ove ekipe već samo tri: FK Sampdorija, FK Anderleht i FK Panatinaikos, sa kojim je dvadeset i jednu godinu ranije odigrala ono već pomenuto kontroverzno polufinale (ako niste čitali tekst o tome, toplo ga preporučujemo). Grupu B činili su FK Barselona, FK Sparta Prag, FK Benfika i FK Dinamo Kijev. Pravilo je bilo prosto i jednostavno, premda nesumnjivo glupo, zbog čega i jeste primenjeno još samo jedanput: naime, pobednici grupa išli su u finale.

VIDEO: FK Sampdorija 2-0 FK Crvena zvezda, prvo kolo grupne faze Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92.

FK Crvena Zvezda nije dobro počela ovo grupno nadmetanje, budući da je pred oko 30.000 gledalaca na stadionu „Luiđi Feraris“, popularnom Marasiju, izgubila od Sampdorije, svog glavnog rivala u borbi za prvo mesto, i to s komotnih 2-0. Saša Nedeljković je postigao autogol u 7-om minutu, da bi Đanluka Vijali u 74-om ugasio nadu u preokret ili barem remi. U drugom meču prvog kola Anderleht i Panatinaikos odigrali su meč bez golova.

Zvezda je Anderleht u drugom kolu dočekala na Honvedovom domaćem stadionu „Jožef Božik“ u Budimpešti, pred oko 5.000 gledalaca; razlog promene grada-domaćina ležao je u činjenici da je Segedin preblizu jugoslovenske granice, „a to znači, može i nešto drugo da zaluta, nefudbalsko i nesportsko“. Zvezda je povela golom Ratkovića u 19-om minutu, ali je belgijski velikan preokrenuo golovima Nija Lamptija u 33-em i legendarnog Luka Nilisa u 55-om. Na 2-2 je poravnao Ilija Ivić u 70-om, a svega dva minuta pre kraja crveno-beli su golom Pančeva uspeli da izbore pobedu. U drugom meču PAO i Sampdorija odigrali su novi bezgolni meč u Atini.

Upravo je Atina bilo naredno odredište Crvene zvezde, koja se vratila da se osveti Panatinaikosu za ono što se desilo 1971. godine (opet, ako niste čitali tekst o tome, toplo ga preporučujemo). Pred oko 60.000 ljudi na Olimpijskom stadionu, mreže su mirovale do 70-og minuta kada je Darko Pančev, „zlatna kopačka Crvene zvezde“, na izvanredan centaršut Siniše Mihajlovića zabio za 1-0. Pančev je takođe spektakularnim evrogolom sa tridesetak metara postavio konačnih 2-0 u 87-om. Zvezda je napokon dobila svoju osvetu u KEŠ-u, posle dvadeset i jedne godine čekanja („osveta se najbolje služi hladna“), i to na pravom mestu (zbog čega, saznaćete u onom tekstu).

VIDEO: FK Panatinaikos 0-2 FK Crvena zvezda, treće kolo grupne faze Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92.

Istoga dana, 4. marta 1992. godine Anderleht je tukao Sampdoriju rezultatom 3-2, iako je Sampa povela preko Vijalija u 26-om minutu. Izjednačio je Mark Degriz u 53-em, Vijali je vratio prednost italijanskom prvaku deset minuta kasnije, ali su onda Belgijanci preko Luka Nilisa u 66-om i 88-om izvojevali pobedu. To je odgovaralo Zvezdi i zakomplikovalo situaciju u grupi.

18. marta Zvezda je dočekala Panatinaikos na stadionu „Bugarska armija“ u Sofiji i pobedila 1-0 pred oko 25.000 gledalaca. Jedini strelac je bio Mihajlović sa bele tačke u 53-em minutu. Istovremeno, Sampa je tukla Anderleht 2-0 golovima Atilija Lombarda u 33-em te Roberta Manćinija u 35-om minutu. Postaje vam jasno kakav je moćan tim ekipa iz Đenove u ono vreme imala, zar ne?

Peto kolo bilo je prelomno. PAO je kod kuće ponovo odigrao meč bez golova, treći po redu, ovoga puta sa Anderlehtom, ali je Zvezda u Sofiji pred oko 33.000 ljudi poražena od Sampe, i to prilično ubedljivo. Crveno-beli su poveli preko Mihajlovića u 19-om minutu, ali je Srećko Katanec poravnao već u 34-om. Sedam minuta kasnije tragičar Goran Vasiljević postigao je autogol, da bi Roberto Manćini otklonio svaku sumnju u pobednika golom u 76-om.

VIDEO: FK Anderleht 3-2 FK Crvena zvezda, šesto kolo grupne faze Kupa evropskih šampiona u sezoni 1991—92.

Ipak, nije baš sve još uvek bilo izgubljeno. U tom trenutku, Zvezda je imala šest bodova, samo jedan manje od Sampdorije, a čak tri više od Anderlehta i četiri od Panatinaikosa. Nisu svoju sudbinu držali u sopstvenim rukama, ali nadali su se da će tvrdi Grci — koje je do tog trenutka u grupi uspela da pobedi samo Zvezda — skinuti barem bod Italijanima. U tom slučaju, pobeda u Briselu vodila ih je u novo finale. Grci su svoj deo posla uradili, i odigrali su 1-1 u Đenovi sa Sampom; čak su devet minuta i vodili golom Spiridona Marangosa u 27-om, pre nego što je izjednačio Manćini u 36-om.

Ali, Zvezda svoj deo posla nije uradila i neprijatno je iznenadila sve svoje navijače. Luis Oliveira zabio je gol za 1-0 već u trećem minutu, da bi nadu vratio Darko Pančev golom u sedmom. Minut pre odlaska na odmor, Džon Bosman je šokirao goste kada je tukao za 2-1. Mreže su potom mirovale sve do 80-og kada je Slaviša Čula izjednačio, ali sve su lađe bile potopljene dva minuta docnije kada je Degriz tukao sa skoro trideset metara i vratio prednost domaćinu. Rezultat se do kraja nije menjao pa je Sampdorija bila prva sa osam bodova, Zvezda druga sa šest, koliko je imao i trećeplasirani Anderleht sa istom gol-razlikom ali postignutim golom manje, dok je PAO bio poslednjeplasirani sa četiri boda.

Međutim, zbog pomenutog formata po kojem su u finale direktno išli prvoplasirani timovi, Uefa ovo Zvezdino drugo mesto računa kao polufinale, koje takođe računa i praškoj Sparti koja je, osvojivši takođe šest bodova, drugu poziciju zauzela u Grupi B u kojoj je Barselona sa devet bila pobednik, Benfika sa pet treća a Dinamo Kijev sa četiri poslednji na tabeli. U finalu, koje se igralo na stadionu „Vembli“, Barsa je golom Ronalda Kumana u 112-om minutu pobedila Sampu i napokon osvojila svoju prvu titulu evropskog prvaka.

(P. L.)