Dnevna doza istorije fudbala: Kako je Faustino Asprilja na San Siru 21. marta 1993. golom u 58. minutu prekinuo Milanov niz od 58 mečeva bez poraza (VIDEO)

Kolumbijski as Faustino Asprilja u dresu Parme tokom sezone 1992—93. Foto: Wikipedia/Danyele/Public domain

Mlađim generacijama je teško objasniti kakav je status u Evropi imala italijanska Serija A tokom osamdesetih i devedesetih godina. Što se državnih prvenstava tiče, gotovo da nijedna druga liga nije postojala: Serija A je bila najkvalitetnije, najplaćenije, najgledanije, najposećenije, najglamuroznije takmičenje.

A najglamurozniji klub krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina bio je AC Milan — institucija iz „prestonice mode“, koja je sama po sebi lice i naličje glamura — predvođen tada kontroverznim biznismenom Silviom Berluskonijem. Toliko je bio uspešan Milan, i za vreme epohe Ariga Sakija kao i za vreme njegovog naslednika Fabija Kapela, da je jednom uspeo da naniže 58 mečeva bez poraza.

Niz je počeo 25. maja 1991. godine, u poslednjem kolu kada su Milanisti na svom terenu igrali 0-0 sa Parmom. Bio je to Sakijev poslednji meč na klupi: Berluskoni ga je — posle četiri uspešne sezone tokom kojih je osvojio jednu Seriju A, jedan Kup Italije, dva vezana Kupa šampiona, dva Superkupa Evrope i dva Interkontinentalna kupa — smenio jer je izgubio titulu u borbi sa Sampdorijom, pa je doveo Kapela.

Marko van Basten u dresu Milana početkom devedesetih. Foto: Wikimedia Commons/MGA73

U 1. kolu nove sezone, 1. septembra, Milano je gostovao Askoliju i pobedio 0-1 autogolom Paola Benetija. 33 utakmice kasnije sezona je završena, a Milan je imao bilans od 22 pobede i 12 nerešenih rezultata, bez ijednog poraza, te 56 bodova, šest više od Juventusa koji je imao četiri poraza a isti broj remija.

Sezonu 1992—93. Milanisti su počeli izvanredno pa su tako nakon „jesenjeg“ dela (koji se okončao 24. januara) i sedamnaest odigranih kola imali 31 bod od potencijalna 34, „zahvaljujući“ remijima sa Torinom, Interom i Udinezeom (za pobedu su se još uvek dodeljivala dva boda, Serija A je tri boda usvojila tek u sezoni 1994—95).

Jesu oni većinu utakmica dobijali minimalnim rezultatom 1-0 (tako se igralo u Italiji u ono vreme), ali bilo je i kanonoda pa su tako meč 2. kola u gostima Peskari dobili 4-5, meč 5. kola u gostima Fiorentini 3-7, derbi 6. kola na San Siru protiv Lacija 5-3, a meč 9. kola u gostima Napoliju 1-5.

Remi sa Fođom u 18. kolu nikoga nije zabrinuo, jer su već u narednom tukli Peskaru 4-0. Remi sa Atalantom takođe, jer su već u narednom tukli Sampdoriju 4-0. Potom su 7. marta dočekali Fiorentinu i pobedili 2-0 (Savićević bio strelac oba gola).

VIDEO: Lacio 2-2 Milan, 23. kolo Serije A u sezoni 1992—93.

Međutim, sredinom tog meseca, zbog koncentrisanja na Ligu šampiona (čekao ih je jako važan meč protiv Porta, koji su 17. marta dobili 1-0 na San Siru), dolazi do dramatičnog pada u igri Milana: to se najbolje videlo 14. marta na meču protiv Lacija na Olimpiku gde su ispustili prednost od dva gola: Papen je zabio u 9. minutu a Vinter autogolom u 37. povisio na 0-2, ali je Gaskojn već minut kasnije smanjio na 1-2, da bi četiri minuta pre kraja utakmice izjednačio Kristijano Bergodi.

Nakon 58 utakmica bez poraza, došao je taj 21. mart 1993. godine i 24. kolo Serije A: Milan je dočekivao Parmu, tim kojim je niz počeo, a koji je u tom trenutku bio u gornjem delu sredine tabele, na 8. mestu, sa devet pobeda, šest remija i osam poraza, te 24 osvojena boda. Milan je do tog trenutka izgubio šest bodova, a Parma 22, uključujući i ona dva koja joj je oteo sam Milan na stadionu „Enio Tardini“ u 7. kolu 25. oktobra prethodne godine.

Ipak, Parma u to vreme, devedesetih, nije bila klub za šalu. Daleko od toga. Prethodne sezone bili su uzeli Kup Italije (u dvomeču su bili bolji od Juventusa), a taj pehar će osvojili ponovo 1999. (kada će uzeti i Superkup Italije) i 2002. godine. Što se Serija A tiče, u sezoni o kojoj govorimo biće na kraju 3. na tabeli, iza Milana i Internacionalea, što će takođe ponoviti u sezoni 1994—95; međutim, najveći će im uspeh biti drugo mesto 1997. godine kada će imati samo dva boda manje od šampiona Juventusa.

VIDEO: Milan 0-1 Parma, 24. kolo Serije A u sezoni 1992—93.

U Evropi, Parma je, slobodno se može reći, harala: u sezoni o kojoj je reč uzeli su Kup pobednika kupova (u finalu na Vembliju su tukli Antverpen 3-1) kao i Superkup Evrope (igrali su dvomeč baš sa Milanom kao prvakom Evrope, koji su dobili 2-1), 1994. godine su ponovo bili u finalu Kupa kupova (izgubili su na stadionu „Parken“ u Kopenhagenu od Arsenala 1-0), dok su 1995. i 1999. godine uzeli Kup UEFA (prvo dvomeč protiv Juventusa 2-1, potom jedan meč protiv Olimpika iz Marseja 3-0).

Inače, kuriozitet je to, što je Berluskoni doveo Ariga Sakija baš zbog uspeha u Parmi: Saki je dve sezone sredinom osamdesetih vodio taj klub, vratio ga u Seriju B, izbacio Milan iz Kupa Italije i zamalo izgubio promociju u Seriju A.

Najveći adut i najveća zvezda Parme počev od 1992. pa naredne četiri godine, pre nego što je stigao Ernan Krespo, bio je kolumbijski internacionalac Faustino Asprilja; njega su tokom leta pazaraili od FK Atletiko Nacional za 10,9 miliona dolara, što se pokazalo kao pun pogodak. Đanfranko Zola je bio u rangu s njim, ali je došao tek leta 1993; kasnije će tu biti i Dino Bađo, Đanluiđi Bufon, Lilian Tiram, Fabio Kanavaro, Enriko Kjeza, Huan Sebastijan Veron, Savo Milošević, i drugi.

Uglavnom, tog 21. marta u 24. kolu Serije A, AC Milan se na San Siru pred 75.572 gledaoca nadao 59. uzastopnoj utakmici bez poraza. Prstom sudbine ili igrom faktora koji nadilaze razum, igrao se 58. minut kada je nakon dosuđenog slobodnog udarca za goste loptu namestio i šutnuo Asprilja. Ostalo je istorija. Tako je Milanov niz od 58 utakmica bez poraza počeo Parmom i Parmom se završio u 58. minutu. Do kraja sezone Milanisti će još jednom biti poraženi, opet na San Siru, od Juventusa 1-3, ali će titulu ipak sačuvati.

(O. Š.)