Atletiko Madrid i Olimpik iz Marseja imaju do sada po dva finala Kupa UEFA i Lige Evrope, ali dijametralno suprotne rezultate

Navijači madridskog Atletika slave na terenu legendarnog stadiona „Visente Kalderon“, posle pobede nad Ajaksom od 1-0 u prvom meču polufinala Kupa evropskih šampiona aprila 14. aprila 1971. Holanđani su ih dotukli u revanšu 3-0, pa u finalu na Vembliju sa 2-0 pobedili Panatinaikos koji je u polufinalu izbacio Crvenu zvezdu nakon 4-4 (4-1, 0-3). Foto: Foto: Wikimedia Commons/Nationaal Archief/Spaarnestad Photo/gahetna.nl

Atletiko Madrid svakako je najtragičniji finalista Kupa šampiona u istoriji tog nadmetanja: Juventus možda jeste gubio sedam od svojih devet mečeva za naslov evropskog prvaka, ali je barem u dva pobedio, dok su nesrećne „jorgandžije“ trpele razočaranja u sva tri navrata, prvi put 1974. od strane minhenskog Bajerna.

Olimpik iz Marseja ima u tom pogledu polovičan učinak: nakon poraza koji mu je penal-serijom nanela Crvena zvezda 1991. godine u Bariju, na stadionu „San Nikola“, dve godine docnije tukli su Milaniste sa 1-0 na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

Međutim, što se tiče Kupa UEFA odnosno Lige Evrope, stvari stoje posve drugačije. Iako nijedan od ova dva kluba nije uspeo da zaigra poslednji konačni meč pre devedesetih godina, oba imaju po dva finala: no, dok je Olimpik oba puta trpeo poraze, Madriđani u svojim vitrinama imaju dva pehara.

Tokom prvih 26 godina Kupa UEFA, u finalu se uvek igrao klasičan dvomeč, i tek je u sezoni 1997—98. to promenjeno. Prvi po novom formatu titulu je uzeo Internacionale, koji je utukao Lacio sa 3-0 na Parku prinčeva. Drugo finale po ovom formatu igrali su Parma i Olimpik iz Marseja na stadionu „Lužnjiki“ u Moskvi, pred 62.000 gledalaca.

VIDEO: Finale Kupa UEFA 1999. godine između Parme i Olimpika iz Marseja

Parma je na putu ka prestonici Ruske Federacije u dvomečima tukla Fenerbahče 3-2 (0-1, 3-1), Vislu iz Krakova 3-2 (1-1, 2-1), Rendžerse 4-2 (1-1, 3-1), Bordo 7-2 (1-2, 6-0) i u polufinalu baš Atletiko Madrid sa 5-2 (3-1, 2-1). Sa druge strane, Olimpik je ukupnim rezultatima pobeđivao redom Sigmu iz Olomuca sa 6-2 (2-2, 4-0), Verden Bremen 3-2 (1-1, 2-1), Monako 3-2 (2-2, 1-0), Seltu iz Viga 2-1 (2-1, 0-0), i konačno u polufinalu Bolonju 1-1 (0-0, 1-1) zahvaljujući golu u gostima.

Tada moćna Parma je bila vrlo ubedljiva u toj finalnoj utakmici. Golovima mitskog gorostasa Ernana Krespa u 25, Paola Vanolija u 36. i Enrika Kjeze u 55. minutu, može se reći da su sahranili nade bivšeg evropskog prvaka iz Marseja koji se samo tri godine ranije bio vratio u francusku 1. ligu posle dve sezone u nižem rangu, do čega je došlo usled nameštanja mečeva i finansijskih malverzacija njihovog kontroverznog i živopisnog ondašnjeg klupskog predsednika Bernara Tapija.

Francuzi su se u sezoni 2003—04. ponovo vratili u konačnicu Kupa UEFA da bi se na stadionu „Ulevi“ u Geteborgu pred sudijom Pjerluiđijem Kolinom i 39.000 gledalaca suočili sa Valensijom, koju će tom prilikom po poslednji put vodio Rafa Benitez. Olimpik je u Kup UEFA te sezone ušao iz Lige šampiona, u kojoj je igrao grupu sa Realom iz Madrida, Portom i beogradskim Partizanom; koliko je bila teška ta grupa, u kojoj se naši crno-beli nisu ni malo obrukali, pokazuje činjenica da je jedan tim osvojio Ligu šampiona a drugi stigao u finalu Kupa UEFA.

VIDEO: Finale Kupa UEFA 2004. godine između Valensije i Olimpika iz Marseja

Elem, Olimpik je u trećem kolu jedva prošao Dnjipro sa 1-0, zatim u osmini finala Liverpul sa 2-3 (1-1, 1-2), u četvrtfinalu Inter sa 2-0 (1-0, 1-0), i u polufinalu Njukasl Junajted sa 0-2 (isti onaj Njukasl kojeg je Partizan izbacio u kvalifikacijama za Ligu šampiona).

Valensija je krenula od prvog kola, u kojem je tukla stokholmski AIK 0-2, pa onda Makabi iz Haife sa 4-0, pa Bešiktaš sa 5-2, pa Genčerbirligi sa 2-1. Četvrtfinale su igrali sa Bordoom, kojeg su prošli rezultatom 2-4 (1-2, 1-2), dok su u polufinalu pobedili svoje valensijanske zemljake iz Viljareala 0-1 (0-0, 0-1).

U finalu, Valensija je pobedila Olimpik sa 2-0, golovima Visentea iz penala u nadoknadi prvog poluvremena, te Miste u 58. minutu.

Atletiko Madrid je svoje prvo finale Kupa UEFA odnosno Lige Evrope igrao tek u sezoni 2009-10, što je zapravo bila prva godina takmičenja pod novim ime. Igralo se na Folksparkstadionu u Hamburgu, pred 49.000 ljudi, pravdu je delio Nikola Ricoli, a suparnik im je bio engleski Fulam.

Alvaro Domingez i Zlatan Ibrahimović. Foto: Guliver/Denis Doyle/Getty Images

„Jorgandžije“ su u turnir upali osvajanjem trećeg mesta u grupi Lige šampiona, pa su u šesnaestini finala tukli Galatasaraj 3-2 (1-1, 2-1). U narednom su kolu pobedili Sporting iz Lisabona 2-2 (0-0, 2-2), isto kao i u četvrtfinalu svoje rivale iz Primere, Valensiju (2-2, 0-0). Do finala su došli izbacivanjem Liverpula, identičnim rezultatom kao i u prethodna dva kola: 2-2 (1-0, 1-2 posle produžetaka).

Fulam je u takmičenje ušao u trećem kolu kvalifikacija, u kojem su izbacili litvansku Vetru sa 6-0, da bi u plejofu sa ruskim Amkarom iz Perma odigrali 3-2. U grupi Lige Evrope bili su sa Romom, Bazelom i CSKA iz Sofije. Skupili su 11 bodova i bili drugi, iza Rimljana (CSKA u gostima 1-1, Bazel kod kuće 1-0, Roma kod kuće 1-1, Roma u gostima 1-2, CSKA kod kuće 1-0, Bazel u gostima 3-2).

Šesnaestinu finala su prošli pobedom nad Šahtjorom od 3-2, osminu finala pobedom nad Juventusom 4-5 (3-1, 1-4), a četvrtfinale pobedom nad Volfsburgom 3-1 (2-1, 1-0). Polufinale su prošli preko Hamburga, koji se nadao da će na domaćem terenu u finalu osvojiti novi evropski trofej koji čeka decenijama; bilo je ukupno 1-2 (0-0, 1-2).

VIDEO: Finale Lige Evrope 2010. godine između Atletika iz Madrida i Fulama

U konačnom meču, prvo je Dijego Forlan zabio za Atletiko u 32. minutu, da bi pet minuta kasnije izjednačio Dejvis i postavio konačan rezultat regularnog toka meča. Ipak, Forlan je pokopao snove Fulama u 116. minutu svojim drugim golom koji je Atletiku doneo prvu titulu u ovom takmičenju, i prvi evropski pehar posle Kupa pobednika kupova koji su uzeli 1962. godine (naredne opet bili u finalu, pa ponovo 1986); avgusta meseca 2010. dobili su Inter u Superkupu Evrope.

Dve godine kasnije Atletiko je ponovo došao do finala koje su igrali sa „bratskim“ Atletikom iz Bilbao, pred sudijom Volfgangom Štarkom i 52.347 gledalaca na stadionu „Nacionalna arena“ u Bukureštu.

Atletik je na putu do finala u plejofu izbacio Trabzonspor (0-0, revanš otkazan jer je Fener izbačen iz Lige šampiona zbog nameštanja a na njegovo mesto upao Trabzon) i našao se u grupi sa Salcburgom, Pari-Sen-Žermenom i Slovanom iz Bratislave: bili su prvi sa 13 bodova (Slovan u gostima 2-1, PSŽ kod kuće 2-0, Salcburg kod kuće 2-2, Salcburg u gostima 1-0, Slovan kod kuće 2-1, PSŽ u gostima 2-4).

U šesnaestini finala Atletik je izbacio moskovsku Lokomotivu 2-2 (1-2, 1-0), zatim u osmini finala Mančester Junajted sa 5-3 (3-2, 2-1), pa Šalke u četvrtfinalu sa 6-4 (4-2, 2-2). Polufinale su igrali sa Sportingom iz Lisabona i tukli ih 4-3 (1-2, 3-1).

VIDEO: Finale Lige Evrope 2012. godine između Atletika iz Madrida i Atletika Bilbaoa

Atletiko je, sa druge strane, krenuo od trećeg kola kvalifikacija i norveškog Stromsgodseta koji su izbacili 4-1 (2-1, 2-0), nakon čega su u plejofu sa 6-0 rešili Vitoriju iz Gimaraeša (2-0, 4-0). Obreli su se u grupi sa Udinezeom, Seltikom i Renom, i bili prvi sa 13 bodova, kao i Bilbao (Seltik kod kuće 2-0, Ren u gostima 1-1, Udineze u gostima 0-2, Udineze kod kuće 4-0, Seltik u gostima 1-0, Ren kod kuće 3-1).

Prošetali su se do Bukurešta: u šesnaestini finala tukli su Lacio sa 4-1 (3-1, 1-0), u osmini finala Bešiktaš sa 6-1 (3-1, 3-0), u četvrtfinalu Hanover sa 4-2 (2-1, 2-1) i u polufinalu Valensiju sa 5-2 (4-2, 1-0).

Madriđani su protiv Bilbaoa brzo poveli, već u 7. minutu preko Falkaoa. Isti igrač je u 34. povisio na 2-0, da bi Dijego Ribaš postavio konačnih 3-0 pet minuta pre kraja meča. Nekoliko meseci kasnije Atletiko je u Monaku tukao Čelsi u Superkupu Evrope sa 4-1.

Što se tiče sučeljavanja Atletika i Olimpika, njih nema mnogo. Zapravo, tokom čitave istorije kontinentalnih fudbalskih nadmetanja samo su se dva puta sreli, i to oba puta u grupnoj fazi Lige šampiona u sezoni 2008—09. Tada je u prvom meču 1. oktobra Atletiko tukao Olimpik 2-1, dok je revanš na Velodromu bio bezgolan. Ali, to nam ništa ne govori o mogućem ishodu finala u Lionu.

(O. Š.)