Milijarder, igrao za najveće svetske klubove, napravio revoluciju na polju energije, a sada je odlučio da igra za Hetafe

Od kraja prošle sezone, Metju Flamini nije upisao ni jedan zvanični meč pa je vest da je 33. godišnji fudbaler stigao na probu u Hetafe bila prilično iznenađujuća.

Francuz koji je sedam sezona nosio dres Arsenala, igrao finale Lige šampiona, pet godina proveo u Milanu, nastupao za "trikolore", na probi? U Hetafeu?

Preporučujemo

Ali Flaminija nikad nije bilo moguće staviti u kalup. Ni fudbalski, ni ljudski. Maštajući o karijeri profesionalnog igrača, nije ni slutio da će mnogo godina kasnije, podjednako uspešan biti i van terena.

Svoje ideje i interesovanje za zaštitu prirodne sredine, bivši francuski reprezentativac je pretvorio u biznis koji donosi milijarde. Da svoje sposobnosti nije ispoljio "juče" već mnogo ranije govori i odgovor Aleksa Okslejda Čembrlena na pitanje ko bi od igrača bio idealan predsednik.

- Idealan predsednik bio bi Flamini, jer je ozbiljan i sjajno organizovan što vidite na svakom koraku kad ste s njim. On ima dar da drži stvari pod kontrolom - rekao je tada Čemberlen.

Foto: Tanjug/AP

U skladu sa svojim razmisljanjem, Flamini je sa prijateljem Paskalom Granatom osnovao kompaniju "GF Biohemikals". Čak ni porodica, ni saigrači, nisu znali u kakav poduhvat se upustio, sve dok nije dospelo u javnost da je njegova kompanija najveći proizvođač levulinske kiseline i da je biznis procenjen na 25 milijardi evra.

- Oduvek sam živeo u skladu sa prirodom i bio zabrinut za pitanje životne sredine, klimatskih promena i globalnog zagrevanja - rekao je Flamini i pojasnio o čemu se radi i kakav je potencijal levulinske kiseline.

- To je molekul koji je Ministarstvo energetike SAD označilo kao jedan od 12 molekula s potencijalom da zamene benzin u svim njegovim oblicima. Mi smo prva kompanija, i jedina na svetu, koja levulinsku kiselinu proizvodi na industrijskom nivou - kazao je Flamini.

Levulinska kiselina nije jedino čime se njegova kompanija bavi, a planu je otvaranje i biorafinerije u Americi.

- Ovo je, na neki način, bekstvo od fudbala koji volim, ali koji je sastavljen od uspona i padova. Ujedno je i jedan veliki intelektualni izazov - smatra Metju Flamini.

Levulinsku kiselinu otkrio je holandski hemičar Johanes Mudler 1840. godine, koju je dobio zagrevanjem fruktoze (voćnog šećera) hlorovodoničnom kiselinom. Ime je dobila po starom nazivu za fruktozu (levuloza) a tek sredinom pedesetih godina prošlog veka pominje se kao supstanca sa velikim potencijalom. Danas se kao upotrebljava u farmaceutskoj, duvanskoj, naftnoj i drugim industrijama.

(Telegraf.rs)