Obećao je da će ostaviti žene i alkohol, a onda rekao: Bilo je to najgorih 20 minuta u mom životu! Dan kada je svet ostao bez fudbalske ikone (FOTO) (VIDEO)

Kiša je padala kao da je i sam Bog žalio njegov odlazak sa zemlje, na ulicama Belfasta je bilo oko 100.000 ljudi koji su došli da odaju počast jednom od najvećih fudbalera svih vremena...

Bio je početak decembra, na licima su im se mešale suze i kapljice kiše, jer su pre nedelju dana ostali bez Džordža Besta.

Preporučujemo

- Moj otac je preminuo - rekao je Kalum, sin Džordža Besta, tog 25. novembra, u londonskoj bolnici:

- Ne samo da sam ja izgubio oca, nego je svet izgubio velikog čoveka.

Imao je ''samo'' 59 godina. Njegova jetra nije izdržala. Stara je davno ''izdahnula'', a ovu novu koju je dobio na poklon (čitaj: presadio) nije čuvao na željeni način. Alkohol mu je došao glave.

Alkohol, koji je uništio i njegovu majku. Nesrećna žena je umrla u 55. godini od zdravstvenih problema prouzrokovanim alkoholom. Zajedno su sahranjeni.

Printskrin: Youtube

Taj porok kao da mu je bilo nasleđe... Nasleđe s kojim nije uspevao da se izbori.

- Od srede do nedelje je ubistvo! Znam da ne mogu u grad i da moram biti u krevetu do 23 časa. Izluđuje me to. Ja ne čitam. Jedina stvar koja me tada veseli je što znam da slede žurke u nedelju, ponedeljak i utorak - rekao je Best davne 1966. godine za engleske medije, kada je priznaod a probleme više voli da ''gura pod tepih.''

Samo dve godine kasnije doneo je Mančester junajtedu prvu titulu prvaka Evrope.  Te 1968. godine proglašen je za najboljeg igrača Evrope, a za Đavole je odigrao ukupno 465 utakmica za 12 godina. Dao je i 180 golova.

- Šefe, mislim da sam pronašao Genija - rekao je tadašnjem menadžeru Metu Bezbiju skaut Junajteda Bobi Bišop.

Bezbi, koji je posle Minhenske nesreće u kojoj je izgubio Dankana Edvardsa, pravio novi Junajted, nije propustio priliku da angažuje momčića iz Belfasta.

- Slavna istorija Mančester junajteda i kreirana je zbog takvih ljudi kao što je bio Best - rekao je Bobi Čarlton, njegov nekadašnji saigrač.

Ipak, život pop zvezde nije mogao dugo da nosi uporedo sa fudbalom. Od njega se nezvanično oprostio već sa 27. godina, mada je zvanično igrao još 10. Međutim, 17 promenjenih klubova posle Junajteda jasno govori da tu nije bilo fudbala.

Suspenzije i tuče u noćnim barovima sve više i više su zamenjivali treninge, te je Best 1974. godine odigrao poslednju utakmicu za Junajted.

Foto: Tanjug/AP

Jedna od najpoznatijih priča koja je bila vezana za Bestov ''noćni život'' dogodila nedugo posle osvajanja Kupa Šampiona.

- Obećavam da ću 1969. godine da odustanem od žena i alkohola - rekao je Best svojevremeno, a kasnije priznao:

- Bilo je to mojih najgorih 20 minuta u životu.

Konobar ga je poslenašao u hotelskoj sobi u zagrljaju tadašnje Mis sveta. Po krevetu su bile razbacane funte koje je nešto ranije zaradio u kockarnici.

- Gospodine Best, gde je sve ovo pošlo naopako - upitao ga je momak koji je u ruci nosio flađu šampanjca.

Nije dobio odgovor. Best ga verovatno nije ni znao.

Zbog svog načina života mediji su ga proglasili ''petm Bitlsom.'' Jedini problem je bio to što su Bitlsi imali jedan drugog, dok je Džordž bio sam. Sam sa svojim demonima.

Inače je boravio u raznoraznim kafanama i zagrljajima prelepih žena koje su ga obožavale.

Printskrin: youtube/Christoffer Boman

- Većinu novca sam potrošio na piće, žene i brza kola. Ostatak sam spiskao - je jedna od njegovih najlegendarnijih izjava.

Toliko je bio ''ljubitelj ženskog tela'', pogotovo onog novog, da je 1971. godine propustio Junajtedovu utakmicu sa Čelsijem u Londonu kako bi proveo vreme sa Sined Kjuzak, tadašnjom glumicom u usponu.

Problemi zbog takvog načina života prvi put su ''zakucali na njegova vrata'' 2002. godine kada je je izvršena transplatacija jetre.

Džabe, samo godinu dana kasnije Best je uhvaćen zbog vožnje u pijanom stanju. Početkom oktobra 2005. godine završio je u bolnici zbog infekcije pluća, a organi su polako počeli da otkazuju.

U 12.55 po ostrvskom vremenu (13.55 po srednjeevropskom), Džord Best je tog 25. novembra 2005. prestao da diše.

Najveći šmeker svetskog fudbala otišao je iz londonske Kromvel bolnice direktno u legendu.

(M. M.)