Priča o zlobnom geniju, koji je doneo ofsajd zamku u Evropu: Ernst Hapel i njegov nemerljiv uticaj na fudbal koji danas gledamo (FOTO) (VIDEO)

  • 1
Najveći stadion u Austriji nosi ime Ernsta Hapela od 1992. godine / Foto: Profimedia

Ernst Hapel nije bio samo čovek odlične taktike, nego i britkog jezika. U prilog tome govore njegova dostignuća, koja uveliko prevazilaze razne novinske naslove koje je izazivao, jer je, u suštini, bio jedna od najvećih ličnosti u fudbalu, kao i njegov najveći vizionar.

  • „Dan bez fudbala je izgubljen dan.“ - Ernst Hapel

Hapel kao igrač

Ernst Franc Herman Hapel bio je sjajan igrač: kao štoper (Hapel je igrao levo, desno je bio Maks Merkel, najviše u formaciji 2-3-5) oduševljavao je navijače u bečkom Rapidu. Sa svega 17 godina debitovao je u prvom timu tokom rata, a nakon što je služio vojsku u Rusiji, bio je standardan u prvoj postavi i lider ekipe.

Foto: Guliver/Keystone/Hulton Archive/Getty Images

Iako je igrao u defanzivi, bio je među najprimetnijim igračima na terenu, uticavši na igru svojim izvanrednim osećajem za loptu, inteligencijom i spektakularnim umećem.

  • „Kada sam sa 13 godina stigao u klub, tehnički sam već bio skoro savršen, kako na levoj, tako na i desnoj strani. Kada bi klinci išli na stadion, upijali bi sve što su videli i pokušavali bi da to iskopiraju sa bilo čim što im se nađe na putu, teniskom lopticom, limenkom, a jedva da bi ih iko primetio napolju. Tako je to bilo. Danas? Mladi treneri rade sa klincima pet puta po 15 minuta, od toga sat vremena bez lopte. Trčanje, i trčanje, a niko ne pokazuje toj deci šta treba da rade sa loptom.“

Duge lopte protivnika odbijao bi sa lakoćom, igrao bi lagano i opušteno iako je poslednji igrač odbrane pred ofsajdom, ili bi prešao potom u fazu napada. Rapid Beč je u to vreme bio jedna od najboljih ekipa u Evropi u taktičkom i tehničkom smislu. Često je gostovao u Južnoj Americi, gde je Hapel mogao da se iskaže.

  • „Ali šta imam ja od jednog Vutkea, koji samo sa loptom igra, a bez nje je ništa?“

Sa Gerardom Hanapijem kao pojačanjem u veznom redu, i brazliskom formacijom 2-3-5/3-2-2-3, Rapid je osvojio titulu 1951. godine, uz neverovatnu statistiku. Na 24 utakmice, ekipa je postigla 133 gola i primila 40, upisavši samo jedan poraz u sezoni.

Foto: Guliver/Keystone/Hulton Archive/Getty Images
  • „Kada markirate, imate 11 magaraca na terenu!“

Odbranili su titulu sledeće sezone, u kojoj su primili najmanje golova. Ipak, sezona 1950/51 bila je nešto posebno, jer su se slavili i internacionalni uspesi – osvajanje Srednjoevropskog kupa, planiranog naslednika Mitropa kupa (preteča Kupa UEFA). Hapel je postigao gol za pobedu 3:2 u finalu.

  • „Protivniku treba nametnuti svoj stil igre i ne ostavljati ga na miru.“

Opasnost po gol je dokazao i na druge načine. Igrajući za Austriju u jednom meču, postigao je autogol pri rezultatu 14:0 jer mu je utakmica bila dosadna. Ipak, bio je stub tog tima, koji je 1954. godine bio treći na Svetskom prvenstvu.

  • „Šta si ti? Tigar iz Glazgova, Panter iz Budimpešte? Ti si šupak iz Hiteldorfa!“ Hapel golmanu Valteru Zemanu posle autogola

Njegova najbolja godina ipak je bila 1956. Polse dve godine vratio se iz Pariza u Rapid, i susreo sa Real Madridom u Kupu šampiona.

U prvom meču u Madridu je bilo jasno da će izgubiti, a u Beču je Hapel postigao tri gola za pobedu 3:1. Zbog nedostatka golova u gostima, igrao se plej-of u Madridu, gde je Rapid konačno poražen.

  • „Suzbijte protivnika na njegovu polovinu, pritiskajte ga i sprečite organizaciju njegovog napada, i onda, kao šlag na tortu, razbijte to što još nije nastalo da biste razvili svoj napad“.

Za druge velike pobede Hapel je ostao uskraćen – karijeru je završio 1959. godine. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu, presedevši jednu utakmicu na klupi.

Foto: Wikipedia/NL-HaNA, ANEFO

Trenerski počeci

Nakon dve veoma uspešne godine u Rapidu, kada je ekipa čak igrala u polufinalu nacionalnog kupa, angažovan je za trenera holandskog ADO Den Haga. Za šest godina, Hapel je stekao svoje prvo trenersko iskustvo.

  • „U fubalu je fanatičan i nepopravljiv, jer s njim niko ne može da se kači. Sreća može da pogleda i lošeg trenera i dovesti ga do pobede, ali to sa Hapelom nije slučaj. To je umeće. Sa Den Hagom je osvojio holandski kup sa ekipom koju bi Jup Derval poslao da hrani svinje.“ – Maks Merkel.

Iz ovog vremena je poznata anegdota sa limenkama na dasci – Hapel je uspeo sve da ih obori, a njegovi igrači nisu. Da li se ova anegdota (toliko izmenjena da je i Bekenbauer u tome uspeo) zaista dogodila tek nekoliko godina kasnije u HSV-u, nije razjašnjeno. Ove legende su karakteristične za Ernsta Hapela – gde god je on bio, pratile su ga neverovatne priče, apsurdni mitovi i divljenje igrača.

Rapid Beč 1951, koji je primenio južnoamerički sistem 2-3-5/3-2-2-3, igrajući moderno i praveći ofsajd zamke / Grafika: spielverlagerung.de
  • „Sezona počinje pripremama od, idealno, šest nedelja. Prve dve nedelje su potpuno 'zatovrene', bez ikakvih faktora spoljnog sveta. Treninzi tri puta dnevno. To se kombinovalo sa pet ili šest utakmica. Te dve nedelje su gonjenje robova, posle je fokus na igri.“

Konstantno je unapređivao ekipu Den Haga. Od kandidata za ispadanje iz lige postala je protivnik vredan divljenja, koji je po kondiciji i snazi bio daleko ispred ostalih timova.

  • „Na kraju bi nas pognutih glava pitali kakvog to lisca od trenera imamo.“ – Ganter Necer, posle utakmice sa Fejenordom i ofsajd zamke.

U međuvremenu, primenili su novi sistem 4-3-3 uz agresivni presing, koji je postao jedan od prvih organizovanih presing sistema u Evropi u istoriji taktike (uz ekipe Maslova i Lobanovskog u SSSR). To je rezultiralo osvajanjem kupa, što Hapela vodi u Roterdam.

Ekipa Fejenorda pravi ofsajd zamku, presingom u formaciji 4-3-3 (sa zatvorenim liberom Izraelom) i sjajnom veštinom u igri / Grafika: spielverlagerung.de

Uspesi na međunarodnoj sceni

Tamo je preuzeo top ekipu, Fejenord. Već u prvoj godini osvojili su šampionat, čak i kontinentalni i svetski kup. Još jednom su uspeli da osvoje titulu, a onda su dva puta gubili od Ajaksa koji je vodio Rinus Mikels. Hapel je tad odlučio da nastavi u Španiji.

  • „Toliko smo toga preživeli da sad moram da stanem. Previše pobeda uzorkovalo je manje discipline. Postali smo suviše bliski prijatelji. Zajedno smo plakali i patili posle poraza i smejali se posle pobeda. A to ne treba dugo da traje“. Ernst Hapel o odlasku iz Fejenorda

Sa Betisom je napredovao do prve lige, da bi se naredne godine kvalifikovali za Kup UEFA. Ali ni u Andaluziji nije ostao dugo. Prelazi u belgijski Briž, sa kojim je za tri godine osvojio tri titule, a dva puta je gubio u finalima, preko kojih je mogao doći do duple krune. Prvi put još u Kupu UEFA, dve godine posle Liverpulove legendarne ekipe iz 1978, koju je Briž pre dve godine ranije pobedio.

  • „'Hop, hop, 'ajde, 'ajde, pokret, pokret,' odzvanjalo je na terenu tokom treninga na Ohsencolu. A onda je neumorno vikao 'drži tempo', kao da samo malo pre toga mladi trener nije pospan došao na trening utakmicu. Starteri su igrali protiv rezervista, kod kojih je bila lopta. Bila je to situacija za Ernsta Hapela, da svoje startere potera u napad. Od tog trenutka je ceo tim upao u groznicu za pobedom, goneći svog protivnika – Hans-Joakim Noak u listu „Špigl“.

Leta 1978. godine preuzima reprezentaciju Holandije, sa kojom je igrao finale Svetskog prvenstva. Rob Rensenbrink pogodio je stativu u 89. minutu, a u produžetku su Holanđani konačno poraženi – od tada je Ernst Hapel u rodnoj Austriji nazvan „Wödmasta“.

dva centralna vezna igrača (Jansen i Portivelet) kao bekovi, jedan bek (i jedan centralni vezista, kao i obično) Krol kao libero, krilni igrač Rep umesto nedostajućeg Krojfa u središtu napada: raznovrsna igra i veština u svim uglovima i krajevima / Grafika: spielverlagerung.de
  • „U Uterhtu su navijači nožem isekli zaštitnu ogradu. Odmah sam uočio da nije dosegao do mog kaputa, pa sam sedeo mirno. Staloženost smiruje masu.“

Posle Svetskog prvenstva, prelazi u Standard Lijež. Za dve godine osvojio je kup pre nego što se konačno skrasio u HSV-u.

Nastanak mita o Ernstu Hapelu

Da li je u HSV-u pogodio limenke kole ili piva? Prema Manfredu Kalcu, jeste. Kako god, to ne menja stvar, jer je bio način Ernstu Hapelu da predstavi sebe i svoje uspehe. U eri posle Branka Zebeca, Hapel je poboljšao izuzetnu taktičku osnovu, i izgradio jedan od najvećih timova u Evropi.

Protiv IFK Geteborga su tesno izgubili u finalu Kupa UEFA 1981. godine, a dve godine kasnije pokorili su i iznenadili Juventus – što je jedna posebna priča kojoj ćemo se posvetiti.

  • „Opisuju ga kao besnog psa, ali on je bio sušta suprotnost. Samo jedan primer: nedeljom smo mogli da dovodimo našu decu na trening. Hapel je obožavao decu, bio je lud za njima, a i deca su volela njega. Bio je osoba koja je volela da živi, fudbalski stručnjak, prosto jedan dobar tip“. Horst Hrubeš, o bivšem treneru

I danas je taj uspeh najveći u istoriji HSV-a. Feliks Magat je levicom pobedio gospodu iz Torina, koja je poražena od „jednostavnih likova“ iz Hamburga i njihovog gunđala od trenera Hapela.

HSV je igrao sa zatvorenim liberom Hieronimusom, sa specifičnim Manija Kalca desno, asimetrija i i plejmejker Magat, protivnička zona libera se koristi kako bi se postigao gol / Grafika: spielverlagerung.de

Do 1987. godine je ostao među 'crvenima', osvojivši nemački kup da bi potom postao savetnik Francu Bekenbaueru u reprezentaciji.

  • „Pre finala Kupa UEFA 1983. godine protiv Juventusa, organizovao je šetnju po golf terenu. Jakob, Kalc, Magat i ja smo bili tamo. Trebalo je razjasnimo: zatvoriti Platinija, da ili ne? Većali smo, nalazili razloge za i protiv. Bili smo stava da to ne treba da radimo, a onda je Hapel rekao:'Dobro onda, držimo se toga, nema markiranja'. Na kraju je odlično ispalo.“ – Horst Hrubeš u intervjuu za welt.de.

Tiho je otišao u Austriju i preuzeo Svarovski Tirol, a posle nekog vremena je postao selektor državnog tima. Ali je oboljenje od raka pluća bilo sve očiglednije. Kritičari su o Ernstu Hapelu govorili da će umreti na klupi. Preminuo je četiri dana pre prijateljske utakmice sa Nemačkom, i velikan je nestao prerano, već u 67. godini.

  • „Nakon poslednjih analiza, doktor iz Beča mi je poslao pismo, u kom je pisalo da može biti maligni oblik. Pročitao samo samo jedan i po red, a zatim pismo vratio u torbu i pomislio: 'Ma pusti to. Ako imam rak, onda imam rak. Ne mogu tu ništa da promenim.“

Šta je bilo toliko posebno u Ernstu Hapelu?

Foto: Wikipedia/Verhoeff, Bert / Anefo

Možda je ovo najteže pitanje, jer je odgovor složen, i težak za objasniti. Ganter Necer je jednom govorio da je Hapel „najljudskiji oblik goniča robova“. A zapravo nije bio ni gonič ni gunđalo. Naprotiv, Hapelov autoritaran stav bio je poziranje, šou za medije i igrače.

  • „Možete li da zamislite kako naređuje igračima da rade aerobik? Unajmio je dve instruktorke, pozvao nas je u salu i rekao da ponavljamo njihove pokrete. To je bilo nešto novo, fascinantno i savršeno se uklapalo kao dodatak našem treningu. Hapel je uvek gledao izvan šesnaesterca, pitajte Gantera Necera“ - Horst Hrubeš.

Za razliku od Feliksa Magata, koji je koristio strah svojih igrača, Hapel je zahtevao samo poštovanje. On je ukazivao poštovanje svojim igračima, a to je nešto što ne ide ruku pod ruku sa strahom. Hapel je sa svojim igračima bio na istom nivou, smatrao ih je ravnopravnim. Puštao je da međusobno diskutuju, a rešenja koja iz toga proizlaze koristi za svoje konačne odluke. To je bio koncept podstiče igrače da pričaju, bez da ih on na to tera.

  • „Ako igrač ne vlada loptom, već njime vlada lopta, onda je sve gotovo.“

To je zaista bio jedan participativni ili više demokratski stil vođenja, koji se razlikuje od onog autoritarnog koji su imali Branko Zebec ili Feliks Magat. Ernst Hapel koristi svoju harizmu i prirodni autoritet da bi svoje igrače ubedio i impresionirao. Njegova neprikosnovena stručnost radi sve ostalo.

  • „Kada sam sa njim razgovarao kao igrač, nikada nije odavao utisak da je on šef, a ja njegov podređeni. To je bio razgovor među jednakima. Uvek je pokušavao da prenese svoju ideju. Ako je neko imao bolju, prvo bi je promislio, a onda bi je usvojio.“ - Horst Hrubeš

Najpre bi ga u ovom pogledu mogli da ga uporedmo sa Otmarom Hicfeldom, mada je Hapel u smislu profesionalizma na terenu bio ispred, zbog čega je i stvorena slika goniča robova – tačnost, disciplina i timski rad bile su njegove ključne reči, kojih se principijelno držao.

  • „Ne interesuje me šta igrači žele. Na prvom mestu, moraš da budeš čovek. Čovek mora nekad da bude surov, ali ne brutalan, već čovečan. Igrači moraju da imaju poštovanja. A igrač može da ima poštovanje samo ako je uveren da je trener stručan i da poznaje materiju, inače se igrači treneru podsmevaju“.

Pogrešno je imati smanjenu sliku o Hapelu samo na osnovu njegovih treninga, njegovih kondiciono jakih igrača i timova, i njegove harizmu. Hapel je imao sve. Igrao se sa medijima, uvek je držao pažnju, i na mudar način delovao kao Murinjo bez njegovog antipatičnog pojavljivanja u javnosti – umesto toga, ćutao bi, ili davao legendarne kratke odgovore.

Osim toga, svoj rečnik je prilagodio modernoj trenerskoj terminologiji, promišljao psihološke trikove, i taktički bio možda i najbolji u svojoj oblasti.

Stadion Ernst Happel, Foto: Profimedia
  • „Moraš da obezbediš sve uslove za fudbal. Prvo, kondicija i građa igrača, drugo taktičke mogućnosti, uvek morate da budete aktuelni. To se menja posle tri, četiri, pet godina, tada najčešće stižu novi sistemi i kombinacije. Naravno, nije rečeno da se morate navići i imati dobar igrački kadar.“

Ofsajd zamku, koju je Rapid pedesetih „doneo“ iz Južne Amerike u Evropu, primenio je u svim svojim timovima koje je vodio. Dozvolio je da se igra sa zonom odbrane, i promenio jednoobrazni presing ili laka povlačenja u jedan organizovani presing, najčešće igran kao napadački presing u formaciji 4-3-3.

Tu formaciju kopira Rinus Mikels, a dodatašnji sistem Lobanovskog 4-4-2 biva prevaziđen. To nije samo povlačenje samo jednog krilnog napadača unazad iz 4-2-4, kao što su Brazilci sa Zagalom uradili 1958, već obojice.

Hapel je navijao za to, nije povlačio spoljne igrače, nego jednog centarfora, i imao je dva krila, tri ključna igrača i jedan centarfor – što je za to vreme bilo revolucionarno. Hapel je kao i Lobanovski, eksperimentišući, uneo izmene u sistem 4-5-1.

  • „Hapel se time često naslađivao. Jednom mi je rekao: 'Čarobnjak, kad Necer bude stigao na trening, nemojte dodavati loptu'. Tako smo i uradili, a kada je Necer posle 15 minuta krenuo ka meni, viknuo je ljuto: 'Horst, ovo si ti zakuvao'. Hapel je umro od smeha.“- Horst Hrubeš

Umeo je takođe momentalno da se prilagodi specifičnim okolnostima tokom meča i igre protivnika. O Juventusu je pre finala 1983. godine govorio kao o „velikoj ekipi sa malim slabostima“, protiv Seltika u finalu 1970. igrao je agresivni presing na Džonstona, udvostručivši pritisak u odbrani. Mouljin je trebalo čak da seče dodavanja Hejsa ka Džonstonu, dok su ostali igrači morali da budu tačno raspoređeni na liniji dodavanja – tada je prvi put dokumentovana primena organizovanog čuvanja igrača.

  • „Ja sam za napadački fudbal, i sa leđa, da je igra kompletna. Kada imate ispred sebe jakog protivnika, morate prvo da se oslonite na odbranu, a zatim pokrenuti brze kontranapade. Uvek treba napadati protivnika u ranoj fazi napada, i sve to zajedno zovem presing.“

Hapel je trenirao na način koji je posle Volker Finke „otkrio“: učenje otkrivanjem umesto receptivnog učenja na treninzima. Zato su njegovi govori ekipi bili kratki ('ajde napolje i ne zaboravite presing'), dok su njegovi igrači već na treningu znali kako treba da se ponašaju na terenu. Veliki govori nisu bili potrebni, jer su potezi na terenu bili predodređeni, a ne slučajni. Divan rad sa loptom nastajao je satima, nedeljama, mesecima provedenim na treninzima, a ne crtanjem na tabli za taktiku.

  • „Hapel je znao svakom igraču da objasni šta hoće od njega. Ali ne rečima, nije govorio. Njegovi treninzi su bili takvi da vam uđu u krv.“ – Maks Merkel

Bilo da se radi o medijima, psihologiji, teoriji treninga, taktici i filozofiji – Ernst Hapel je bio vizionar, teoretičar i praktičar, romantičar i pragmatičar. Zato je bio i tako jednostavan, da je zbog kompleksnosti vodećim ekspertima bio paradoksalan – a on je to i dan-danas.

  • „Čuda ne postoje, već začuđujući momenti. Na poslednjem Svetskom prvenstvu u Argentini vodio sam reprezentaciju Holandije. Neposredno pre turnira igrali smo prijateljsku sa Austrijom. Pošto smo imali zgusnust vezni red, tako je ekipa funkcionisala pre mog dolaska. Pet fudbalera u veznom redu, i samo jedan napadač. Pobedili smo 1:0. Na prvenstvu smo ponovo za protivnika imali Austriju, ali sada sa mojim presingom i trojicom napadača. Austrijanci su mislili da ćemo igrati kao na prijateljskoj i krenuli su da nas napadaju. Imali smo dosta prostora i pobedili 5:1.“

(Prevod teksta "Ernst Happel, Grantler und Genie": B. Mekić i D. Vasić)

Video: Taksista udario pešaka na protestu na Slaviji

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA