Jojićeve lekcije života: Lopta, knjiga i kako se jedan partizanovac raduje uspesima Zvezde

Dilema: Da li je Miloš Jojić najveći fudbaler među ljubiteljima knjiga ili je najveći ljubitelj knjiga među fudbalerima?

Redak slučaj u svetu fudbala je bivši igrač Partizana i povremeni reprezentativac Srbije, knjige "guta" poput erudite, ruši sve predrasude o fudbalerima kao tipovima koji su sa knjigom na "vi".

Preporučujemo

O kjigama smo sa Jojićem preko telefona pričali na kraju razgovora, dali smo prednost fudbalskoj priči, ali od knjige ovde počinjemo.

Miloše, poznato je da u svakom trenutku uz sebe imaš neko štivo, a leto je, sezona odmora, pa budi ljubazan i preporuči našim čitaocima svoje favoite za ovo leto, a i inače.

- Evo baš sad ispred sebe imam šest-sedam knjiga koje sam složio - kao da je jedva dočekao Staropazovčanin da se zapodene priča o njegovoj pasiji.

Sve pročitane?

- Jedna nije, to je "Udvojeni čovek" od Žozea Saramaga, to ću ovih dana da čitam, a recimo knjiga koja je na mene najviše ostavila utisak, o tome sam pričao već i kad sam bio u Partizanu, je "Plavi čuperak" Miroslava Antića. Pročitao sam je sad i na pripremama ponovo. Vratila me je u detinjstvo. Kada sam bio školarac nisam hteo da je čitam, jer sam, kao i sva deca radio neke druge stvari, nije bilo vremena za kjige.  I evo, sad sam joj se vratio i svakom je preporučujem da uzme da je prelista, jer je toliko duhovita i toliko ima lepih pesmica da je to sjajno.

Foto: AP/Tanjug

Još neke?

"Rukopis otkriven u Akri" od Koelja. To je knjiga koja je ostavila jak utisak na mene, promenila mi razmišljanje. "Prisutnost" je takođe knjiga koju sam skoro čitao, i dopala mi se, govori dosta o psihologiji i govoru tela, isto vrlo interesantna knjiga, o tome kako govor tela može da utiče na raspoloženje čoveka, u kom položaju čovek sedi i kakve poze zauzima. Preporučujem takođe i "Četiri sporazuma", od Don Migela Ruiza.

Miloševa poruka je jasna: fudbaleri, a i svi ostali, kjige u ruke i čitanje do iznemoglosti!

Pređimo na fudbal. Keln se preporodio prethodne sezone, osvojeno je peto mesto, ostvaren direktan plasman u Ligu Evrope. Posle dve i po decenije "jarčevi" će igrati takmičarske mečeve van okvira Nemačke. Navijačke oči se cakle od uzbuđenja.

- Kada pričam o ovoj sezoni, ne mogu a da ne pomenem prošlu sezonu koja je bila fenomenalna za nas. Sve se vrti oko Evrope i plasmana u grupnu fazu. Posle 25 godina Keln će igrati u Evropi. Poslednji put je igrao 1992. godine, kad sam se ja rodio. Bile su posle toga godine oscilacija, čas prva liga, čas druga, ali četiri pet godina unazad konstantan je bundesligaš, iz godine u godinu ide korak po korak unapred. Moram da kažem da je prethodne sezone cilj bio da odbranimo deveto mesto, koje smo osvojili godinu ranije, ali smo, eto, napravili iskorak i završili kao peti.

Sledi sezona velikih izazova. Apetiti su porasli. Bundesliga je uvek prioritet, ali i zov Evrope je primamljiv da se ekipa predstavi u najboljem mogućem svetlu.

- Velika je euforija u gradu, ljudi su oduševljeni. Velika su očekivanja vezana za predstojeću sezonu naravno. Mi smo kao prava ekipa seli zajedno i napravili planove i ciljeve za ovu godinu. Naravno, fokus nam je Bundesliga dobar plasman u Nemačkoj jer je to temelj i osnova za sve dalje, pogotovo za Evropu. U Evropi i nemačkom kupu što je mogiće dalje da se dogura i da se uživa u igri, pogotovo u Evropi. Pripreme su gotove, oba dela smo odradili u Austriji, nedavno smo se vratili i sad teče ona normalna nedelja pred prvu utakmicu, prvo ide kup, a već sledeće nedelje igramo prvo kolo protiv Mehengladbaha. Spremni smo za sve što nas čeka, dobro smo radili.

Foto: AP

Rezultatski uspon Kelna se nekako poklopio i sa tvojim povratkom u formu posle povrede.

- Moram da kažem da sam se iz jedne jako loše i vrlo nezgodne situacije u kojoj sam bio prethodne sezone, izdigao, i zadnjih četiri, pet meseci sam imao zapaženu ulogu u ekipi. Golovima i asistencijama sam doprineo osvajanju bodova, ulasku u Evropu i plasmanu na peto mesto u ligi. Situacija je sada mnogo bolja nego što je bila pre šest meseci, ali u fudbalu to brzo ide gore-dole, čas si na vrhu, čas na dnu, tako da se ne opuštam previše. Maksimalno sam se koncentirisao posle oporavka od povrede, radio na sebi, na svojim nedostacima, da se što bolje pripremim i dočekam prvenstvo spreman jer imamo puno utakmica. Igrački kadar se povećao za par igrača koje smo doveli. Biće dosta rotacija, svi ćemo imati dosta utakmica u nogama, ali svakako da su mi očekivanja velika i očekujem da budem standardan igrač i težiću ka tome. Boriću se da odigram što više utakmica ove sezone.

Pitanje svih pitanja pre svakog početka Bundeslige: Da li postoji ekipa koja može da smeni Bajern sa trona?

- Istina je da Bajern dominira, evo već, ne znam koliko godina unazad. Doduše, Borusija je jednom uspela da ih poremeti i uzme titulu, ali Bajern je neprikosnoven ovde. Činjenica je da imaju veliki budžet i da dovode najbolje igrače iz Nemačke im olakšava da budu bolji od rivala. Sada su, recimo, doveli dvojicu igrača iz Hofenhajma. Njihov princip je da pokupe iz Bundeslige najbolje, pojačaju se, a oslabe najveće rivale i samim tim su u prednosti. Međutim, Lajpcig se prethodne sezone dosta dobro pokazao, za mene iznenađujuće da su uspeli da se održe na drugom mestu praktično od početka pa maltene do kraja sezone. U tim međusobnim utakmicama protiv Bajerna, posebno u onoj drugoj u kojoj su poklekli u tesnom duelu, dovoljno govori da se pojavila ekipa koja može da im se suprotstavi. Naravno, tu je uvek Dortmund koji preti, koji može da im se suprotstavi, da igra egal, e sad pitanje je samo da li mogu da igraju u kontinuitetu dobro i izdrže celu sezonu da igraju na visokom nivou. Liga bi bila interesantnija da Bajern ne osvaja titule pet kola pre kraja kao prethodnih godina, tako da se iskreno nadam da Lajpcig i Dortmund mogu da učine ligu zanimljivijom.

Foto: FK Partizan

Nemačka ti je, da se primetiti, savršeno "legla", i fudbalski i na svaki drugi način. Lako si se privikao.

- Što bi rekao naš narod "čovek se lako navikne na dobro".

A to dobro je...

- Ovo mi je već četvrta sezona, jednostavno mnogo je lakše igrati kad čovek nema pritisak sa strane. Igrači ovde su koncentrisani samo na fudbal i trening i trude se da obavljaju svoje dužnosti. Drugi ljudi koji su uposleni u klubu, oni rade svoje, igrači nemaju nekih dodirnih tačaka sa njima, tako da mislim da je svakom igraču želja da igra u takvim uslovima i takvom okruženju.

Što bi rekli, zemlja u kojoj se zna red.

- Upravo tako. Evo ja, na primer, kad sam bio dete prvi cilj mi je bio da obučem dres voljenog kluba, posle toga da budem reprezentativac, pa onda potom ide Evropa. Da li je to Bundesliga, Španija ili Engleska, to je sada pitanje ukusa i onoga što sam čovek voli. Za mene je od dana kada sam postao profesionalac u Partizanu cilj bio da dođem u Bundesligu. Naravno da se ne bih bunio i da sam otišao u Englesku, ali nekako, ovaj način života, disciplina i sve ovo što Nemačka kao država pruža, mi savršeno odgovara, i zato mi je izuzetno drago što sam ovde. Mislim da se nijedan igrač sa naših prostora ne bi bunio da zaigra ovde. Atmosfera na svakom stadionu je fenomenalna, na svakom! Svaki je pun kad postoje rezultati, ljudi te slave po ulicama i to je zapravo ono zbog čega se baviš ovim sportom. Osetiš se fudbalerom.

Foto: AP/Tanjug

Jedno glupo pitanje: pratiš li Partizan?

- U kontaktu sam sa par igrača i sa nekim ljudima u klubu i preko njih uspem da ispratim rezultate, međutim same utakmice i mečeve retko uspem da pogledam, jer nam se termini poklapaju, pa nemam mogućnosti da pratim. Pratio sam sad kvalifikacije koje su igrali, pogledao sam i meč sa Voždovcem. Šteta je što je Partizan ispao od Olimpijakosa, imali su šanse, igrali su jako dobro, za mene iznenađujuće. Iskreno iznenadili su me sa požrtvovanjem i borbom na terenu. Pritom su igrali lep fudbal i stvorili dosta šansi. Međutim, u fudbalu nijanse odlučuju. Tako je Olimpijakos odlučio onim drugim golom u Beogradu, gde je Partizan kod 1:1 imao šansu i mogao da povede.  Ali, evo, imaju šansu protiv Videotona, videćemo da li Partizan može da napravi uspeh i plasira se u Ligu Evrope.

I onda, pravo niotkuda iz usta jednog partizanovca...

- Isto tako pratim i Zvezdu, bez obzira što sam partizanovac i jako mi je drago što su uspeli da eliminišu Spartu. Sad imaju Krasnodar, klub sa velikim budžetom, dobrim igračima, neće Zvezdi biti lako, ali bih voleo da se Zvezda plasira u Ligu Evrope , da nekako i mi ove godine imamo dva predstavnika u Ligi Evrope što bi bilo sjajno za naš fudbal.

Nema te neko vreme u reprezentaciji Srbije, ali i dalje imaš veliku želju da igrač za Srbiju?

- Naravno da želim, to je cilj svakog igraču od malena. Bio sam u reprezentaciji, ali me nema od kako sam došao u Keln. Tražio sam se dosta, tražio u klubu, skoro godinu i po dana. Nisam bio konstantan ni standardan i nisam mogao ni da očekujem poziv. Međutim, moja situacija se mnogo promenila i iskreno očekujem da se vratim u reprezentaciju. Naravno, pre toga moram opet da pokažem kontinuitet koji sam imao u prethodnih četiri pet meseci. Mislim da ću svojim igrama i rezultatima na terenu naterati selektora da me pozove, jer mislim da mi je mesto u reprezentaciji. Smatram da mogu da pomognem ekipi i da ću zaslužiti poziv.

(Miloš Bogovac)