Zašto bodibilderi umiru mladi? Surova istina krije se iza gomile mišića

Upotreba nedozvoljenih doping sredstava u sportu je široko rasprostranjena, ali nekako se od svih sportova najviše ove supstance vezuju za bodibilding.

Naročito profesionalni bodibilding. Naravno, ne mogu steroidi, hormoni rasta, insulin, EPO itd da omoguće nekome ko nema genetiku i fantastičan rad da postane šampion, ali mogu da donesu blagu prednost ili da podignu nivo izgradnje tela iznad prirodnog.

Međutim, ne samo nedozvoljena sredstva, već i ogromna mišićna masa nosi posledice, jer se dešava da mnogi takmičari u bodibildingu su prerano preminuli.

Podsetimo, nedavno (septembar 2020.) je preminuo poznati srpski bodibilder Zoran Vejić (55) koji je bio svetski prvak i šampion u mnogim zemljama poput Mađarske, Italije, Grčke.

Takođe, treba navesti i primer Nasera El Sombatija, momka koji ima naše korene jer mu je majka iz Srbije, a otac iz Egipta. Takmičio se pod zastavom Jugoslavije.

Bio je drugi na takmičenju Mister Olimpija 1997. a preminuo je 2013. od posledica infekcije bubrega.

Upravo o tome priča Terens Kristija Luoma, kanadski bodibilder, koji je napisao i nekoliko knjiga poput "Atomik Dog- the testosteron principles"

- Što se tiče mog profesionalnog života, to je sasvim druga stvar. Poznajem desetine bodibildera i raznih fitnesa koji su prerano umrli od srčanog udara. To su ljudi sa kojima sam radio, razgovarao ili sam barem razgovarao.

Ima ih toliko mnogo da bi njihova smrt mogla koristiti za sastavljanje prilično zastrašujućeg fudbalskog tima, zajedno sa sve igračima na klupi.

Žao mi je ako je to ispalo glupo; Samo sam hteo da kažem da je nesrazmeran broj bodibildera umro u poslednjih 30 godina, barem neproporcionalno gotovo svim jednakim, sličnim godinama, slučajnim uzorkovanjem osoba koji nisu dizali tegove u istom vremenskom periodu.

- Možda su oni bili žrtve prevelike veličine, viška hrane, viška lekova, viška svega - učinio sam da imam osećaj da je njihova briga nad životom slabašna.

- Zašto, ako sam ja to mogao da vidim, oni nisu mogli? Ili njihovi prijatelji ili porodice?

- Ostaviću ta pitanja, zajedno sa bilo kakvim sećanjima i priznanjima, nekom drugom piscu. Umesto toga, ono o čemu želim da razgovaram, šta želim da analiziram, je zašto je većina njih umrla tako mlada. Da li su to, kao što većina brzo nudi, steroidi ili je to bilo nešto drugo? - kaže Luoma.

On dodaje da ima svoju teoriju:

- Imam teoriju. U stvari, imam ih par. Za početak, pretpostavljam da ne možemo u potpunosti kriviti njihove prerane smrti stvarne steroide. Umesto toga, to je u velikoj meri rezultat njihove ogromne telesne mase koja je u velikoj meri olakšana upotrebom ovih lekova.

- To možda ne zvuči kao velika razlika, ali dozvolite mi da objasnim.

- Dozvolite mi da napravim analogiju. Recimo da živite u jednospratnoj kući od 1.500 kvadratnih metara sa peći koja izbacuje oko 50.000 BTU - što je dovoljno za zagrevanje mesta, čak i tokom najhladnijih noći. Ali onda počnete da nadograđujete kuću, dodajući porodičnu sobu jedne godine, a možda i sledeću.

- Ipak, još uvek imate istu peć, samo što ona mora da natera toplotu kroz mnogo više kubnih stopa i kroz mnogo više kanala koji su možda preuski za novu veličinu kuće. Odjednom, nije tako efikasno kao što je nekad bilo. Tada dobijate divlju ideju da dodate stan za iznajmljivanje, i dalje koristeći istu peć.

- Nakon nekog vremena, vaša lepa, udobna kuća od 1.500 kvadratnih metara sada je bliža 4.000 kvadratnih metara sa mršavim kanalima. To nije samo neefikasno, već i stalno opterećuje peć. Jednog dana, Rufus, vaš stanar, zagreva toplotu do 90 stepeni i peć konačno duva, a njeni kapaciteti su preterano prošireni.

- Siguran sam da vidite na šta mislim. Jednom sam pročitao da je potrebno 10 puta više krvnih sudova da vaskularizuje pola kilograma mišića nego pola kilograma masti. Ako je to tačno, onda gojazni vozač kamiona sa procentom telesne masti oko 35% verovatno ima veće šanse da provede dug život od bodibildera koji postepeno dodaje tri do pet puta veću mišićnu masu od običnog čoveka.

- Čak i ako taj broj 10 u vezi sa vaskularizacijom nije potpuno tačan, osnovna činjenica je tačna - mišić ima mnogo više kapilara u sebi od ekvivalentne količine masti, i neko ko nosi oko 100 kilograma više mišićne mase nego što je imao pre nego što je počeo podizanje opterećuje njegovo srce.

- Imati toliko težak rad srca da telo obogati kiseonikom, ako tolerišete još jednu analogiju, poput jednog konja koji vuče zapregu od 8 konja.

- Da, tolika masa sama po sebi je problem, ali ne možemo poreći da sami steroidi, u smešnim količinama koje koriste većina konkurentnih bodibildera, takođe mogu direktno povrediti kardiovaskularni sistem na brojne druge, podmukle načine.

- Uopšteno govoreći, vežbanje dovodi do toga da krvni sudovi oslobađaju azot -oksid (NO), i to je dobra stvar. NO je hemikalija koja opušta arterije i igra ključnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska i ukupne cirkulacije.

- Međutim, kada nešto ometa proizvodnju NO, počinje da se dešava niz slabih stvari. Krvni sudovi gube elastičnost i na kraju su fiziološki blizu jeftinog baštenskog creva koje je predugo ostalo na suncu. Ovo povećava otpor protiv kojeg se tiker bori da ispumpa krv.

- Sav ovaj otpor uzrokuje da se zidovi srca počnu zgušnjavati, ostavljajući nedovoljno prostora unutar komora srca za rukovanje krvlju. Sve to dovodi do smanjene efikasnosti rada srca.

Luomo dodaje da su kardiolozi odavno primetili da su ljudi podložniji srčanim udarima neposredno pre jutarnjeg buđenja.

- To ima savršenog smisla. Nivo kortizola je najveći ujutru, a kortizol povećava krvni pritisak (zajedno sa šećerom u krvi). Nivo kateholamina takođe raste u AM, što dovodi do povećanja potrošnje kiseonika dok doprinosi daljem sužavanju krvnih sudova.

- Ovde radim mali preokret. Dodatna mišićna masa je, generalno, zdrava stvar, kao što je naravno i trening otpora uopšte. Trening sa tegovima povećava proizvodnju NO, što dovodi do zdravijih krvnih sudova. Zapravo, istraživanja pokazuju da postoji negativna veza između mišićne mase i kardiovaskularnih bolesti - što više mišića imate, manje su šanse za razvoj srčanih oboljenja.

- Osim toga, dodatna masa može vam pomoći da prevaziđete razornu bolest. Razmotrimo slučaj osnivača EAS -a i mog starog šefa Bila Filipsa. Zarazio se COVID -om, bio je hospitalizovan i proveo je nekoliko meseci povezan sa ventilatorom na intenzivnoj nezi, većim delom u indukovanoj komi, i izgubio je 70 kilograma telesne težine.

- Da nije imao tu dodatnu mišićnu masu, sigurno bi umro, jer kada izgubite dovoljno mase (ona malo varira od pojedinca do pojedinca), vaše telo se isključuje i umire, bez obzira na to šta se još dešava.

- Sve ovo rečeno, govorim o zdravoj količini mišićne mase, a ne o bednim ekscesima koje vidite kod većine konkurentnih bodibildera. Doduše, rana smrt mnogih od ovih bodibildera koji zloupotrebljavaju steroide nije izvesnost. Najverovatnije neće umreti u pedesetim, četrdesetim ili čak tridesetim godinama. Dovraga, koliko god opasno bilo pušenje cigareta, samo oko 1 od 5 njih razvit će rak pluća.

- Neki bodibilderi koji koriste steroide će pratiti njihov hematokrit. Neki će izgraditi svoj respiratorni sistem zajedno sa muskulaturom. Neki će piti puno tečnosti. Nadajmo se da će neki znati kada je dovoljno kada je u pitanju dodavanje veličine - zaključio je Luoma.

(Telegraf.rs)