Čuvao je Moniku Beluči, bio svetski prvak, držao najjače klubove: Životna priča "Herkula" iz Pančeva

Ako se za nekoga može reći da život može da napiše najbolji roman, onda je to sigurno Pančevac Zoran Vejić, naš profesionalni bodibilder.

U Srbiji je poznat u svetu bodibildinga, ali je karijeru najviše gradio van granica naše zemlje u Grčkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Italiji, Americi, govori šest jezika, diplomirao je na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje i jedan je od retkih u svetu koji ima profesionalnu licencu.

Tamo je mnogo više cenjen i poštovan nego u svojoj zemlji, čak i onda kada je postao Mister Univerzum ili šampion sveta u amaterskoj konkurenciji.

Još od detinjstva je njegov idol bio Arnold Švarceneger, a kao tinejdžer je već počeo da se pojavljuje na lokalnim takmičenjima u bodibildingu.

Posle mnogo amaterskih takmičenja gde je bio šampion stare Jugoslavije 1991. kao i apsolutni šampion Grčke dva puta, započeo je profesionalnu karijeru 2000. godine.

Da bi uspeo u bodibildingu morao je da radi i dodatne poslove sa strane. Pet godina je radio u Grčkoj, kao obezbeđenje najjačih noćnih klubova, dve godine u Italiji gde je jedno vreme bio lični čuvar popularne glumice i jedne od najlepših žena sveta Monike Beluči. Čuvao je i opasne momke iz Italije, a živeo je i radio neko vreme i u Americi.

Posle atletike i veslanja počinje sa radom u teretani

Za to vreme osvajao je titule na raznim takmičenjima. Profesionalna karijera šampiona trajala je do 2008. godine.

Sada živi u Pančevu odakle je i krenuo i radi kao privatni trener, sprema druge sportiste, piše programe treninga i dijete.

• Počeli ste da trenirate još u vreme zlatne ere svetskog bodibildinga, dok tada u Jugoslaviji nije bilo mnogo teretana?

- Ja sam počeo da treniram 1979. na jesen, trenirao sam u jednom podrumu gde sam napravio teretanu. Vežbao sam 4 godine i onda, posle odsluženja vojnog roka, prešao sam u Beograd, gde sam trenirao u svim teretanama koje su postojale tada i radio kao trener počev od Hale Sportova, Pinkija, Tašmajdana, Voždovca..

• Nekako ste stasavali u najtežem trenutku, jer je početkom devedestih izbio rat u Jugoslaviji, a vi ste bili psolednji šampion stare države, kako je to izgledalo?

- Ja sam osvojio titulu šampiona Jugoslavije u teškoj kategoriji 1991. godine, a posle toga je bilo Evropsko prvenstvo 1992. u Budimpešti. To je možda i natužniji momenat karijere. Spremali smo se, uloženo je mnogo rada, znoja, dijete. I kad smo stigli tamo kažu nam na prijavnici da je reprezentacija Jugoslavije stigla već i prijavila se.

- Bili smo u čudu. Ja kažem da mi daju spisak da vidim ko je tamo, kad ono sve bodibilderi iz Hrvatske. Oni se prijavili kao Jugoslavija iako je počelo otcepljenje. To je bila Austrougarska i Nemačka propaganda, njih su primili, a nas vratili nazad i diskvalifikovali.

- Ja sam tada rekao majci da moram da idem negde da se takmičim, jer ovde zbog rata i svega nema budućnosti kod Slobodana Miloševića. Makar da odem i u Maleziju. Tako da sam ipak otišao u Grčku i tamo pobedio dva puta na takmičenju i dobio njihov sportski pasoš.

Kako ste uspeli da dobijete pasoš kad nisu uspevali takve zevzde poput Paspalja?

- E to je posebna priča. Papalj je bio tamo zvezda, ali nije dobio pasoš, iako je za njega tražio Panatinaikos, kako bi igrao kao domaći igrač. Ali, ja sam tamo bio sa jakim igračima, nešto poput Arkana kod nas, plus znao sam političare i uz posredstvo pravoslavne crkve, koja je tamo jača od države, uradili su mi za jedan dan pasoš.

• Da li ste se takmičili za Grčku?

- Takmičio sam se za Grčku i prvi put sam tada 1995. otišao na SP na Maltu. Na žalost, Grčka tada u mojoj konkurenciji nije imala sudiju na velikom takmičenju pogotovo u toj kategoriji, pa sam zauzeo 6. mesto, što je veliki uspeh bio tada. Na osnovu toga su Grci dobili priliku da organizuju SP u Atini.

- Međutim, meni je teže bilo da budem apsolutni prvak Grčke nego da se takmičim na Svetskom prvenstvu, jer su Grci ljubomorni kad dođeš kod njih i pokažeš da si bolji. Čak mi je tada na takmičenju i predsednik sveza rekao" Hteli smo da damo našem pobedu, ali sramota je mnogo si bolji".

• Osim Grčke vi ste živeli u još pet zemalja sveta, kakva su iskustva bila tamo?

-  U Grčkoj sam živeo šest godina, živeo sam u Italiji 4 godine u Americi 6, u Nemačkoj dve i u Mađarskoj 10.  U Italiji sam radio kao obezbeđenje čuvao sam jednog Italijana, dobro situiranog od 48 godina, tako da sam dosta tu ljudi upoznao. Kasnije sam, zahvaljujući tim vezama, prešao da čuvam Moniku Belući, to su mi sredili. Tri godine sam bio sa njom i tu sam uspeo da skupim novac da se takmičim.

- Međutim, to je meni bilo ispod časti. To je zanimljivo za mlade momke od 20-25 godina. Ali, trebao mi je novac, pa sam uglavnom samo čekao i gledao na sat kad ću da dobijem novac da završim smenu i da idem da spavam. Neki su radili za džabe na vratima diskoteka samo da budu u tom džet setu.

Kad razbiješ 10 kamera zbog Monike Beluči

• Kako živeti sa  Monikom Belući, jednom od najlepših žena sveta?

- To je bilo najlepše iskustvo, ona mi je kao sestra. Čuvao sam je tri godine. Ranije su je čuvala četvorica momaka sa oružijem, opasni momci. Ali ja sam imao vezu, pa sam upoznao neke jače igrače koji su me preporučili. Znali su da imam nešto i u glavi i da mogu da je čuvam sam. Obezbeđenje bilo ispred kuče, ja u kući s njom, i pratio sam je sam na ulici, na festivalima, revijama i sve ostalo. Nije bila fora da izgledaš upadljivo. Tada sam bio mlađi, oblačio se lepo i uspeo sam da budem na nivou zadatka.

• Da li je bilo nekih zanimljivih situacija?

- Bilo je, ona je jedna normalna žena, iako je velika zvezda. Imamo odličan odnos, super smo se družili, a ja sam, doduše, razbio jedno 10 kamera u tom periodu, od paparca koji su hteli da je snimaju. Pomagala je i ona meni išla na takmičenja, bodrila me. Mi smo znali da izađemo uveče u 3 noću, ona bez šminke, nakita, sa šeširom. Niko je ne prepoznaje. Kupimo tortilju jedemo u kolima izmažemo se. Potpuno normalna osoba iako poseduje pet banaka i veliko bogatstvo. Ona je iz stare italijanske gospodske porodice.

Tukao sam Grke u diskoteci svako veče

• Da li ste čuvali neke opasne momke sa Sicilije?

- Upoznao sam mnogo njih. Ima Albanaca dole, imaju divljačko ponašanje. Faca ruralna, vidi se da ima novca, nelegalnog. Ulazi u klub, ja sedim za šankom, čuvam jednog Italijana. On prilazi šanku, zavuče ruku u posudu za led i pere ruke ledom.  Svi ćute niko ne sme da mu kaže ništa, vidi se da je neka ozbiljna faca.

- Svašta vidiš, upijaš i to deluje na čoveka. Bilo je tu puno tuča, naročito dok sam radio u Grčkoj. Tamo je demokratija, samo mašu rukama niko se ne bije, ali se svađaju. Ja se nikada ne svađam, samo ćutim i onda ide jedan direkt u glavu. Čak me je i gradonačelnik zvao na večeru da mi kaže da nema smisla da bijem ljude toliko svako veče. Ja mu kažem "Ne mogu, psuje mi srpsku majku".

- Ja sam emotivan i puštam ih, dođu momci sa sela u najjači klub na Glifadi, na dva sprata, može da primi 2000 ljudi. Veriko se zove, što je u prevodu Kajsija. Na vratima četiri redara, ja poslednji u nizu, ako njih prođe, mene ne može. Pored mene mis šarma Grčke. Visoka devojka 187cm, kleopatra frizura, prelepa. Preko dana radi u "Harli Dejvisonu", a uveče sa mnom, inače dečko joj radio za šankom. Ja i ona smo imali najjaču dnevnicu, ona na lepotu, a ja što mogu.

- Bilo je mnogo dobacivanja njoj. Ona je tu kao ikebana da dočekuje goste.  Idu četiri momka ona se javi ljubazno, ovaj kaže "puši k**c" Ja odmah nokaut. Bezobrazni su. Onda se desi,  idu kući ujutru popili dva ekstazija i dva piva, pa počnu da prave probleme.

- Tu problem samo prave indijanci, ovi opasni momci su kulturni, uvek ostave bakšiš, ponašaju se normalno, pozdrave se. Oni koji su nebitni, oni imaju sujetu. Prolazi pored mene i na uvo mi kaže "Prodaješ se za pare, primaš kurvanjske pare da biješ ljude" Ja ga okrenem i odmah nokaut. To mu je opomena. Moraš da pričaš sa ljudima, oni koji su pametni shvate i dođu ujutru da se izvine.

• Posle Grčke i izalijanske avanture obreli ste se u Americi?

- Ja sam 2000. bio Mister Univerzum, pa sam dobio profi licencu za bodibilding, što je jezivo tešlo dobiti, jer samo oko 40 ljudi ima na svetu. I sad, u Istočnoj Evropi ima dvoje, troje. Teško je biti prvak sveta. Ta karta se dobija ako si prvak sveta u jednoj od pet bodilding verzija. Ta profi karta se tamo tretira jezivo. Bolje smo plaćeni od advokata. Pogotovo u Kalifornijii.

- Primera radi, advokat je plaćen 50 dolara, inžinjeri 20 dolara na sat, obični ljudi 12, a Meksikanci 6 dolara. Moja dnevnica je 200 dolara na sat vremena treninga.  To je samo od rada, ne računamo sponzorske ugovor. Ugovori su od 600.000 do 4 miliona za one najbolje bodibildere, plus dobijete kuću, kola.

- Ne zarađujemo kao košarkaši ili fudbaleri, ali je to sasvim pristojan novac za ovaj sport. Međutim, mali broj profesionalaca radi, možda kad završe karijeru. Ne zanima ih, imaju ugovor, kuću, petoro kola, samo trenira i jede. Neki rade, imaju po pet klijenata dnevno, i uzmu novac i na taj način.

• Koliko ste takmčenja imali do sada?

- Nastupio sam na 70-tak takmičenja, a to vam je jedno šest godina gladovanja, da kažem tako figurativno. Ali, znam da onaj u Americi isto tako gladuje da bi me pobedio. Ja nisam puno pio proteine, praškove. Ja sam jeo meso, dva kilograma mesa dnevno, iz osam puta, plus kilogram pirinča. I ništa više. To je sve na vodi bez ulja, soli, šećera. Znači nisam jeo sedam godina, kao u Aušvicu. Majka je plakala, nisam mogao da se nasmejem koliko mi je koža bila tanka.

• Koje vam je najuspešnije takmčenje?

- Bio sam Mister Univerzum, to je prvak sveta u amaterskoj konkurenciji u NABBA (National Bodybulidnig Association) Tamo ima kategorije od M1 do M 4 zavisi od visine. E posle kod profesionalaca nema kategorije već svi izađu i onda se gleda kako ko izgleda u prostoru.

• Uporedo ste radili i kao trener u teretani, kako je to izgledalo?

- Radio sam kao trener u najboljoj teretani sveta Gold gym u Los Anđelesu. To je drugi svet, drugačije shvatanje. Svi znaju za bodibilding. Ovde ako idem u kožnoj jakni onako krupan ošišan kratko milicija mi traži ličnu kartu. Tamo znaju da si sportista pitaju te koliko dižeš iz benča. U Americi sportisti imaju veliku popularnosti i jako to cene.

• Trenirate i sportiste u drugim sportovima danas?

- Mene intersuje to, jer moraš da imaš mašte, filozofije, znanja. Tako da sam počeo i taj trenerski posao uporedo sa karijerom. Spremao sam i druge sportiste, odbojkaše, košarkaše džudiste. Gledao sam tehniku sportova i uočavao koji njihov pokret liči na vežbu iz teretane. Tu nema mnogo vežbi, osam, devet. Kad ih spremim nema povreda, jer to je standard. Ko se povređuje taj nije spreman, to da znate.

• Spremali ste i Olimpijskog šampiona u džudou, to je bilo sigurno zahtevno?

- Da to je grčki džudista Ilijas Ilijadis svetski i olimpijski prvak do 90 kg. Jako jak, polučučanj 300 kilograma. Snaga i brzina. Spremao sam košarkaše PAOK -a, fudbalere Trikale uveo sam iz četvrte u prvu ligu.

- Od mog druga Janisa je supruga imala spontani pobačaj 2 puta. Ostala je i treći put trudna i bili su u strahu. Ja kažem daj meni da je ja treniram i izgurala je sve bez ikakvih problema, a vežbali smo do 8. meseca.

Takođe, jednoj ženi sam prepisao ishranu posle koje je ostala u drugom stanju. Lekar je pitao "Ko ti je ovo pisao?" ona mu je rekla i on je dodao da je sve bilo kako treba.

Trenirao sam i mnoge druge ljude sa problemima, ljude koji su imali operacije leđa, hendikepirane, indalide u Grčkoj gde sam imao po 20 ljudi. To su ljudi u kolicima, ja sam ih nosio od mašine do mašine. Teški su za saradnju, kivni na sve.

Spremao sam dve godine takmičarke za Mis Italije u Riminiju. U Americi je to jako rigoroznije, morate da imate licencu, jer ako povredite nekog kazna je i 200.000 dolara.

• Šta danas radite i kavi su planovi?

Sada sam trenutno u Srbiji, videćemo, ako me pozovu možda odem negde na godinu dve da se obezbedim. Imam neku prvatnu akademiju za obučavanje lica. Najlepše je da radiš to što voliš. Ništa ti nije teško. Osim toga spremam srpske sportiste iz raznih sportova kojima je to potrebno. Pišem i dve knjige o tome šta sam preživeo tokom čuvanja VIP ličnosti.

Na kraju da spomenemo da je Zoran imao i epizodu u Boljem Životu i to sa Snežanom Savić,

Zoran Vejić

Najveći uspesi

IFBB   2005   1.   Mr. World-Master

IFBB   2001      Prof. licenca

NABA   2000   1.   Mr. Universe

NABA   1999   7.   Mr. Universe

NABA   1997   4.   Mr. World

NABA   1997   3.   Mr. Europe

NABA   1996   4.   Mr. Universe

NABA   1996      Šampion Grčke

NABA   1995   6.   Mr. World

NABA   1995      Šampion Grčke

IFBB   1994      Šampion Grčke

IFBB   1993      Šampion Grčke

IFBB   1992      Šampion SFRJ

IFBB   1991   2.   Evropsko juniorsko prvenstvo

IFBB   1991      Kup SFRJ

IFBB   1991      Šampion SFRJ

Mere

Visina:   181cm

Težina:   120kg (van sezone)

112kg (takmičenje)

Grudi:   150cm

Nadlaktica:   53cm

Butina:   75cm

Struk:   90cm

Uzor

Arnold Švarceneger

Maksimalne težine

Ravni benč:   250kg

(rekord SFRJ/SCG)

Mrtvo dizanje:   320kg

Duboki čučanj:   300kg

(Dragutin Stojmenović - d.stojmenovic@telegraf.rs)