Zašto je teško promeniti životni stil i zašto ne smete odustati?

Profesor Slobodan Živanić nas je ceo vek učio da fizička aktivnost može da zameni mnoge lekove, ali da nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost.

Iako je to parafraza već davno rečenog, ispada neverovatno da bi većina ljudi radije progutala bilo koji lek nego uložila napor da nešto promeni u svom načinu življenja. Zašto je toliko teško?

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Pre svega zbog toga što zahteva odlučnost, rešenost i redovnost. A danas promena životnog stila nije samo vežbanje, već promena načina ishrane i ponašanja. Ljudi se osećaju usamljeni, pokazuju depresiju i bes, pa im je potrebna podrška da bi se pokrenuli.

Nedavno sam i lično učestvovao u praćenju veliki grupe ljudi koji su vežbali ne samo da bi bili zdravi, već da bi dobro obaljali svoj posao. Ono što me je iznenadilo je njihova mala komplijansa (farmaceutski pojam koji označava saglasnost i poslušnost u poštovanju preporuka o lečenju koje su lekar i farmaceut dali pacijentu) i adherenca – (farmaceutski pojam aktivnije angažovanje pacijenta oko sopstvene terapije u saradnji sa lekarom i farmaceutom).

Trčanje je jedna od najednostavnijih i najboljih aktivnosti Foto: Pixabay.com

Teško je razumeti zašto se ne pridržavaju preporuka, kada su sami izabrali da vežbaju i usvoje zdrave životne stilove, ali i da bi ispunili kriterijume na poslu.

Onda sam shvatio da je posao današnjeg lekara da bude neka vrsta trenera i da ohrabruje i usmerava pacijente u prihvatanju zdravih životnih stilova. Neophodna je komunikacija u dva pravca, razmena podataka, čak i bez klasičnog pregleda. Korišćenjem različitih uređaja, poput pametnih telefona, monitora srčane frekvencije, aplikacija i softvera na kompjuteru, jednostavno je moguće pratiti nekoga i na daljinu i davati savete kako treba da se ponaša, odnosno šta treba da promeni.

Penjanje uz stepenice umesto liftom, odlična je aktivnost Foto: PIxabay.com

I taman kada pomislite da će sve krenuti na bolje, shvatite da se umesto predviđenih 60 minuta vežbanja trenira jedva 40 min, da se umesto minimalnih 3 puta nedeljno, vežba jedva 2 puta, da preporučeni intenzitet od 70% maksimalne srčane frekvencije ne prelazi 65% i tako u krug. Na pitanje da li postoji problem, obično se dobija negativan odgovor, a suština je u stvari da je redovno vežbanje teško, da su 3 serije od po 10 ponavljanja nedostižne i da zahtevaju koncentraciju i odlučnost.

Svemu tome treba dodati prihvatanje zdravog načina ishrane: unos svežeg voća i povrća, izbegavanje prostih šećera i brašna, posebno onih u prerađenoj hrani i ograničavanje životinjskih proizvoda. Ispostavilo se da je i to teško. Čak i kada je hrana pripremljena ljudi ne znaju da se posluže, jer robuju navikama, nemaju kulturu ishrane i definitvno unesu više nego što je potreno, posebno onih grupa namirnica koje treba izbegavati.

Hrana je još važnija od vežbanja za uticaj na zdravlje Foto: Pixabay,com

Na kraju se traži pomoć u lekovima, pa dolazimo do toga da se kod nas zloupotrebljavaju ne samo benzodoizapeni, već i antidepresivi. I umesto da aktivnim životnim stilom dostignemo sreću koristimo lekove koji podižu serotonin, hormon sreće. I kada se tome pridodaju lekovi za povišenu srčanu frekvenciju, insulinsku rezisteniciju i povišen holesterol dolazimo do toga da i ne verujemo više da bilo šta može da pomogne osim lekova.

A dobra vest je da postoji lek protiv visokog krvnog pritiska, dijabetesa, visokog holesterola, srčanih bolesti, čak i depresije i demencije, koji je povrh svega besplatan i nema negativnih efekata. U stvari, jedine nuspojave su poboljšan san, povećanje energije i gubitak težine. A to je promena životnog stila.

Loše životne navike utiču na visok krvni pritisak Foto ilustracija: Telegraf/Pixabay/Shutterstock

Za njegovu primenu potreban je autoritet, jer se nije lako odreći sedenja, masnih zalogaja, lenjosti i loših misli. Praktično je neophodna nova specijlizacija životnih promena ili na engleskom još bolje „specialist of lifestyle change“, jer intenzivne promene načina života uključuju znanje i akciju za koje mnogi lekari smatraju da je previše teško propisati, a mnogi pacijenti misle da je previše teško sprovesti.

Prava borba, a u suštini nije teško. Kod nas je to više nego uspešno pokazao dr Saša Plećević, popularni Dr Feelgood.

Zato ako želite da budete zdravi pokušajte da ispunite preporuke Američkog koledža sportske medicine:

1. Vežbajte umerenim intenzitetom 5 dana nedeljno aerobne sportove i sportove snage. Madabez obzira šta vežbate ne bi trebalo da bude manje od tri puta nedeljno.

2. Vežbajte na 70% od maksimalne srčane frekvencije (maksimalnu srčanu frekvencu dobijate kada od broja 220 oduzmete broj godina).

3. Vežbajte najmanje 150 minuta nedeljno.

4. Potrošite najmanje 1000 kcal nedeljno u vežbanju

5. Cilj je da pređete bar 10000 koraka ili bar ne manje od 5400.

6. Pokušajte da sve povećate u određenim vremenskim intervalima i tako napredujete. I nemojte odustati, što poručujem i grupi koju pratim, jer konačno u životu nije važna ni kondicija, ni procenat masti, ni ispunjavanje uslova na poslu, već samo i jedino zdravlje.

(Telegraf.rs)