Broj otkucaja srca je mera svega ili zašto svako ko stavi pulsmetar misli da to razume?

Uvođenjem pulsmetara na tržište, brend Polar je početkom osamdesetih godina omogućio ljudima da prate srčanu frekvenciju kod svih zainteresovanih. Tako su vrednosti pulsa prethodno dostupne samo lekarima, postale vidljive svima koji su želeli da znaju kako srce rade pri opterećenju.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Klubovi su počeli da prate sportiste, mnogi uspešni rekreativci sami sebe, a novo zanimanje personalnih trenera je u pulsmetrima dobilo zagonetnu alatku. Pojavili su se novi termini, kao što su maksimalni puls, trenažni puls, puls u mirovanju i odmah je došlo do problema, jer ma koliko bilo jednostavno došlo je do različitih tumačenja.

Koliki zaista treba da budu ti različiti pulsevi nije bilo lako odrediti, a još teže pratiti u vremenu, jer oni nisu zavisili samo od opterećenja već od velikog broja fizioloških parametara na koje najveći broj ljudi ne misli. Kao i mnogo puta do sada nedostajalo je znanje ili još bolje saznanje da treba neke stvari naučiti da bi zaista mogli da koristimo napravice kao što su pulsmetri.

I tu nastaje prvi problem jer većina korisnika tumači dobijene brojke zdravo za gotovo. Ako je krajnji ishod kvalifikovanje nečije kondicije, onda greška može da bude velika, a da ne govorim o interakciji koja bi trebalo da postoji između onoga ko nosi i onoga ko prati pulsmetar.

Foto: Telegraf

Zbog toga pravih stručnjaka u našoj zemlji ima malo, verovatno ih mogu izbrojati na prstima jedne ruke. Ni internacionalno stvar nije drugačija. Profesori fizičke kulture su dali sebi za pravo da tumače rezultate pulsmetara bez ograničenja, a činjenica je da mnoge stvari ne razumeju. O tome smo Prof. Živanić i ja pisali još 2003. godine u verovatno našoj najprodavanijoj knjizi do sada „Monitoring srčane frekvencije u sportu i rekreaciji“.

Da bih bio jasan citiraću delove sopstvenog teksta iz knjige „Monitoring srčane frekvencije u sportu i rekreaciji“. Faktori koji utiču na srčanu frekvenciju:

a) pol

b) temperatura

c) unošenje tečnosti i hrane

d) nadmorska visina

e) nedeljne promene srčane frekvencije

f) spoljašnja sredina

g) angažovana mišićna masa

h) psihološki stres

i) efekat različitih oboljenja

Foto: Pixabay

a) Efekat pola

Za isto opterećenje srčana frekvencija kod žena je nešto veća nego kod muškaraca.

Oporavak srčane frekvencije je takođe sporiji kod žena nego kod muškaraca i važno je da se zna da ne postoje standardizovane vrednosti za pol i uzrast. Baš juče sam razgovarao sa sportistom kome je navodno zbog sporijeg opravka uskraćena licenca za naredni period. Pogrešno ili ne!?

b) Efekat temperature

Povećanje telesne temperature kod vežbanja aktivira termoregulatorne mehanizme, koji usmeravaju krv ka površini kože i istovremeno dovode do povećanja znojenja. Upravo vreme kao ovih dana kada temperatura ide preko 35 C predstavlja pravi izazov za tumačenje trenažnog pulsa.

S druge strane, hladno vreme i u apsolutnom mirovanju utiče na porast srčane frekvencije, jer se mišići kontrahuju da bi se povećala temperatura, a samim tim se povećava i srčana frekvencija.

I povećana telesna temperatura kod bolesti utiče na srčanu frekvenciju tako što se za svaki stepen povećanja temperature broj otkucaja srca poveća za oko 10 - 18 otkucaja u minutu. Međutim, dostizanje telesne temperature od 40 ºC dovodi do smanjenja srčane frekvencije jer srce počinje da slabi.

c) Efekat unošenja tečnosti i hrane

Tokom bavljenja bilo kojim sportom dolazi do gubitka tečnosti, a samim tim i volumena vode u telu. Mnogobrojni mehanizmi utiču na to, pre svega znojenje, a zatim i gubitak tečnosti disanjem. Zbog toga volumen krvi opada, pa srce pumpa brže da bi zadovoljilo potrebe organizma. Zaključak je jednostavan, potrebno je unositi tečnost u toku treninga.

U takvim situacijama ako se tečnost ne nadoknadi srce postaje opterećeno, a takmičarska sposobnost opada. Savet je da se tokom treninga i takmičenja redovno unosi tečnost da bi se održao volumen krvi koja cirkuliše.

Za ovaj faktor rizika mi ne treba pretpostavka, jer smo merili stanje hidriranosti košarkaša i dokazali da oni dolaze na utakmicu, igraju i odlaze sa utakmice dehidrirani. Slično je i sa ostalim ljudima, jednostavno niko ne unosi dovoljno tečnosti. Pa kako onda tumačiti srčanu frekvenciju u opterećenju?

Foto-ilustracija: Pixabay

Ako se tome doda ishrana, stvari se samo dodatno zakomplikuju. Kod nekih osoba, sama pomisao na hranu uzrokuje porast srčane frekvencije, pogotovo kada se radi o omiljenim jelima. U realnosti varenje zahteva značajnu količinu krvi u crevima, tako da srce pumpa jače da bi se mogla obaviti digestija i apsorpcija hrane.

d) Efekat nadmorske visine

Što je veća nadmorska visina, viša je srčana frekvencija. To je kompenzatorni mehanizam jer srce kuca brže da bi nadoknadilo manju koncentraciju kiseonika u udahnutom vazduhu, odnosno u plućima. Uz to, organizam proizvodi više crvenih krvnih zrnaca da bi pomogao prenos dodatnog kiseonika. Srčana frekvencija predstavlja idealnu jedinicu za praćenje

prilagođavanja organizma na veću nadmorsku visinu; vraćanje na normalne vrednosti, ukazuje da se organizam aklimatizovao na visinu.

e) Efekat nedeljnih promena srčane frekvencije

Kada želite da standardizujete intenzitet treninga vežbajući uz istu srčanu frekvenciju, zapazićete da pri istom submaksimalnom opterećenju iz dana u dan postoje varijacije pulsa do pet otkucaja. To se može objasniti stanjem hidracije, promenama u nivou hormona, smanjenjem glikogena ili nedostakom potpunog oporavka nakon treninga ili trke od prethodnog dana.

Foto: Shutterstock, Pixabay

Ono što većina ljudi ne razume je da se većina fizloških parametra menja na dnevnom nivou, tokom dana u nedelji, u zavisnosti od spoljašnjeg okruženja itd.

f) Efekat vežbanja u vodi

Sve više sportista se okreće vežbanju u vodi kako pri kombinovanom treningu tako i prilikom započinjanja treninga nakon oporavka od povrede. Specifična težina vode efikasno održava 90% telesne mase, pa se vežbanjem pokreće samo 10% mase. Hidrostatski pritisak ravnomerno vrši pritisak na telo i ponaša se kao dodatna srčana pumpa, redukujući broj otkucaja u minutu. Zbog toga je srčana frekvencija u vodi za 10 do 13 otkucaja u minutu niža nego pri istom naporu na suvom. To treba naučiti da bi se pratio sportista u vodi.

g) Efekat angažovane mišićne mase

Uopšteno govoreći što je veća angažovana mišićna masa, veća je potrošnja kiseonika, odnosno srčana frekvencija.

h) Efekat psihološkog stresa

Stres i emocije mogu da utiču na srčanu frekvenciju i pre i tokom vežbanja. Uočeno je da pre velikih takmičenja sportisti imaju znatno višu srčanu frekvenciju nego tokom redovnog

vežbanja. Slično je pri testiranju, samo veliki stručnjaci mogu da naprave atmosferu u kojoj mogu da dobiju prave i verodostojne vrednosti ispitanika. I ne znam zašto većina misli da su su ti stručnjaci.

i) Efekat različitih oboljenja

Odstupanje srčane frekvencije od normalnog opsega deli se na stanje bradikardije ili niže srčane frekvencije i tahikardije, odnosno ubrzanog rada srca. Termini su toliko odomaćeni, da ih vredi zapamtiti jer ih ne koriste samo lekari. Ne znam iz kog razloga nisu odomaćeni u sportskoj populaciji, jer i dalje za mnoge predstavljaju strane reči.

Foto: Profimedia

Bradikardija je naziv za srčani rad sporiji od 60 otkucaja u minutu. Pored fiziološkog razloga opisanog kod ljudi koji su fizički aktivni, pre svega sportista, javlja se kod

raznih stanja:

- dominacije vagusa, kao kod poremećaja sna, poremećaja autonomnog sistema, povećanja pritiska u možadnim komorama, uzimanja raznih lekova(najpoznatija grupa beta blokatora), žutice, početka akutnog infarkta miokarda.

- hipotermije (podhlađenja)

- hipotireoze (smanjene funkcije štitne žlezde)

- hipopituitarizma (smanjene funkcije žlezde rasta)

- sindroma bolesnog sinusnog čvora (onoga koji daje ritam srcu)

Osobe sa bradikardijom uglavnom nemaju tegobe, sem u nekim slučajevima kada dolazi do gubitka svesti (sinkope) ili aktiviranja nižih centara koji daju ritam, i pojave preranih otkucaja koje potiču iz komora srca (ventrikularne ekstrasistole).

Foto: Marko Jovanović

Tahikardija je naziv za srčanu frekvenciju višu od 100 /min i javlja se kod prevlasti simpatičkog nervnog sistema. Takođe je mogu izazvati i neke bolesti kao što su hipertireoza, smanjen krvni pritisak, povišena telesna temperatura, anemija, krvarenje, razne infekcije,

nedostatak kiseonika (hipoksija), srčana slabost, upala srčanog mišića, kao i pušenje i neki lekovi (atropin, ali i pseudoefedrin koji se nalazi u kapima za nos, na primer).

I bradikardija i tahikardija se jasno mogu dijagnostikivati pomoću monitora srčane frekvencije, ali se ne može otkriti uzrok, pa je neophodno konsultovati lekara.

I tu dolazimo do suštine, „konsultovati lekara“ jer najveći broj opisanih fizoloških i patoloških stanja nije moguće razumeti bez poznavanja medicine. Zbog toga studenti fizičke kulture, fitnes instruktori i treneri moraju da imaju saznanja iz sportske medicine, a svaki ozbiljan stručni tim sportskog lekara. U protivnom broj otkucaja postaje broj koji nije uvek lako razumeti, a pogotovo ne pratiti.

Ovaj tekst posvećujem mom drugu Davorinu, sa kojim sam diskutovao na ovu temu proteklih godina pokušavajući da objasnim da je broj otkucaja srca mera svega, ali samo u rukama stručnjaka.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)