Srbin otkrio kako je prebio 60kg težu grdosiju i šokirao svet, pa imao emotivnu posvetu: "Umrla mi je baka..."

Srpski kikbokser Miloš Cvjetićanin ostvario je pobedu karijere pošto je savladao 60 kilograma težeg rivala Nabila Kačaba posle podeljene odluke nakon tri runde pravog rata u ringu na Glory 99 događaju, koji je okupio najbolje teškaše sveta.

Posle meča, razgovarali smo sa Cvjetićaninom, koji je za Telegraf sumirao utiske posle borbe.

- Pozdrav svima, svim prijateljima sporta i Telegrafa. Pobeda ko pobeda, idemo dalje, čekamo sledeći izazov. Neću reći da se već zaboravlja, ali onako, jako odzvanja ova pobeda. jer je bitna za moju karijeru i generalno za Srbiju i to kako je predstavljamo u svetu u našem sportu. Sve je prošlo kako treba, sada čekamo sledeći izazov.

Pitali smo Miloša kako mu je bilo da se nosi sa 60 kilograma težim rivalom, koji je važio za velikog favorita.

- Iskreno, iznenadio me. Mislim, očekivano je bilo to koliko dobro koristi svoje predispozicije i težinu. Ali baš me iznenadio koliko mi je bilo teško da reagujem na neke stvari. U nekim momentima je naslanjao ruku na mene, ali u suštini trudio sam se da ja to nekako što više "hendlujem" i da izađe ono dobro, tako da uspeo sam nekako da ga držim pod kontrolom.

Već u prvoj rundi si mu otvorio nos i to mu je pravilo problem?

- Da, da. Jeste, video sam da krvari jako. Uzdrmao sam ga i nogom jako kako se sećam. Čak mislim i kad je bila neka razmena isto. Kad sam mu ušao u neku seriju, kad sam mu upalio ventilator, da ga je nešto pogodilo, da je bio onako uzdrman. Tako da mislim da je bilo dobro sve.

Koliko je bilo očekivano da će on krenuti bukvalno kao tenk, što mu je i nadimak i koliko je to bila očekivana taktika?

- Da, znao sam. Sad ovako iz moje perspektive u meču je teško da ocenim. Ne mogu baš tačno ti kažem šta sam radio, ali koliko znam išao je samo napred. I kad je naslonio ruku na mene, osetio sam koliko je zapravo težak. Nisam mogao ja da se izvučem. U nekim momentima sam bio sateran u ćošak, pa sam pokušao to nekako što više da držim pod kontrolom. Taktika je bila, što ja kažem, ful improvizacija, jer je specifičan borac, specifičan čovek. Zvezda ovde, jel' tako? Tako da, improvizacija i prednji direkt, prednji direkt, prednji direkt.

Imao je i Cvjetićanin posledice na licu od borbe.

- Sve je okej. Ništa ne fali.

Saznao je i rivala za sledeći meč, a to će biti "Slovački džin".

- On je stariji, ja ne mogu sad tačno da kažem da sam ga pratio, ali poznajem ga. On je poznat borac jako. Znamo ga svi još i iz amaterskog sporta. Tako da videćemo šta će tu biti. Tu ćemo raditi dva meča za veče. I to sam u grupi, jako je smešno, zato što sam u grupi sa najvišim borcima, taj Tomaš Možni. Horta, on isto tri metra i treći, kako se zove, Kolin Džordž.

Sad si imao najtežeg, sad ćeš imati najvišeg borca.

- Ja volim kad put ide od težeg lakše.

Koliko predstavlja problem što će tada biti potrebno da se rade dva meča za veče?

- Baš sam rekao da imam iskustva sa time, naravno, sama pomisao je da je teško kada vidiš da imaš dva meča za veče, ali u suštini kada radiš taj drugi meč, odnosno posle prvog kada radiš meč, znači bude ti lakše jer si već onako zagrejan i topla ti je krv i već si prošao fajt. Tako da nije to toliko u tom momentu. Neću reći da nije teško, naravno da je teško, ali u suštini već si u tom modu i onda možeš da nastaviš dalje i da radiš lepo.

Cvjetićanin je na kraju emotivno slavio, pa je otkrio i kome je posvetio pobedu.

- Baka mi je priminula pre nedelju dana koja je nekako odlika snage u našoj porodici. Pobedu posvećujem njoj i šesnaestoro ljudi koji su poginuli u Novom Sadu u padu nadstrešnice. ?Šaljem njihovim porodica snage i želim im da ne odustaju od života i da guraju dalje.

(Telegraf.rs)