Rade Opačić za Telegraf pred meč na Glory 99: "Samo nek se pojavi, pa da mu otkinem glavu..."

Ljubitelji kik-boksa će predstojeće subote imati priliku da gledaju istoriju! U Roterdamu će biti održan najveći u istoriji turnir teškaša, pod okriljem "Glory" promocije, inače najveće kik-boks promocije na svetu, a kako to obično biva, ni ovaj događaj nije mogao da prođe bez Srba.

Rade Opačić i Miloš Cvjetićanin učestvovaće u pisanju istorije, ali neće imati ni malo lak zadatak. Opačić će ukrstiti rukavice sa Nikom Ortom, dok će se Cvjetićanin boriti protiv Nabila Kačaba, a baš zato, ekipa Telegrafa boraviće narednih dana u Roterdamu.

Baš tim povodom, porazgovarali smo sa najboljim srpskim teškašem, Radetom Opačićem, koji je u ekskluzivnom razgovoru za naš portal govorio o predstojećoj borbi, turniru, regionalnoj sceni, karijeri, ali i mnogim drugim stvarima.

Za početak razgovora, otkrio je kako se oseća posle napornog kampa.

- Pa dobro. Koliko mogu da budem, pošto je ovo bila poslednja nedelja priprema, da kažem jakih, tako da, u principu, dobro. Bogu hvala, nema povreda, završili smo sa jakim treninzima, ostaje još da napunimo baterije, i neki laganiji trening, onda put, i to je to - počeo je Opačić.

Dotakao se priprema...

- Pripreme za ovaj meč su trajale baš neki dugi period. Prvenstveno, zato što sam prvo trebao da boksujem u decembru, onda se prebacilo u februar, pa kako su nagovestili turnir, bio je previše rizik da se radi meč u februaru, pomerilo se za april. Za svaki taj datum, ja sam počinjao pripreme, tako da sam tu bazu imao dva, tri meseca baš jaku, i onda smo zadnjih mesec i po, dva, baš stisli, svaki dan dva treninga, bio sam dva puta i na kampu u Dubaiju, na bokserskim sparinzima, tako da se sve onako uklopilo. Mislim da je to to, da sam odradio sve što je do mene, i dobro se osećam, tako da baš priželjkujem meč u subotu.

Što se kilaže tiče...

- Kilaža je na mestu. Malo sam spustio. Bio sam, da kažem... Bila je i zima, pa je malo kilaža otišla, tako da sam baš hteo da tri, četiri kile izbacim, da bih bio bolji kondiciono, jer za ovog protivnika mi baš treba da budem kondiciono dobar. Tu sam, na nekih 116, 117 kilograma, očekujem do meča da budem na 115, da budem "praćka" što se kaže.

Protivnik će mu biti Niko Orta.

- On je dosta krupan protivnik, prošli meč je imao 135 kilograma, tako da dosta koristi tu težinu. Gura, ide napred sa tom kilažom. Nije neki udarač, ali čovek kad udari sa 135 kila, to mora da bude jak udarac. To je neki njegov način borbe, neka njegova prednost, gura tom kilažom, guši meč, ne dozvoljava protivniku da pokaže to što zna, baš zbog razloga jer gura napred, ide napred, skraćuje distancu. Na meni je da mu ne dam da to radi, da se ne ukopavam, da radim svoje, i ubacim ga u svoj ritam borbe, i da da radim ono što najbolje znam. Da miksujem ruka - noga, telo, glava, sve... Jedva čekam, majke mi.

Orta u proseku primi više udaraca nego što ih pogodi.

- Dobro za čuti. On gađa serijski mnogo, dosta tih udaraca ne prođu. Otvoren je, tako da... Videćemo. Ja ću da radim to svoje, da ga gađam, po telu, po glavi, kikovi, da mu jednostavno ne dam da me uguši, da mu ne dam da nametne taj svoj ritam, tako da ću sve od sebe dati da ga porazim, da ga nokautiram. Kako god, nokaut, ili odluka, pobediti moram.

Na istom događaju bori se i Miloš Cvjetićanin.

- Baš na ovim pripremama, tri, četiri puta smo imali sparinge. Miloš je jako jak, dobar borac. Ima još nezgodnijeg protivnika nego ja, Kačab, koji ima preko 150 kilograma, tako da jako nezgodan protivnik, baš zbog kilaže. Guši, mogu da kažem žargonski, to su smarači. Takvim stilom, jednostavno ti ugušiš borbu, ideš napred, i što je najgore protivnik se izmori, jer ti trebaš da se boriš protiv čoveka od 150 kila, koji konstantno ide napred. U principu je dobar, spreman je, trenirali smo zajedno, jak je i eksplozivan, tako da vidim šanse, da uz pametnu taktiku može da ga pobedi, i da izbegne taj njegov presing.

Darko Stošić je pomogao u pripremama.

- Baš dosta. Ove pripreme, stvarno mi je bio tu svakodnevno. Mi već deset godina treniramo zajedno, sparingujemo, i ove pripreme je bio tu baš konstantno. Od teškaša, on mi je bio najučestaliji. Radili smo dosta sparinga, radili smo tehniku, svašta, nije falilo ničega. Ni sparinga, bilo je teškaša, dobra je ekipa bila. Sve u svemu, zadovoljan sam kakav je kamp bio.

Sve je počelo u Kanadi...

- Tamo sam i krenuo da treniram. Imao sam sreće, da sam došao u jako dobar klub u tom vremenu. Klub pod vođstvom Alin Hamladžina, to je rumunski kik-bokser bivši, i ta rumunska škola, inače Rumuni imaju stvarno dobru školu. Već tad, sa 14 godina, kada sam krenuo da treniram, shvatio sam to vrlo ozbiljno, i imao sam sreću da sam pored toga, što sam shvatio ozbiljno, učio i prave stvari. Jer, kad čovek krene u neki klub, krene da trenira, a klub nije dovoljno kvalitetan, te neke prve stvari što naučiš, ostanu ti za celu karijeru. Ne može tek tako da se promeni. Tako da, imao sam tu sreću da sam zapao u dobar klub, tamo je bilo stvarno i sparinga, i dosta Bellator boraca, mui-tai boraca, UFC boraca... Bilo je dobro sa te strane što je od početka, uvek bilo ozbiljno, i ja sam to tako shvatio. Jednostavno, ta ljubav za sportom, posle mečevi, rezultati, to je sve išlo jedno za drugim, i od početka sam sve shvatio ozbiljno.

Imao je tu čast da se bori protiv mnogih legendi.

- Kroz karijeru sam imao jedno, četiri, pet imena, koja kad sam bio mlađi, sam gledao, učio od njih, analizirao njihove mečeve, i na kraju sam došao do tog stadiuma da sa njima radim mečeve i da ih pobeđujem. Kao što si pomenuo, Erol Zimerman, Guto Inosent, Iraj Azizpur, isto je iranski borac, kog sam pratio davno, onda Rihutnik, to je najveća češka legenda mui-tai sporta... Njega sam porazio na njegovom stotom meču. Dosta sam kroz sport tih legendi K1 imao priliku i da upoznam. Semija Šilta, Remija Bonjaskog... Većinu tih legendi sam imao priliku i da upoznam, s nekima i da radim meč, i mogu da kažem, živiš svoj san.

Kada je reč o uzorima...

- Od svih boraca sam gledao da po nešto, neku tehniku, da uzmem sebi. Normalno da nam je svima Badr Hari, njegov taj ego, ponašanje, ceo taj njegov paket, bio najzanimljiviji, i naravno, njegov stil borbe. Pored njega, Danijel Gita, njegov meč sam svaki odgledao, i njegov stil mi je jedan od najbrutalnijih, i njega sam baš skidao kao klinac. Pored njega, Tajron Spong, Semi Šilt, Zimerman, svi... Od svih sam gledao da po nešto naučim, bukvalno sam bio fanatik kao mlađi, svaki meč na Jutjubu koji je bio sam pogledao po hiljadu puta.

Ne može bez Mirka "Kro Kapa" Filipovića.

- Normalno. Mirko je najveća legenda na Balkanu, i ne samo na Balkanu, nego i svetska legenda. Normalno, gledao sam njegove sve mečeve, i sve uspehe. Sećam se, K1 Gran pri kad je osvojio, to sam gledao, taj prvi uživo K1, kad je osvojio u Zagrebu, tako da nema šta. Legenda.

Saranju sa Filipovićem bi voleo...

- Nisam imao priliku ni da ga upoznam, ni da treniramo. Njegov klub je više okrenut ka MMA, tako da u principu, nikad se ne zna. Šta nosi dan, šta nosi noć, možda se sretnemo, i budemo trenirali, meni bi bila čast, ali opet mislim da je to totalno drugi stil od ovog što mi trenutno radimo. Ipak, u nekoj budućnosti ako se sretnemo, što da ne, bila bi mi čast i zadovoljstvo.

Otkrio je i koji deo karijere mu je najznačajniji.

- Definitivno ove četiri godine u One-u, u Aziji. Taj period me je izgradio kao borca, skupio sam iskustvo, radio sam sa ozbiljnim borcima, ozbiljne skalpove sam skinuo. Čak i taj poraz od Guta sam revanširao, sa svakim tim mečom sam rastao, korak po korak, što me je dovelo do toga da sam u vrhu moje kategorije, u vrhu mog sporta. Sad je došao na red Glory, tako da, eto, idemo da počistimo i tu kategoriju, i ko god nam dođe u susret da ga pobedimo, ko god to bio. Baš sam motivisan, i uz malo sreće, mislim da će biti baš kvalitetna godina, tačnije, dve koliko nam je ugovor, ali mislim i još više.

Prokomentarisao je i tešku kategoriju u Glory-ju.

- Definitivno je zvučna kategorija, ima dosta imena koja su stvarno ozbilja u kik-boksu. Sa dosta njih bih voleo da se okušam, da radim meč. Normalno, Riko je tu šampion, sa razlogom je šampion, već deset godina je tu najbolji, niko nije uspeo da ga pobedi, od svih kontendera koji su ga izazivali , tako da, jako interesantna kategorija. Tu je on, tu je Kuki, tu je Bahram, Džamal, Plazibat, Levi, ima ih baš dosta, tako da baš jaka kategorija, i zanimljiva. Opet kažem, uz malo sreće, biće dosta mečeva, tako da sam baš motivisan.

Pomenuo je i Antonija Plazibata.

- U prinicipu se znamo, trenirali smo par puta zajedno. Sve okej i sa moje, i sa njegove strane, sportski sve. On je trenutno povređen, koliko sam čuo. Ovaj turnir će imati nastavak od avgusta, da li će se priključiti, ili kako, šta, ne znam, nemam informaciju. Ja mu sa sportske strane želim da se što pre oporavi, jer vuče te povrede već dve, tri godine sigurno, prvo sa rukom, pa nešto mu je valjda i lakat, tako da želim mu da se to oporavi sve, da se vrati, pa ako se susretnemo, mislim da bi to bio jedan ludački spektakl, i hajp, i meč. Ako dođe do toga, vrh.

Takvi mečevi pune dvorane...

- To sam sto puta rekao, to bi sigurno napunilo halu. Dosta bi bilo interesovanja za taj meč, i takav neki spektakl dovesti u Beograd, bilo bi i zadovoljstvo, i velika stvar za nas. Sad imamo i stvarno dosta boraca sa Balkana u Glory-ju, bio je i u Zagrebu prošle godine, gledao sam uživo taj event, propratio, tako da i da se desi u Beogradu, moglo bi da se napravi u Areni brutalno, i brutalni mečevi, i naš narod generalno voli taj adrenalin, voli taj sport, i tako bi moglo da krene da zaživljava, i na primer svake godine da se desi jedan event. To bi sigurno bilo propraćeno i interesantno.

Pomenuo je i kik-boks scenu u Srbiji i regionu...

- Što se tiče profesionalizma, ide ka boljem. U Glory-ju sam tu ja, tu je Birof, tu je Cvjetićanin, tu je i Vujović, iz susedne Crne Gore, ali on je naš drug, trenirali smo, i ovaj kamp je bio i on, Krnjić, Plazibat, sad govorim za Balkan, ali stvarno ima dosta boraca, i što se naše scene tiče. Do pre par godina nisi imao nijednog srpskog borca u Glory-ju, i Todorović Nikola je u Glory-ju, ako nekog nisam preskočio. Svi smo na ozbiljnom nivou, i dobri, i definitivno je to produkt da ide ka nekom boljem levelu. Do pre par godina nije bio niko, gledala se samo ta amaterska scena. Mi smo od početka gurali svoju priču, profi priču, i bili svuda po Evropi i svetu, i sad smo stigli do Glory-ja, do najveće organizacije svetske, i definitivno je na jednom većem nivou. Mislim da možemo da pariramo Holanđanima, koji su eto, da kažeš, u zadnjih 20 godina u vrhu kik-boksa što se države tiče, i mislim da sigurno moženmo da pariramo njima.

Rezultati imaju veliku ulogu...

- Prvenstveno da dođu rezultati. Kad dođu rezultati, lako ćemo mi ovde da dovedemo Glory, i da organizujemo, i da napravimo to na još neki veći nivo. Što se tiče nas teškaša, godina jaka, treba da se odradi, da se pokaže, da se opravdaju očekivanja, i da ih pobedimo sve.

Otkrio je i šta očekuje od meča.

- Ja sam se u glavi pomirio za tri runde rata, za tri runde sprinta. Za tri runde baš velikog intenziteta. Pogledao sam njegove mečeve, i u principu, takvi su mu mečevi, svi idu u tri runde, bukvalno sprinta, tako da sam se i pomirio u glavi. Što se mene tiče, možemo i deset rundi, ja neću nazad ići, idemo napred do kraja, i to je to.

Imao je i jaku poruku za protivnika.

- Šta da mu poručim... Samo da se pojavi u subotu. To bih mu poručio, i baš, opet kažem, pripreme su trajale dugo, i treninga je bilo baš dosta, i sparinga, i trčanja, i snage, i ovog, i onog... Stvarno jedva čekam tu subotu, da dođe sve na svoje, da se ja odmorim ovih par dana, i onda u subotu da mu otkinem glavu.

Dvorana će biti krcata.

- Baš sam gledao... Biće i dosta mojih drugara, i poznanika, i baš sam gledao karte. Hala je bila rasprodata u osnovi još pre mesec dana, pa su oni nešto dodavali. Nikad nisam biop u Roterdamu, nikad nisam radio u Roterdam Ahoj-u, kažu da je atmosfera fenomenalna, tako da neko novo iskustvo, i baš priželjkujem to.

Cilj je šampionski pojas.

- Kako ne... To bi bila stvarno... Eto, u One-u smo stigli do kraja, na kraju se taj meč za titulu nije dogodio, ali eto, sad smo u Glory-ju, krećemo, i to bi bila baš jedna velika stvar, ali imamo dosta toga da odradimo pre tog pojasa. Fokus nam je na turniru. Turnir ukoliko bude kako treba, biće mečeva dosta, tako da treba tu biti i spreman, i staložen. Turniri su, ima i povreda... Priželjkujem taj turnir, tu da napravim što bolji rezultat, a onda ćemo da grabimo ka tom pojasu.

Za kraj je imao i poruku za navijače.

- Navijačima bih poručio da u subotu uveče odvoje vreme. Pored mene biće još 15 mečeva teškaša, to stvarno ne treba da se propusti, biće dosta nokauta, jakih udaraca, zanimljivih mečeva, tako da, subota veče, Glory, čini mi se sa DAZN-om da će biti PPV, tako da gledajte, biće jako uzbudljivo, i biće sigurno interesantno - podvukao je Opačić.

(Telegraf.rs)