Bio je pravi mangup iz Teksasa, a onda je postao najstariji šampion i najveći udarač u istoriji

Neki ljudi se rađaju s darom, drugi sa teretom. Džordž Forman je stigao sa oboje. U njemu je od samog početka gorela vatra, sirova, divlja, neukrotiva. Nije to bio onaj plamen koji greje. Bio je to požar koji pali sve pred sobom, protivnika, ring, pa i samog sebe. Bio je udarac pre nego što je bio borac. Bes pre nego što je postao čovek.

Rođen na ulicama Hjustona, Forman je rastao bez pravca. Upadao je u nevolje, bio besan na ceo svet. Boks je bio njegovo iskupljenje, prva životna kovačnica u kojoj je naučio da kontroliše snagu koju nosi. Ne odmah, ali s vremenom.

Preporučujemo

Prvi uspon – olimpijsko zlato i nezaustavljivi pohod

Kao 20-godišnjak osvaja zlato u Meksiku 1968. godine, a samo nekoliko godina kasnije postaje noćna mora teške kategorije. Njegovi protivnici nisu samo padali - oni su gubili volju da boksuju. Udarci nisu bili obični, bili su kao grom iz vedra neba.

Legendarni Kanađanin Džordž Čuvalo, čije lice do tada niko nije slomio, nije pao, ali je odustao. To je bila poruka: Forman ne mora da te obori, on te sagori iznutra.

Nizali su se nokauti, žrtve sirove sile: Gregorio Peralta, Čak Vepner, Ken Norton… pa konačno i Džo Frejzer, do tada neporažen. Forman ga je pregazio kao uragan – i tada se činilo da ga niko ne može zaustaviti.

Lekcija iz Konga: Tada je sagoreo – pod sopstvenim plamenom

Te 1974. godine u džungli Konga, desio se čuveni "Rumble in the Jungle". Muhamed Ali je znao kako da ukroti oluju. Forman je bacao sve što ima, ali Alijev ples ga je vraćao u nesigurnost detinjstva. Kada je pao, nije pao samo fizički. Pao je pod težinom sopstvene neobuzdane sile.

Nakon toga, Forman nestaje. Ćuti. Kao pepeo nakon požara. Mogao je da nestane zauvek, kao još jedan veliki koji nije znao gde mu je kraj. Ali ne, vratio se. I to potpuno drugačiji.

Povratak – ali ne samo u ring, već i sebi

Forman postaje propovednik, okrenut veri i porodici. Počinje da gradi sebe iznutra. Ne udara više da bi srušio, već da bi nadahnuo.

I onda, u 45. godini, kao iz filma, ponovo postaje svetski šampion, pobedivši Majkla Mura. Postaje najstariji prvak teške kategorije u istoriji boksa. Ovaj put, ne snagom, već mudrošću.

Foreman nije više bio požar. Bio je svetionik.

Mangup sa mudrošću – Formanovo najveće dostignuće

Forman je ostavio pet žena, 12 dece, više od 100 miliona dolara, brojne titule... Ali njegov najveći uspeh nije među konopcima. Njegov najveći uspeh je što je naučio da upravlja vatrom u sopstvenim grudima. Ostao je onaj isti momak s ulica Hjustona, ali sa smirenjem čoveka koji je pobedio samog sebe.

Jer snaga bez pravca je samo požar. A kada naučiš da upravljaš plamenom, možeš grejati, ne samo spaljivati.

Džordž Foreman je otišao, ali njegov plamen – neće nikada biti ugašen.

(Telegraf.rs)