Ekskluzivno! Miran Fabjan za Telegraf: "Kita pada, i neće se dići, nema revanša sa Ilićem"

Kažu da se ne postaje poznat preko noći... Možda u nekim sferama života, ali u sportu, pogotovo onim borilačkim, jedan meč dovoljan je da te vine u nebo. Samo jedan meč dovoljan je da postaneš miljenik publike, bilo da se boriš poslednjih 20 godina, ili svega mesec dana. Jedan od onih koji su postali slavni "preko noći" je i Miran Fabjan, iliti popularni Slo Rocky.

Oni "zagriženi" fanovi borenja, znaju za Rokija još iz dana kada je nasupao u K1, ali širim narodnim masama, i laicima u borilačkim sportovima, Fabjan je postao poznat u poslednjih godinu i po dana.

Doživeo je iskusni Slovenac pravi "bum", napravio je potpuni haos na regionalnoj sceni, i uradio nešto na čemu mu mnogi zavide. Pobedio je Tomislava Tomu Spahovića, potom i Marija Žgelu, a onda dobio meč sa Darkom Stošićem, koji je ušao u anale regionalnog MMA. Potom je "pao" i Jorgan De Kastro, a onda i Aleksandar "Džoker" Ilić, i sve to, u poslednjih godinu i po dana.

Zasluženo je Roki postao najveća regionalna zvezda, a 12. aprila očekuje ga novi meč, i to u Ljubljani, kada će se boriti protiv Mihala Kite, prekaljenog poljskog borca.

Upravo tim povodom, Fabjan je u velikom ekskluzivnom intervjuu govorio za Telegraf, ne samo o meču, već i o Iliću, FNC-u, ali i mnogim drugim stvarima.- Malo sam umoran, bili su teški treninzi. Još sad, kad je Dončić prešao u Lejkerse, pratim i to, pa ne spavam puno noću. Počinje i Ramazan, sveti mesec, tako da nisam ništa ni jeo ni pio, i kad sve zbrojimo, top - počeo je Fabjan.

Poslednji period proveo je u novosadskom CDS-u, i ne krije zadovoljstvo.

- Vrh. Onaj ko nije probao ne može znati. Doktor partera... Nemanja je doktor partera. Prenosi znanje na neki svoj način, ali vrlo efektivno, i svako ko je tamo svaki dan uči nešto, i odmah vidiš da si naučio nešto, i to odmah možeš primeniti u borbi. Neverovatan je.

Popravljao je parter...

- Tako je. Trebaš biti kompletan borac, trebaš imati sve, i ja ću imati sve.

- Nadamo se da još nismo videli puno, da mogu mnogo više.

Trenirao je sa imenima poput Aleksandra Rakića, Ognjena Babića, Ðanija Barbira, Nikole Joksovića...

- Vrhunski momci, a sa druge strane i vrhunski sportisti. Vidiš razliku između regionalnog borca, kao što sam ja, i nekih mladih supertalenata, i TOP 5 UFC borca. Srećan sam da mogu da budem deo te ekipe, i nadam se da nije poslednji put.

Trudio se da nauči iz sparinga.

- Sparing kao sparing, sve napraviš. Može ti biti teško sparingovati sa lošijim od sebe, ako si debil, a možeš sa mnogo boljim borcem, i od njega učiti, a da nije toliko teško. Ja sam više pristalica toga da nisu teški sparinzi, ali da su poučni. Naravno, u sparingu sa Rakićem, vidi se neki kvalitet, koji ne vidiš pre, tako da nema priče o tome. Zna se gde je on, gde smo mi. Mogu da kažem da je za mene ovo velika čast, da vidim dokle treba da budeš kvalitetan. Sa druge strane, znam i da se može do tamo. Baš sam sa njim pričao, i normalno da se može. On 15 godina ulaže u to, i svako ko će neko vreme ulagati u neku stvar, on će biti uspešan. Nije slučajno to da je on tamo gde je, ali opet mislim da svako ko žel ibiti tamo, neka ga pita kako je do tamo došao, i ako je spreman toliko ulagati kao on, tamo je put.

Ipak, razlika je vidljiva...

- Ja imam svoje godine, tako da... Mislim da Rakić je ipak Rakić, ali nadamo se da bar pola onoga što je on učinio, da mogu napraviti. Imam svoje godine, ali osećam se baš odlično. Nemam nikakvih povreda, nemam puno bolova, imama neke sitne stvari za rešiti, i mislim da posle ovog meča, idem na neki mali servis, mesec pauze, i onda idemo jako dalje. Ako bude telo kao sad, ja ću nastaviti. Kad god telo kaže ne, ja ću prestati. Tako da, niko ne zna koliko mi je još ostalo.

Kako kaže, ne veruje u penziju Vasa Bakočevića.

- Mislim da će 24. maja opet... Sigurno.

Otkrio je i sa kim mu je bilo najteže da trenira...

- Sa Babićem. Mislim da je Ognjen nekako... Teško, teško, teško je raditi sa njim. Baš rasporedi težinu na mesto gde treba. Najbolji parteraš sa kojim sam radio u životu je Ognjen Babić. Veselim se njegovoj borbi, i jedva čekam da vidim kako će uništiti tog protivnika jadnog.

Imao je samo reči hvale i za Nemanju Blagojevića...

- Vrh dečko. Zajedno mnogo radimo, pošto smo obojica teška kategorija. Težak partner, i kad vidiš da ima tek 17 godina, dve godine manje od mog starijeg sina, neverovatno kakve zveri se tu rađaju. Šta bude kad poraste, to je next level.

Prokomentarisao je i FNC 21 u Zadru.

- U Zadru je kard bio posložen super, ali nekako, nije se desilo. Nešto je falilo. Imaš povredu, koja uništi celi event, kad se ti lokalni heroji povrede tako, nisi imao ništa od tog meča. Onda imaš ko-mejn ivent, koji bi mogao biti vrhunski meč, odmah nokaut. Ne ostavi ti neki utisak... Kad je neki regionalni borac, vau bio je nokautiran, ili vau nokautirao je... Ali, kad su dva stranca, to ti nekako odmah ode u zaborav. Onda si imao Sičaju, koji se nekako nije hteo potući, nekako nije bilo kako treba, mislim da čak i nisu napravili meč dostojan ove organizacije, ali i to se može desiti mladim borcima. Nekako nisam bio oduševljen sa tim borbama, ali Ivica Trušček je spasao event. Kao i mali protivnik od Bakočevića, ozbiljni borci. Ivica Trušček je na sceni dvadeset godina, i svaki put kad sam gledao njegovu borbu, izgubio ili pobedio, ja sam bio oduševljen. Gledao sam ga VFC-u, 2005. ili 2006... Posle meča mu je visilo uho, ono je bilo klanje tri runde, i posle toga kad god sam gledao, oduševio je. Ivici Truščeku treba staviti skulpturu negde u Zagrebu. Kad te pitaju ko je ratnik, Ivica Trušček. Neverovatan lik.

Sviđa mu se izlazak kroz publiku.

- Super. Mnogo bolje mi je to, nego po onoj stazi. Tako da, bravo Forgi, odlično ste to uradili. Nekako bolja energija se oseti, super stvar. Mislim da je to pravi put FNC-a, da približe borce publici.

Uskoro ćemo videti i premijerno FNC Knockout...

- Dobro je sa jedne strane, biće mnogo više evenata, mali borci će biti zastupani. Sa druge strane, brinem se za amatersku scenu Slovenije, koje nema. Valhala je baš rešavala amatersku scenu, i kroz nju sam se stvorio ja, Jakob Nedoh, Berus, Frlic... Svi ti borci koji u Sloveniji nešto valjamo smo prošli kroz Valhalu. Mladi borci su imali svaki mesec takmičenja, ko će to sad preuzeti, to će biti mali problem za slovenačku MMA scenu. Možda za mlade borce i amaterske mečeve što više ne organizuje Valhala nije top, ali za Nejca Priložnika je puni skok napred. Veselim se tim Knockout eventima. Ali kad gledamo na amatersku scenu, videćemo šta će doneti to za slovenački MMA.

Dotakao se potom svog narednog protivnika.

- Mihal Kita. Hteo si Dos Santosa, dobio si Kitu, to slušam svaki dan po pet puta... Hteo sam vrhunskog borca, dobio sam vrhunskog borca. Jako opasan momak, nikako za potceniti. Ima 44 godine, ali imam i ja 40, pa sam nokautirao mlađe momke. Dobar udarac u glavu nema godine, dobar udarac u bradu je nokaut. Definitivno moram ići stoprocentnu u tu borbu. Mislim da sam u svim segmentima bolji od njega, i da ću ga nokautirati u prvoj rundi, ako budem ovu borbu shvatio kako treba. Ako bih ga malo potcenio, on bi bio problem. Ja sam siguran tu, nabrijan, i očekujem nokaut u prvoj rundi, očekujem oduševljenje u publici, i FNC drugačiji nego u Zadru.

Kako kaže, svuda vidi svoju prednost.

- Svuda vidim svoju prednost. Jednostavno na nogama, čim ispruži, jedan dobar udarac i iskontriraću ga. Nema nekog dobrog rušenja, tako da me neće rušiti, a i ako me sruši, ja ću mu ustati, zato što nema kontrolu. Biće to jako kratka noć za njega.

Kita je u dva navrata gubio od Darka Stošića...

- Pratio sam te borbe, već kad sam studirao Darka. Iz njegove borbe smo dobili puno samopouzdanja, pošto je prvu rundu nekako imao pod kontrolom, i kontrolisao Darka, ali mene neće. Znamo tačno gde su mu mane. Ja vidim levi kroše, stalno otvara glavu za levi kroše. Lou kik ne voli primati, mislim da nije bila pametna odluka da dođe u Zadar.

Otkrio je i plan za dalje...

- Posle njega, videćemo. Sve što mi FNC odredi osim Ilića.

Sa Ilićem ne želi ni revanš, a ni priču...

- Ni pričati o njemu, ni dirati ga. On je za mene završena priča. Nema šanse, nikada. Nema šanse da progovrim reč sa njim. Ponašao se nakon meča, onako kako nije smeo. Bacao je neke ne činjenice iz mog privatnog života, koje se nikada nisu desile. Neka mu srećno, ja mu želim uspeh, nisam ljut na njega. Ne kažem da je loš čovek, ja njega ne znam, ali za mene više ne postoji.

Ipak, želja za revanš sa Stošićem i te kako postoji.

- To, opet moram da kažem. Ja sam tog čoveka prozvao jednom, dobio sam ga, sad ga više neću prozivati, ali, ako dođe do meča, ja ću ga nokautirati. Želim taj meč, i ako dođe super. Ako ne dođe, ja ću pobediti deset drugih. Nikad ti neće jedan meč definisati karijeru. Za mene je prvi meč sa Darkom bio veliki dobitak. Izgubio sam, naučio sam iz poraza mnogo, video sam gde su mi nedostaci, sad radim na tome. Nije samo da pričam, radim... Dokazaću da sam popravio sve. Ako do tog meča nikad ne dođe, okej. Darko i ja smo okej. Ako će doći, ja ću ga nokautirati. Ako je pametan, do toga neće doći, a ako dođe, nokautiraću ga, to je na njemu.

Mnogo se govorilo o Marakani...

- To bi bio spektakl. Ja čekam. Čekam da me Zelg nazove i kaže imamo Stoleta tad i tad. A onda, kreće parti.

Planira da od Stošića pokupi informacije o Kiti...

- Nismo se čuli, ali kad ga vidim, pitaću ga. Ići ću na Armadu, pa će biti tamo, pa ću ga ispitati kako udara, koliko su mu snažni udarci i to. Da vidim šta će mi reći, sigurno ćemo izmenjati to. Mi regionalni borci ćemo uvek pomoći jedan drugom.  Ja bih njemu pomogao, i znam da će i on meni.

U Ljubljani gledamo i okršaj Kroate i Račića...

- Mislim da je to možda i najveći regionalni meč ikad. Kad gledaš realno, najveći regionalni meč. Možda ne marketinški, ali po ulogu, KSW prvak, FNC prvak, sudaraju se za titulu. Velika stvar za regionalni MMA. Navijam za Kroatu, pošto ga znam malo duže, malo više nego Račića, i nadam se da će se pokazati kao najbolji regionalni lajtvejt.

Tu je i Bojan Kosednar Želva...

- Uvek ratnik. Sa Ribeirom, jedva čekam. Bare knuckle, krv šprica... Publika će pobediti sigurno u tom meču, tako da baš se veselim.

Probao bi bare knuckle, ali...

- Baš sam pričao sa nekim o tome. Bare knuckle mislim da će teško biti neki sport. Zato što tu nećeš moći da imaš nekih dugih karijera. Nećeš ti moći da imaš 20 bare knuckle mečeva. Nećeš moći da stvoriš legendu. Verovatno će biti zanimljivo publici, ali da eksplodira kao super sport, možda grešim, ali mislim da neće. Da li bih ja probao, ne znam. Sad o tome ne razmišljam, verovatno ako bi bila dobra ponuda, verovatno bih. A da ja imam želju da probam borbu bez rukavica, da vidim kako puca, ne... To nemam želju... Ali, opet, ako bi ljudi hteli videti neku borbu, onda ima smisla. Da bih ja zbog nekih ličnih ciljeva probao bez rukavica... Probao sam hiljadu puta na ulici... Ne treba mi

Otkrio je i protiv koga bi se borio, a jedno ime se ističe.

- Puno je imena sa kim bih hteo raditi. Dos Santos je prvi sa kim bih hteo raditi, Pudžijanovski iz KSW-a, ima mnogo... Svaki veliki regionalni meč je vau meč. Imam svoje godine, verovatno dvadeset mečeva neću odraditi, ali ovih deset, šta god mi donese Forgi, šta god Zelg ugovori, na njima je. Da imam neku posebnu želju, Dos Santos...

- Šta god mi ponude, ja ću to prihvatiti. Znam da ću dati sve od sebe, treniraću uvek, i šta god bude. Ili si pobedio, ili si dobio lekciju.

Kao najveći meč u karijeri, istakao je duel sa Darkom Stošićem.

- Bilo je mnogo dobrih mečeva. I u K1 karijeri, i u MMA karijeri. Definitivno mogu da kažem turnir u Ljubljani, kad sam pobedio, onda Pol Dejli kad sam izgubio. Spahović, velika pobeda, Dajčman, prva pobeda u MMA, ali od svih mečeva najviše sam dobio mislim u "pobedi" nad Darkom Stošićem. Mislim da mi je Darko doneo najviše, i kao lekciju, prvo, a i kao... Svi odjednom su stali i rekli Roki je "real deal". Ako želiš njega pobediti, ne možeš sa njim na ruke. Tako da, sigurno Darko Stošić.

Pritisak ne postoji...

- Ljudi mi ne veruju kad kažem, ali nikakav pritisak nemam. Da pričam sa tobom, da sam pred 30.000 ljudi, ili pred 300, ne znam šta je pritisak. Mene zaustavi policija, piše mi kaznu 1.000 evra, uzmu mi dozvolu, ja ništa ne osećam. Jednostavno, desi se šta mora da se desi. Kad kažem ljudima, ne osećam pritisak, ne brinem ni za šta. Jedino šta mi stvara pritisak, jeste zdravlje moje dece. To mi je jedina briga u životu. A za druge stvari, lagano.

Žrtvovao je privatni život...

- Najviše pate deca. Ali, to oni žele, najviše. Najviše žele da je tata borac. Sad kad im kažem da ću završiti karijeru, oni kažu ne. Baš mi fale oni, to društvo, utakmice, treninzi njihovi. Fale mi deca. Mnogo velika žrtva je to.  Ljudi ne vide to. Ljudi ne vide da sam u Novom Sadu, ili u Puli, dva sata ili pet sati, to mi je isto. Velika je žrtva, videćemo koliko još, ali veliki su i dobici. Znaš za šta se žrtvuješ.

Što se penzije tiče...

- Prvo mi padne na pamet motiv, i rast skila. Dok god ja vidim da napredujem, da učim... Sad gledam na sat, jedva čekam tri sata, počinje trening... Ja čekam da počne trening, da učim nove stvari. Teško ćeš ti završiti karijeru zbog tog adrenalina. Lepo je dobiti pare koje dobijam, baš dobre, lepo je biti zvezda, ali sve bih menjao za skil. Prvo je skil, drugo je rezultat.

- Koliko budem mogao da sparingujem bez jakih bolova, ja ću to raditi, pošto baš uživam u tome.

Planira da se bori i u Beogradu...

- U Beogradu. Forgi još ne zna, ali ja znam da ću se boriti. Znam ko će biti mejn ivent, a ja sam rezerva. I gledaj, od dvojice, jedan će se povrediti, i ja uskačem. Ja sam spreman, i znam da će biti tako. Ja sam unutra, boriću se u Beogradu, a ne ona dvojica. Ja ću rešiti Kitu za minut, i onda idemo za Beograd.

Ubeđen je u pobedu...

- Nema šanse. Kita pada kao klada. Taman ćemo ga probuditi da jede tortu sa mnom.

Imao je i poruku za navijače...

- Ljudi, eventim, karte za Ljubljanu, prvi redovi su rasprodati, na tribine i tapšati Fabjanu. I na kraju ide sve najbolje, hvala vam! - rekao je Fabjan.

(Telegraf.rs)