Legendarni Ivica Trušček za Telegraf: "Mislim da nijednog majka neće prepoznati posle meča..."

Ljubitelji borilačkih sportova ove subote moći će da uživaju u FNC 21, prvom događaju u ovoj godini, najbolje regionalne MMA promocije.

I baš za ovaj događaj, Dražen Forgač i ekipa spremili su spektakl, pošto nas očekuju i dve bare knuckle borbe.

U jednoj od njih, gledaćemo i jednu od najvećih legendi regionalne scene, Ivicu Truščeka, koji će se boriti protiv Ivana Vladimira iz Zadra.

Tim povodom, Trušček je govorio ekskluzivno za Telegraf, i to ne samo o meču, nego i o mnogim drugim temama.

- Dobro sam, pozdrav gledaocima za početak. Prvi FNC ove godine, moj prvi bare knuckle. Ne očekujem ništa, a očekujem sve. Nisam siguran u rezultat, ovo je za mene novo. Nikad nisam profi borca udario šakom, niti je iko ikad mene, pa mislim da bi bilo glupu donositi neke zaključke, s obzirom na to da ja ovov nisam probao, tako da me očekuje nova stvar - počeo je Trušček.

Kako kaže, ne zanima ga bare knuckle, ali...

- Nisam do sad, niti me zanima taj sport. To ograničeno, samo ruke, bez gušenja, koja ja znam. Znam to dosta dobro, tako da ne mogu nek glavne stvari koristiti. Ali, nije bilo dobrih ponuda za mene za MMA mečeve, jer ja se više neću boriti protiv ovih mladih, nadolazećih boraca, koji su po 20 godina mlađi od mene, koji treniraju dva ili tri puta na dan, i između toga odmaraju. Ja se sa takvima ne mogu i neću boriti, a ovih starijih kao ja, ili nema ili se ne uspemo poklopiti. Takvih MMA borbi nije bilo sad, ali je bio ovaj bare knuckle, nekakav eksperiment, pa ćemo videti kako će to proći. Ako budem imao sreće i pobedim, onda možda budemo radili Vaso i ja u Beogradu. Ali, ne podcenjujem Vladimira, i ne bih se čudio da izgubim sutra.

Pripreme su bile neobične.

- Teško je jer se ja jedini u dvorani spremam za takav meč. Imamo MMA klub, gde se momci spremaju za MMA borbe, i onda ja moram kvariti nečiji trening, i zahtevati da se neko prilagodi meni, i mom treningu, a ne takmiči se u tom sportu. Sreća, dobar sam sa momcima, pa se žrtvuju za mene. Žrtvuju svoj trening, da bi moj bio bolji, Za to sam im dužan, i pokušam im vratiti nekim savetom, bio on dobar ili možda bar kako nešto ne treba raditi.

Ipak, nikad nije kasno za nove stvari.

- Kad pogledaš, ima puno MMA boraca u svetu, koj isu bili pri kraju karijere, ali dosta ih je prešlo u bare knuckle. S obzirom na to da su men i najbolje strane GnP i gušenje, ja sam zapravo počeo, moj prvi borilački sport bio je boks. Ja sam sa 17, 18 godina trenirao boks kod Borovića, koji je igrom slučaja i sad trener, tako da nije boks meni skroz strana stvar. I to je zapravo način na koji ja nameštam i svoja rušenja da bi udarao, tako da to nije skroz strano mom stilu. Na neki način, neki ljudi su znali da ću se boriti u bare knuckle pre mene. Ima toga kad ne vidiš drvo od šume, ili šumu od drveta, kako se već kaže.

Možda mu se i dopadne...

- Nikad ne reci nikad. Ako mi se baš svidi, mislim da bih mogao nastaviti i dalje to. Videćemo, ne znam dok ne probam. Tek kad me neko šakom udari u nos nekoliko puta, ili ja njega u čelo, da boli više mene nego njega, znaći da li želim, ili ne.

Sičaja mu je najviše pomogao oko priprema...

- Moj brat Gegan. On uvek napravi sve za mene, i ja bih uvek napravio sve za njega. On mi je definitivno najviše pomogao, od momaka koji su se odricali svog treninga da bi radili moje.

Mogao bi raditi meč sa Vasom u Beogradu...

- Pobedio sam ga dva puta, jednom baš u Zadru, pre od prilike, 190 godina, i u Zagrebu gušenjem, za koje je rekao da neću moći da mu uradim. On to sad predstavlja, ako se ja dobro pokažem, ali dobro. Ima smisla, on je u tome neporažen, pa ako se gleda samo to, onda ima smisla. Ako pogledamo širu sliku, on je dva puta izgubio od mene.

Ipak, Vaso je nešto iskusniji...

- Ja se slažem, rekao sam to. Meni je to nova stvar, možda mi ne bude lepo, možda se počnem bojati, ničim se ne bih začudio.

Dvorana je rasprodata...

- Ne mogu pomoći nikome za karte. Treba navijati za domaće, sve osim toga bi bilo pogrešno. Volim biti u podređenom položaju, kad ja trebam zajebati nekog, a ne da se ja bojim da mene neko zajebe. To bi moglo meni ići u korist. On je taj koji je publici manje poznat, i prilično sam siguran da nije imao do sad većinu da navija za njega, a da se bori sa borcem koji se ne predaje. I da se bojim, praviću se da se ne bojim.

Ipak, ne plaši se...

- To bi imalo smisla, ali ima smisla i meni druga stvar. Ja sebe ne shvatam kao bare knuckle borcem. Ne bi mi smetalo da izgubim, kao što mi je smetalo kad sam izgubio od Sava Lazića. Ispalo je da se ne mogu boriti pet sekundi, to me još uvek muči, a prošlo je dve i po godine. Ali, to sam ja MMA borac, i opterećem sam tim stvarima, jer da nisam opterećen, ne bih se borio. Sutra i da izgubim, ne bi mi to govorilo da sam potrošio 25 godina na to, jer sam se spremao dva meseca.

Borio se protiv Islama Makačeva i Benoe Sen Denija u ranim danima...

- To je čak i dobro i ispalo protiv Islama, a obojici je to bio poslednji meč pred odlazak u UFC. Od Sen Denija nisam očekivao da će se tako snaći tamo. Od mojih poraza, koji ih ima, ima i onih kojih se ne stidim, i poraza od boraca koji su stvarno dosta bolji od mene sada.

Najteže mu je pao ipak jedan regionalni poraz...

- Najteže mi je pao od Sava Lazića- Tad sam uložio sve što sam imao u to, i novac, i snagu, i ispalo je da ne mogu biti u kavezu pet sekundi. To mi je najveći psihički poraz, fizički nije, jer me je ugasio, a kad sam se probudio, bilo je, aha, znači to se desilo. Najviše me bolelo kad sam se vraćao iz Rusije, sa polomljenom nogom, gde su me vozili u kolicima, nisam mogao stati na nogu.

Bliži se penzija...

- Ja sam sebi ne verujem, jer se mnogo predomišljam, ali mislim da je ova godina zadnja. Bare knuckle, bude ili ne bude, videćemo, ali hteo bih u Zagrebu krajem godine imati poslednji meč ikada.

Samo reči hvale imao je za FNC.

- Očigledno je FNC uložio sve do sad, da sad ne mora imati 10 zvezda na kardu, da bi se rasprodala dvorana, kao i u UFC-u. Tako je počeo i FNC. Imamo tri domaća borca iz Zadra, i još toliko zvezda, a dvorana je rasprodata. Imaju jaku konstantu, i to im uspeva. Moglo bi se reći. Imali smo i rijaliti šou, imamo i rasprodanu dvoranu i mislim da uspevaju.

Što se izlaska kroz publiku tiče...

- Ne sećam se kad sam zadnji put izlazio tako, ali meni se sviđaju rampe, podseća me na Prajd. Videćemo, verovatno ovo ima drugačiju draž.

Očekuje rat...

- Mogu ponoviti rečenicu od protivnika. Mislim da nas ni jednog majka neće prepoznati - podvukao je Trušček.

(Telegraf.rs)