Jedan od najopasnijih ljudi sveta sreo je posle 20 godina dečaka koji ga je maltretirao u školi: Ovo je uradio

Mog najboljeg prijatelja je tukao stariji dečak u vreme dok je išao u osnovnu školu (u to vreme se još nismo poznavali). Moj prijatelj je rastao i rastao i na kraju je porastao viši od nasilnika. Ali ga se i dalje plašio. A onda, jednog dana kada je ovaj ponovo došao da ga maltretira, moj prijatelj ga je oborio na zemlju, seo mu na grudi i naplatio mu sve one godine maltretiranja. Posle toga su bili OK, jer ipak su bili komšije. Nasilnik se neće smiriti dok ne naiđe na jačeg od sebe. Ni ovaj što je maltretirao Žorža se ne bi smirio da nije shvatio da je Žorž jači od njega. Tako to ide u životu.

Divna prica, ali ,ipak, ja bih mu lupio najmanje dva samara i jos bih se po.ro na njega.

Pa jel otisao Zorz kod oca tog nasilnika (alkoholicara) da mu se zahvali sto ga je tukuci svog sina, a on kasnije Zorza podstakao da postane uspesan i to sto jeste danas? Gde je zahvalnost?

Znači hajde da sažaljevamo nasilnike, ha, ha. Ljudi imaju mozak da odluče šta je ispravno ili ne uprkos teškim okolnostima, tako da te priče o teškom detinjstvu otpišite. Nasilnik je izabrao sam da bude takav i on shvata jedino batine.

Imali smo i mi vrhunskog sportistu velikog srca... zvao se Stefan Savić!!!

Bajka za laku noc

Bravo znači svi nasilnici su dobre duše i sve navijače treba pustiti iz zatvora pomilovati ih po glavici i dati im 100dolara jer ih je tukao tata. Sledeći put kada vidimo da neko udari ženu na ulici ili u autobusu treba da mu se pridružimo u šamaranju žrtve a žrtva će da nam da pare oprosti pošto nas je tata tukao. Bravo za psihologiju koja nam je otvorila oči.

Predivna priča.

Najbolja osveta je uspeh i osmeh.

Prelepa zivotna prica