Upoznajte Jovanu Đukić, profesorku prirodnih nauka koja nastupa na Oktagonu 59: "Radim ono što volim..."

U Bratislavi se ove subote održava jedan od najvećih MMA događaja u ovoj godini, koji nosi ime "Oktagon 59".

Očekuje nas deset odličnih mečeva pod otvorenim nebom u "Pežo Areni", a imaće i Srbija svoje predstavnike.

Jedna od njih je Jovana Đukić, devojka iz Zemuna, koja se bori protiv Veronike Smolkove, a u razgovoru za Telegraf iznela je svoja očekivanja.

- Dobro sam, dobro se osećam. Vratila sam kilažu na predviđen broj i zadovoljna sam tim. Osećam se puna snage, energije i spremna sam za meč. Tako bar mi deluje za sada sve. Motivacija je tu, energija je tu, snaga je tu. Pa videćemo kako će biti. Ja ću dati sve od sebe - počela je Jovana.

Kako kaže, prija joj sve ovo...

- Pa dosta se razlikuje zato što je dosta medijski propraćeno. Dobro su organizovani. Do sada nisam učestvovala ni u jednoj ovakvoj organizaciji. Ja sam pratila moje drugare iz kluba i donekle videla kako to otprilike izgleda. Ali za mene je sve ovo novo i jako se lepo osećam, prijatno i oduševljena sam organizacijom.

Nije Jovana favorti prema bukmejkerima...

- Pa jeste, da. Prosto takav je sport. Mora neko uvek da bude favorit. Meni to nikad nije smetalo. Dugo se godina bavim sportom i uopšte ne obraćam pažnju na to šta drugi kažu. Druga mišljenja su, meni je najbitnije da ja dam sve od sebe, da na treningu radim punom parom i uvek će doći rezultati. Naravno, da, dosta je jaka i iskusnija od mene, ali meni to ništa ne znači. Takva sam da uopšte kada prihvata meč, ne gledam sa kim radim. Verujem treneru. Ako on to smatra da ja mogu da odradim, ja sam onda potpuno sigurna i u sebi.

Protivnica je iskusna, ali ima i mana...

- Da, to je ono što govori da je pobediva, da postoji nešto čime se ona može pobediti. Pa, imamo taktiku, razvijali smo je dosta. Poslednjih mesec i po dana, od kada smo saznali za meč, radili smo na tome i mislim da smo to dobro spremili. Videćemo šta prođe. U principu, meni najbitnije je da ja u svakoj oblasti znam sve što meni treba za generalno sam meč. Naravno, ona svoju taktiku uvek može menjati. Možda njen današnji meč neće izgledati kao prethodni, možda se i ona popravila. Zato je meni bitno da uvek budem spremna u svakom segmentu, što se naravno i trudim. Mislim da je to jako teško. Generalno je ovaj sport težak baš zbog toga što dosta oblasti mora da se radi. Ali, videćemo, potrudili smo se to da spremimo kako treba i da idemo da prosto ubedimo druge da nisu bili u pravu.

Imala je Jovana priliku da se sprema uz dobro poznata imena regionalne MMA scene popu Vasa Bakočevića, Sava Lazića, Aleksandra Ilića...

- Puno mi znači. Bez njih nikad ne bih uspela da se spremim. I jako je lepo u klubu imati takve sportiste koji ujedno mogu meni biti i uzor. Ne samo meni, nego i svim ostalim sportistima u klubu. Atmosfera u klubu je fenomenalna. Svi se međusobno podržavaju, bodre, pomažu koliko god može. I mislim da niko od nas u klubu ne bi mogao da se spremi bez, naravno, svojih drugara, saboraca iz kluba. I to je ono što krasi taj klub. Ja sam i ostala baš zato što mi se svidela ta atmosfera. To je neka atmosfera u kojoj sam ja odrasla u karate klubu, pošto sam trenirala karate dugi niz godina od detinjstva. I samim tim što su oni pokazali i dočekali me tamo kao nekog svog, nikad me nisu izdvajali. Ja sam videla da je to klub u kojem bih ja stvarno želala da treniram i da sam videla da mogu dosta da napredujem, dosta da naučim. Svi su kompletni borci, radi se svaka veština, prosto ne beže od rada, ne beže od napora, od pritiska. I to mi se jako sviđa kod njih. To su, pre svega, fenomenalni ljudi, a onda, naravno, i sportisti.

Nakon dugogodišnjeg iskustva u karateu, prešla je u MMA...

Pa da, trenirala sam karate od sedme godine do dvadeset pete, šeste, i posle tri godine treniram MMA. Verovatno je došlo do toga što sam ja na svakoj toj nekoj pauzi od karatea uvek razmišljala o tome koji sport mogu da treniram mesec, dva, čisto eto da probam nešto novo, da naučim nešto novo. Obožavam sport, uživam u svakom sportu, ne samo u borilačkim nego i u "outdoor" sportovima, bavim se skijanjem, planinarenjem. Eto, došla sam na ideju jednog leta da probam MMA. Iako mi to eto na televiziji nije bilo nešto privlačno, i ja sam smatrala da treba to da probam, svidelo mi se rvanje, htela sam naravno rekreativno da treniram, međutim, tadašnji trener je imao ideju da ja radim meč, ja sam naravno prihvatila, jer nekako volim taj adrenalin, ceo život sam u tome i tako sam prešla na MMA, zato što mi je to dalo dodatni adrenalin, koji mi je verovatno tada probudio tu neku dečiju želju za borbom, koja mi se vratila. Naravno u karateu se to godinama pomalo izgubilo, pa sam eto prešla na MMA i tu se lepo osećam, sviđa mi se trening i sport je fenomenalan, stalno učim nešto novo i stalno napredujem, što je naravno lepo imati kao motivaciju u životu.

Što se podrške bliskih ljudi i porodice tiče...

Da, dosta čudno, nisu mogli to da razumeju. Mislim da sada isto neki ne razumeju. Pre svega, moja porodica, majka, tetke, sestre. Ženski deo porodice. Da, ženski deo porodice, pa, Boga mi i muški, ali brat će tu uvek da me podrži, on to razume. Znam da mu nije svejedno da gleda, i ni meni svejedno da gledam svoju drugaricu, ali nekako sa te neke sportske strane on me najbolje razume. Porodica, taj neki ženski deo, i dalje ne prihvata to, ali naravno zna da ne može da me odgovori. Celi život sam takva, radim ono što volim. Pre svega, smatram da ne radim ništa loše. Radim nešto u čemu uživam i oni naravno iz ljubavi me podržavaju, uvek su tu za mene. Ne mogu baš, opet da kažem, svaki deo da razumeju, ali se dosta, dosta trude i moramo ovom prilikom da ih pohvalim. Mislim da će im kroz nekoliko godina biti sve lakše i lakše, jer je i za njih sve novo. Dosta stvari oni ne znaju i ne mogu da razumeju, pa se ja trudim da im objasnim da je to spušteno na neki, taj niži nivo koji nijje sportski, više taj neki emotivni, da bi me razumeli. I za sad mislim da uspevam. Ali sam navikla naravno i na osude. Ne stvarne osude, niko mene nije vređao ili nešto, ali da, razumem kada se ljudi zaprepaste da žensko trenira MMA, kada čuju, baš im to sve nije jasno.

Imaće i podršku na tribinama...

- Da, da, da, biće tu brat, on je uvek stalno podrška, ide sa mnom na sva takmičenja, pratimo i drugare iz kluba, a i mene on prati i biće Boža.

Očekuje se puna hala...

- Kada zamislim, jeste manji pritisak, ali mislim da kao i uvek neću primećivati publiku, prosto ću se skoncentrisati na meč. Kada uđem u oktagon ili ranije kada sam ulazila u borilište, prosto nikada nisam obraćala pažnju na publiku. Verovatno ni drugi borci ne čuju ništa drugo svem svog ugla. Smatram na svakog iskusnog koji se takmiče u sportu, prosto čuje samo svoj ugao i da nema uopšte problema sa publikom. Naravno svaka podrška publike je fenomenalan osećaj i to se uvek prepričava, taj doživljaj se nikada ne zaboravlja, ali ne razmišljam prosto toliko o publici, trudim se da samo koncentrišem na to kako ću izgledati u oktagonu, šta ću raditi, šta će raditi protivnica i to je to.

Jovana inače radi kao profesorka matematike, fizike i hemije...

- Jeste onako zanimljivo svima, meni je to nešto da kažemo normalno, ja sam od početka školovanja izuzetno volela matematiku i te prirodne predmete, stvorila sam ljubav ka tome, a sport mi je naravno prva ljubav, ja to pokušavam da stavim oba na prvo mesto, naravno i zbog nekog da kažem opstanka, zarade, odlučila sam za te prirodne nauke jer sam smatrala da treba da radim nešto što stvarno izuzetno volim, a pored toga da bude uvek i sport, jer takođe smatram da čovek uz svaki, da ne može da bude previše obaveza, ako radite nešto što volite, dajem se u tome, puno radim, puno treniram i eto došla do tog nekog čudnog spoja prirodnih nauka sa sportom, da ja guram i jednu i drugu stranu, pokušavam da ni jedna strana ne trpi ni posao, ni trening i mislim da do sada to dobro radim.

Đaci imaju pozitivne reakcije.

- Dosta čudno, da deca to drugačije shvataju, nego odrasli. Njima je to izuzetno zanimljivo, oni uvek imaju neka pitanja u vezi sa treningom, naravno ja ih uvek podržavam. Pitaju šta bi mogli da treniraju, gde bi mogli da treniraju, ne samo borilački sportovi, nego da se bave i sportovima sa loptom, kao što je fudbal, košarka... Izuzetno mi je drago kada vidim da deca vole da treniraju, da borave u sali, u prirodi pre svega, jer trening ne mora uvek da bude profesionalni sport, to može da bude i rekreativni, i smatram da su takva deca mnogo zdravija, mnogo su bolja u školi, motorički su razvijenija... Sa motoričkom razvijenošću ide i inteligencija, i mnogo je lakša saradnja sa tom decom. Nebitno kada dete krene da trenira, bitno je da trenira. Vidim da to postaje trend i za starije ljude, da sad svi kreću da treniraju, što mi je jako drago, jer ja kao profesionalni sportista ne mogu samo da podržavam profesionalni sport, ja trebam da podržim i ljude koji rekreativno treniraju. Izuzetnio mi je drago kada neko od mojih prijatelja i porodice krene da trenira, tako da za sada, deca su tu, nadam se da sam im dala primer i da sam im uzor što se treninga tiče.

Deca na časovima su mirna...

- Jesu, to mi kažu i roditelji. Da nisu videli da njihovo dete nekog tako sluša. E sa, ja nisam stroga, ja njima samo predstavljam uzor i autoritet zbog sporta, i nekog mog stava, gde ja zahtevam od njih domaći, da mora redovno da se radi, jer biće lakše i njima, a onda i meni u nekoj daljoj saradnji.

Sa Oktagonom je potpisala na dve borbe, ali ne razmišlja predaleko u budućnost...

Pa videćemo. U principu nismo nešto dalje razmišljali. Možda samo malo, to je da promenim kilažu, da možda radim nižu kategoriju. Nije mi ni ova da mi ne odgovara, nego bih se oprobala i u nižoj kategoriji. Ali možda i ostane ova. To je jedini plan za sada, ali više bih volela da o tome razmišljam kada završim ovo meč danas. I nadam se da će to sve proći dobro, pa ćemo onda još lakše u sledeći.

Jovana je inače prva srpska borkinja koja je potpisala za neku od vodećih evropskih promocija...

Pa, dosta mi daje samopouzdanje. Jako mi je drago što mogu drugim devojkama da dam primer. I da ih prosto motivišem da i one naprave sličan korak. Da prosto se kod nas razvije ova vrsta sporta. Da imaju više hrabrosti i više motivacije za neko napredovanje u svojoj sportskoj karijeri - podvukla je Jovana.

(Telegraf.rs)