Zabranili boks zbog njegovog meča, u drugom se borio 42 runde sa slomljenom rukom: On je zaboravljena legenda

Muhamed Ali, Majk Tajson, Džo Luis, Flojd Mejveder… To su samo su neki od Afroamerikanaca sa titulom šampiona sveta u boksu. Međutim, ime prvog Afroamerikanca koji je postigao taj neverovatan uspeh, u vreme kad se „obojenim bokserima“ nije ni davala prilika za napad na titulu, danas gotovo da je zaboravljeno. Džo Gens (Joe Gans) ili „Stari majstor“, kako su ga zvali, od 1902. do 1908. bio je apsolutni prvak planete u lakoj kategoriji. Bio je šampion u vreme kada je boks bio najpopularniji sport na svetu, a šampioni prave zvezde tog doba, čije su se gladijatorske borbe snimale tek osmišljenim kamerama i puštale u bioskopima. Zbog jednog Gensovog sumnjivog meča 1900. u Čikagu je boks bio zabranjen na četvrt veka, a njegovu „borbu veka“ 1906, koja je trajala 42 runde i u kojoj se borio sa slomljenom rukom, iz prvog reda pratio je Džek London, dok je kasnije inspirisala i Ernesta Hemingveja.

Prvi Afroamerikanac sa titulom prvaka sveta rođen je 25. novembra 1874. godine u Baltimoru. Po ocu i bejzbol igraču dobio je ime Džozef Sajfus Bats, a kada je dat na usvajanje poneo je ime Džozef Gent, što je kasnije u novinama promenjeno u Gens, kako je i postao poznat.

Preporučujemo

Od čistača ostriga do zvezde

Mladi Džo je radio kao čistač ostriga kada mu je šef Kejleb Bond nabavio bokserske rukavice i uveo ga u svet podzemnih bokserskih turnira. Njegov talenat je odmah primećen i već sa 19 godina postao je profesionalac, koji je brzo ređao pobede, uglavnom nokautirajući protivnike. Koliko su borbi tadašnji borci imali možda najbolje ilustruje podatak da je nakontroverznija borba koju je imao bila i njegov 123. ulazak u ring, a da se borio ukupno 199 puta.

Predstavljanje Gensa u starim novinama... Foto: Public domain

- Najvažnija borba biće održana u Čikagu sutra uveče, kada će Terens Mekgavern, šampion perolake kategorije, da se suoči sa Džozefom Gensom, jednim od najboljih boraca lake katerogije koji su ikad navukli rukavice. Boksovaće šest rundi, a biće teški 133 funte (60 kg) u 19 sati. Gens kaže da će ili nokautirati Mekgaverna ili će izgubiti odlukom. Ovo je jedna od najznačajnijih borbi u poslednjih nekoliko godina. Na prvi pogled Mekgavern nema šanse jer Gens ima prednost u visini, težini i rasponu ruku - pisao je Voretberi ivning demokrat 12. decembra 1900.

Međutim, Mekgavern ne da je imao šanse, već je potpuno demolirao Gensa u ovoj borbi. O tome svedoče i snimci napravljeni kamerom koju je smislio Tomas Edison.

- Teri Mekgavern sada je apsolutni šampion sveta u lakoj kategoriji. Nokautirajo je Džoa Gensa iz Baltimora posle dva minuta i pet sekundi u drugoj rundi. Gens je bio veoma loš i nije bio u borbi ni u jednom njenom delu. Mekgavern je krenuo na njega odmah posle zvona i nije ga pustio. Gens nije zadao nijedan efikasan udarac tokom borbe. Dok se valjao po podu nakon svakog Mekgavernovog napada izgledao je bespomoćno. Posle poslednjeg nokdauna ležao je na leđima šest sekundi, a onda se digao na levo koleno i ostao je u toj poziciji dok mu sudija Sileg nije rekao da je borba gotova i da je izgubio - pisao je Vičita dejli 14. decembra 1900.

Sumnje i zabrana boksa

San Franciskokol istog dana pisao je da se činilo da je Gens uplašen i da se nije ni potrudio da se bori. Odmah su krenule da kolaju priče o namernoj predaji meča, a u sve su se umešale i vlasti.

- Da li je Džo Gens namerno odustao pred Terijem Mekgavernom u Čikagu ili je bio toliko uplašen borca iz Bruklina da nije mogao da se bori? Ovo je pitanje koje muči sportski svet. Jedno je sigurno, Gens se borio kao diletant, a ne kao šampion. Saopštenje javnog tužioca Čikaga da mu je nekoliko sati pred meč rečeno da će Gens da preda borbu, i da njegov doušnik namerava da se kladi na to, nisu verovatne. Ako je priča tačna, onda je zakon u lošem stanju. Ako je znao za to, zašto nije to objavio i zaštitio nevine. Nevini često stradaju sa krivima, a to će biti i rezultat lošeg Gensovog meča. Sumnje koje su iznete su toliko jake da je gradonačelnik Čikaga Karter Harison doneo rezoluciju, koju su prihvatili i gradski oci, da se u tom gradu više neće davati licence za bokserske mečeve, što znači da je i ovaj grad zatvoren za pesničenje - pisao je Frimen 5. januara 1901.

Zaista, boks je zbog ovog meča zabranjen u Čikagu i to na skoro četvrt veka. Pričalo se da će i bokseri biti uhapšeni i gonjeni, ali se od toga na kraju odustalo.

Tri meča za jedno veče

Nakon kontroverznog meča tadašnji mediji objavili su da je karijera Džoa Gensa gotova. Ali on se nije slagao s njima i rešio je da se vrati u boks i da zauzme šampionski tron.

Novu 1901. godinu započeo je pobedom nad Kornelijusom Morijartijem u februaru 1901, za šta je dobio 1.000 dolara. Bio je to četvrti meč između njih dvojice - jednom je Gens pobedio sudijskom odlukom, dva su završena nerešeno. Meč je trebalo da ima 25 rundi, ali je završen u petoj, kada je Morijarti diskvalifikovan zbog prljave borbe.

Do kraja godine imao je još 14 mečeva, od kojih je jedan bio nerešen, a sve ostalo pobede. Najneverovatnije je to što je u Baltimoru 15. jula imao čak tri meča za veče. Pobednički niz se nastavio, pa je prvo osvojio titulu „obojenog prvaka“, a onda 12. maja 1902. u meču protiv Frenka Ernija osvojio je i titulu prvaka sveta u lakoj kategoriji.

Jedna od najvažnijih borbi Džoa Gensa bila je borba protiv Oskara Metjua Nelsona, američkog boksera danskog porekla. Nazivana „borbom veka“, ona je održana u Goldfildu, u Nevadi, 3. septembra 1906. Skoro cele godine se spremao ovaj meč - mediji su pisali o mogućoj borbi, Nelsonovom menadžeru koju je javno pričao da ne želi da se njegov bokser sukobi sa Gensom, novcu koji se spominjao... Postoji podatak da je te godine u novinama više prostora dobijao ovaj meč nego zemljotres u San Francisku, inače najsmrtonosniji u istoriji SAD.

Velika pobeda nad Nelsonom

Najava meča u novinama 1906. godine... Printskrin: The Fargo Forum

- Gens je pobedio u borbi protiv Nelsona zbog diskvalifikacije. Meč je trajao 42 runde. Afroamerikanac bio je bolji uprkos Nelsonovoj gruboj i prljavoj taktici. Borbeni Nelson izgubio je borbu u ponedeljak nakon što je napravio prekršaj u 40. sekundi najbolje i najduže borbe u poslednjih mnogo godina. Oba borca bila su umorna kada je borba završena, ali Gens je bio jači. Bio je u velikoj prednosti na poenima i izudarao je i rasekao Nelsona u borbi u kojoj sam nije bio povređen. Brzo nakon što je 42. runda počela borci su se našli u uobičajenom klinču. Nelson je glavom gurao Gensovo rame i ruke. Nekoliko puta pogodio je Gensa ispod pojasa, tražeći najosetljivije mesto. Na kraju je jakom desnicom pogodio Gensa u međunožje. Obojeni momak je pao na kolena, pa na leđa. Sudija Džordž Siler je bez ustručavanja oterao Nelsona u njegov ugao i dodelio pobedu Gensu. Silerova odluka naišla je na gotovo jednoglasno odobravanje. Nesportski udarac bio je toliko vidljiv da čak ni Nelsonovi navijači nisu mogli da kažu da ga nije bilo - pisao je The Gazette 8. septembra 1906.

U tekstu se navodi da sudija nije želeo da kaže da je udarac nameran, ali da nije bilo sumnje da se desio.

Slomio ruku u 33. rundi

- Nelson, dodao je sudija, koristio je svoju uobičajenu prljavu taktiku kroz celu borbu, ali nije ga diskvalifikovao jer je video da nije uspevao ni time da povredi Gensa i jer nijedan drugi sudija nije diskvalifikovao Nelsona zbog istog ponašanja. Osim toga, ljudi su želeli da vide borbu i nije hteo da ih razočara. Siler je dobio aplauze, kao i Gens, koga je publika nosila do svlačionice. Nelson je tvrdio da se Gens umorio i odustao. Gens je na mnogo načina prućio neverovatan meč. Njegov rad je bio divan, posebno ako se zna da je u 33. rundi slomio desnu ruku. Posle toga nije više zadavao jake udarce njom, već je sve radi olevom rukom. Gens je posle meča rekao da je znao da može da sruuši Nelsona, jer je on bio slabiji od njega. Prvih 15 rundi borbe bilo je veoma brzo. Posle toga su bokseri malo usporili. Iako je Gens bio u velikoj prednosti u bodovima, Nelson je pružio dobru borbu. Njegova izdržljivost bila je neverovatna. Mnogo puta ga je Gens pogađao u bradu i terao ga na povlačenje. Njegova kolena su klecala, a oči su mu bile staklene, ali je ulazio u klinč i uspevao da nastavi da se bori. Gens se borio čisto. Bio je fer uvek i dva puta kada je oborio Nelsona pomogao mu je da ustane. Dok je Gens čekao da se Nelson podigne i stajao sa spuštenim rukama, ovaj mu je zadao strašan udarac u stomak. Publika je negodovala. Bilo je oko 5.000 gledalaca, njih 200 su bile žene - piše u tekstu iz The Gazette.

Nepošteni udarac u međunožje

Sudija Džordž Siler rekao je da je odlučio da prekine meč u 42. rundi zbog nepoštenog udarca.

- Ako se sve sumira, borba je bila loša iz ugla nauke i čistih udaraca. Bila je to borba izdržljivosti u kojoj je Nelson pokušao da izdrži duže od obojenog momka. Gens je pokazao višu klasu od njega u borbi. Udarao je Nelsona kako god je želeo, Nelsonu je krv curila iz ušiju, nosa i usta pre kraja 10. runde - naveo je on za The Gazette.

Gens je za novine tada rekao da mu je ponuđeno 25.000 dolara da preda meč, a mnogi gledaoci, uglavnom rudari, verovali su mu. Od prodaje karata organizatori meča su zaradili 69.715 dolara.

„Stari majstor“ je nakon ovog imao još devet mečeva. Sedam su bile pobede nad sjajnim borcima poput Džimija Brita, ali dva meča sa Nelsonom - 4. jula i 9. septembra 1908. godine - izgubio je.

Svega dve godine kasnije izgubio je i bitku protiv tuberkuloze – preminuo je 10. avgusta 1910. Umro je u Čikagu, mestu gde je održana njegova najsumnjivija borba, dok je pokušavao da vozom stigne do svog voljenog Baltimora.

Džo Gens u karijeri je imao 199 mečeva, od toga 160 pobeda (101 nokautom, 52 odlukom i 7 diskvalifikacijom), a imao je 12 poraza, 21 nerešenu i 6 bez pobednika. U Međunarodnu boksersku kuću slavnih uveden je tek 1990.

(Telegraf.rs)