Bio je najčvršći bokser i poslednji gladijator: Hercegovac se tukao s Alijem i Formanom, ali nikad nije pao

Bokseri teške kategorije su moderni gladijatori, titani, nesalomivi ratnici… ali i najbolji među njima, poput Muhameda Alija, Džordža Formana ili Džoa Frejzera, bili su u nokdaunu ili su nokautirani. Međutim, jedan bokser koji je s njima delio ring, nikad nije pao na pod - Džordž Čuvalo. Ovaj Kanađanin poreklom iz Hercegovine, iz hrvatske porodice, bio je najčvršći bokser zlatnog doba plemenite veštine i poslednji gladijator. Međutim, najteže udarce nije pretpeo u ringu, već van njega – droga mu je odnela tri sina, a njegova supruga se ubila.

Čuvalo danas ima 86 godina, zbog demencije je u staračkom domu i ne može da govori. Njegov sin to naziva smrću od hiljadu udaraca.

Preporučujemo

Iz Ljubuškog do Toronta

Priča o najčvršćem bokseru teške kategorije počinje u stvari 2. februara 1926. Tada su se u Ljubuškom, u Hercegovini, venčali Stipan Čuvalo i Kata Kordić. Samo sedam meseci kasnije Stipe je stigao u Kanadu.

- San mog oca bio je da radi u rudnicima u Norandi, u Kvebeku, zbog relativno visoke plate, ali ga nisu puštali jer je imao hendikepiranu ruku, koju je slomio kada je sa 10 godina pao s magarca. Pre nego što su mu zalečili ruku, stric mog oca rekao je dedi: „Neka Stipe bude bogalj, tako neće da ga regrutuju u vojsku“ – opisao je u knjizi „Čuvalo – život borca: Priča o poslednjem gladijatoru boksa“.

Kako je naveo, njegova majka je u Kanadu stigla tek 1936. Putovala je brodom dve nedelje i za to vreme nije jela ništa osim pomorandži jer nije umela da izgovori nijednu drugu reč. Hrvatski migranti na kraju su se skrasili u Torontu, gde je 12. septembra 1937. rođen Jure Luka ili Džordž Luk Čuvalo.

Foto: Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Najčvršća brada boksa

Već kao osnovac je otkrio boks i počeo da ga trenira pri Katoličkoj crkvi, a prvi meč imao je sa 10 godina. Kako je opisivao, bio je sitan pa je dosta vežbao s tegovima i već sa 15 bio je u teškoj kategoriji, a sa 17 je postao amaterski šampion Kanade. Uskoro je postao profesionalni bokser i to je bio sve do 1978, kada je pobedio Džordža Džeroma i zadržao titulu šampiona Kanade, što je bio njegov poslednji meč.

- Džerom je bio moj 35. protivnik koga sam rešio u manje od tri runde i moj 64. nokaut u 73 profesionalne pobede, sa procentom nokauta po pobedi od 87,6 odsto. Niko nije govorio o mojim udarcima. Mnogo više sam tokom karijere hvaljen što sam imao čvrstu bradu i što nisam nikad nokautiran, ali sam ja mislio da je to negativno – napisao je Čuvalo u svojoj autobiografiji i dodao:

- Do moje prve borbe sa Alijem 1966. niko nije ni spominjao moju bradu, ali posle toga postala je velika vest. Kada sam se penzionisao, neki novinari su je proglasili najboljom bradom u istoriji boksa. Ako je to istina, razlog za to su tri stvari: rođen sam sa kratkim vratom, trenirao sam da apsorbujem udarce i žvakao sam mnogo žvaka da ojačam mišiće vilice. Ponosniji sam na činjenicu da sam tokom karijere od 73 pobede, 18 poraza i dva nerešena meča imao više nokauta od Džeka Dempseja (47) i Džoe Luisa (51). Osim toga imao sam 64 nokauta, što je više od broja borbi Rokija Marčana, Alija, Frejzera i Tajsona.

Bokserska zaostavština

Čuvalo je više puta rekao da je to „što nikad nije poljubio patos bez sumnje njegova najveća zaostavština u boksu“, ali da je njegova karijera mnogo više od toga.

- Danas mnogi misle da sam ja samo čvrst momak. Ali bio sam bolji defanzivni borac nego što misle. Nisam primao ni polovinu udaraca koje su ljudi mislili da sam primio. Da sam zaista primio sve te udarce ne bih mogao ni da hodam danas. Niko nije toliko čvrst. Biću zapamćen kao tip koji se borio sa najboljima svog vremena, pobedio mnoge od njih i izgubio od nekih. Bio sam jedan od najbolje rangiranih izazivača skoro dve decenije, u vreme vladavine najboljih šampiona teške kategorije u istoriji. Da li sam zadovoljan time? Ne. Ako nisi postao šampion sveta, nikad ne možeš da budeš 100 odsto zadovoljan – napisao je Čuvalo.

Džordž Čuvalo 2018. godine... Foto: Richard Lautens / Zuma Press / Profimedia

Svaki borac misli da je mogao da prođe bolje nego što jeste, dodao je bokser, pa naglasio da ni on nije drugačiji.

- Deo mene i dalje ima osećaj da sam mogao da budem šampion, taj deo mene će uvek smatrati da sam nepotpun. Ipak, bio sam bolji od većine. Osvojio sam amatersku titulu u Kanadi u 17. godini, pa sam bio nacionalni šampion skoro 20 godina. Bio sam drugi na svetu u jednom trenutku, ne mogu mnogi da se pohvale time. Da li je vredelo sve krvi, znoja i bola? Apsolutno. Osim toga, šta drugo sam i mogao da postanem. Sa obrazovanjem i pravim prilikama, svako može da želi da postane doktor ili advokat, ali moraš da znaš šta je pravo siromaštvo da bi želeo da zarađuješ za život kao borac. Tokom većeg dela moje karijere, siromaštvo je bilo stalni pratilac – napisao je on.

Ko udara jače

Čuvalo se tokom karijere borio sa mnogim od najboljih boksera zlatnog doba. Iako nikad nije pao posle udarca, dva meča su prekinule sudije. Bili su to okršaji sa Džoom Frejzerom 19. jula 1967. i Džordžom Formanom 4. avgusta 1970. Oba su zaustavljena u 4. rundi. U prvom mu je gotovo uništeno oko, zbog čega su lekari prekinuli meč. U drugom je borbu zaustavio sudija.

Džo Frejzer, Džordž Forman i Muhamed Ali... Foto: Gavin Kent / MirrorPix / Profimedia

- Iz nekog razloga sudija Mekant je odlučio da prekine borbu. Okrenuo sam se ka njemu i zalajao: „Da li si jebeno lud?“ Teško da je to reakcija nekog ko bi trebalo da gubi na nogama. Bio sam besan. Da, Džordž mi je zadao nekoliko jakih udaraca, ali nisam bio na ivici da izgubim glavu. S druge strane, on je disao sve teže i teže. Nisam bio srećan – naveo je Čuvalo.

Poredeći dvojicu čuvenih udarača, on je napisao:

- Frejzerov udarac je kao da te pogodi „pontijak“ koji ide brzinom od 160 kilometara na sat, Formenov udarac je kao da te udari kamion koji ide brzinom od 80 kilometara na sat. Nije lepo ni u jednom slučaju.

Mečevi sa Alijem

Među najznačajnijim mečevima bili su oni sa Muhamedom Alijem. Sin hrvatskih migranata oba meča sa po mnogima najboljim bokserom svih vremena je izgubio, ali na poene.

Ali i Čuvalo u ringu... Foto: Ei Scan / Zuma Press / Profimedia

- Koliko god da je Muhamed Ali bio brz, uspeo sam da ga uzdrmam tri ili četiri puta. Dokazao je da ume da primi udarac. Dok su čitali odluku sudija, moj najstariji sin Mičel, koji je imao šest godina, popeo se u ring i zagrlio me je, sa suzama u očima. Bilo mi je žao mališe. Kada su me ljudi sretali, rekli bi: „Džordž, izdržao si 15 rundi sa Alijem“, ja bih im rekao: „Ne, grešiš. On je izdržao 15 rundi sa mnom.“ Kada je meč završen, Ali je bio taj koji je morao u bolnicu jer je pišao krv. Ja? Ja sam otišao na ples sa ženom. Nema sumnje ko je bolje prošao – objašnjavao je Čuvalo.

Ali je tada, 29. marta 1966, rekao medijima da je Čuvalo najčvršći bokser s kojim se borio.

- Kada sam pričao da je čvršći od Sonija Listona, čvršći od Flojda Patersona, svi su mislili da preterujem da bih mu dizao cenu. Posle meča znate da sam u pravu – preneo je tada Toronto Star.

U ringu su bili ponovo 1. maja 1972. Ovog puta borba je bila na 12 rundi, ali je rezultat bio isti – Ali je pobedio sudijskom odlukom.

Život teži od boksa

Čuvalo je veštinu kojoj je posvetio život smatrao je uzvišenom.

- Za mene boks predstavlja najčistiju i najistinitiju formu atletskog takmičenja. Mnogo je prirodnije boriti se nego igrati fudbal ili hokej. I pećinski čovek i vanzemaljac bi mogli da shvate boks, ali ne bi razumeli golf ili tenis. Sve je u poštovanju moći i nijedan sport ne pokazuje čistiju demonstraciju superiornosti jednog čoveka nad drugim. Kada neko padne i posle brojanja do 10 ne može da ustane, svi znaju ko je pobedio. Ja sam bio srećan, nisam nikad morao da ustajem. Ne u ringu, u svakom slučaju. Van ringa je već bila druga priča. Ono što se desilo mojoj porodici i meni nakon što sam napustio boks bio je lični holokaust. Da svaki udarac koji sam ikad primio pomnožim sa 10.000, ne bi mogao da se meri sa bolom gubitka tri sina i supruge zbog droge i samoubistava – objasnio je Kanađanin.

Čuvalo 2015. godine... Foto: Vince Talotta / Zuma Press / Profimedia

Njegov sin Džesi 1984. imao je motociklističku nesreću pred 20. rođendan. Zbog kompleksne operacije kolena, osećao je jake bolove i brzo se navukao na lekove, a zatim i na heroin. Ubio se 18. februara 1985. Osam godina kasnije heroinom se predozirao i Džordži Li, drugi sin, četiri dana kasnije ubila se i Čuvalova supruga Lin. I njihov sin Stiven bio je navučen na heroin, ali se predozirao i preminuo 17. avgusta 1996.

- Kada me ljudi pitaju kako se nosim sa tim, teško mi je da nađem odgovor. Nikad nije lakše. Ali trudim se da guram dalje. Kada sam budan i svestan, mozak radi nešto da te zaštiri. Ali kada stanem i usporim, ugasim TV i svetla, kada sam sam u mraku sa svojim mislima teško mi je. Teško je svaki put. Uvek. To je kao napad panike koji ti oduzima dah. Kanadski muzičar Kolin Linden snimio je pesmu o meni 2002. u kojoj postoji stih: „Gladijatori plaču sami“. Ni sam svoje stanje ne bih bolje opisao – naveo je Čuvalo.

Smrt od hiljadu udaraca

Krajem prošle godine kanadska televizija snimila je dokumentarac o Čuvalu, koji je u staračkom domu zbog demencije i ne može da priča.

- Spremao sam se za dan kada ću izgubiti oca. Od dana kada mu je dijagnostifikovana demencija, spremam se za to. Bio sam oko boksa celog života, i, neurološki, to se nikad ne završi dobro. On je preživeo u izrabljivačkom, surovom svetu boksa 21 godinu. Kada razmislim o metrici u mozgu, kažem: „Ok, jedan potres, dva potresa“, ali kako je to kada preguraš 1.000 takvih udaraca u glavu? To je smrt od hiljadu udaraca – rekao je Mič Čuvalo, Džordžov sin, u dokumentarcu.

I njegova ćerka Vanesa s mukom opisuje trenutno stanje „poslednjeg gladijatora boksa“.

- Kada ga vidim, i dalje me iznenađuje kako snažno i dalje izgleda. Ali to je tužno. Tužno je jer je bespomoćan, ali na neki način on je i dalje neustrašiv. Ne plaši se!

(Telegraf.rs)