U ring ušao s 22 godine i postao nokaut mašina! Družio se s ubicama, svi su ga se plašili, on je bežao jednom

Fantastični nokaut kojim je Entoni Džošua u svet snova poslao Frensisa Enganua ponovo je pokrenuo raspravu o tome ko od boksera ima najjači udarac. Dok jedni smatraju da je Džošua dokazao da udara kao teretni voz, drugi tvrde da je desnica Diontaja Vajldera još jača. Treći u sve uključuju stariju gardu - Vladimira i Vitalija Klička, Lenoksa Luisa, Majka Tajsona, Džordža Formana, Džoa Frejzera, Sonija Listona… Međutim, istoričari boksa nemaju nikakvu dilemu - najjači udarac u ringu imao je Erni Šejvers.

Crni razarač, kako mu je bio nadimak, ušao je u ring kasno, s 22 godine, ali njegova pesnica bila je toliko opasna da je munjevito napredovao i stigao do borbi za šampionski pojas.

Uzdrmao i Muhameda Alija

Moćnom desnicoma u trenu je obarao sve pred sobom, pa i ne čudi da su ga godinama izbegavali i najveći bokseri. Oni koji su s njim delili ring zažalili su zbog svoje hrabrosti. Čak i oni koji su uspeli da ga pobede, poput Muhameda Alija ili Larija Holmsa.

- Taj Šejvers je tvrd orah. Udarao me je tako jako da je poslao sve moje pretke nazad u Afriku - rekao je Ali nakon što je punih 15 rundi razmenjivao udarce sa Crnim razaračem.

- Kad on udari, to se oseća do sutradan. Ako te udari, zovi taksi i beži odatle - pričao je Lari Holms.

Nekadašnji šampion teške kategorije dobro je znao jačinu udarca Crnog razarača. Bili su sparing partneri, a onda su se i dva puta sukobili u ringu. Jednom za titulu.

- Kada se danas spomene ime Ernija Šejversa, njega pamte kao deo najbolje generacije boksera teške kategorije, a ne po njegovim ličnim dostignućima. To je žalosno jer bi Šejvers trebalo da bude zapamćen kao čovek sa najjačim udarcem u teškoj kategoriji, njegova desnica, razorna poput haubice, vibrirala je i dok spava. Kad bi ta desnica pogodila čulo se kao eksplozija koja bi uzdrmala i ljude u okolini, a pogođeni su se spremali za odlazak kod pogrebnika. Dva puta je Erni bio blizu najvećih bokserskih visina – u borbama sa Muhamedom Alijem i Larijem Holmsom. U obe, njegov udarac je pogodio bradu protivnika. Ali je lažirao da mu nije ništa i uspeo je da oduzme Erniju šansu da postane šampion, a Holms, čije su se oči zakovrnule, magično se probudio kada mu je glava pogodila pod i uspeo je da ustane i pobedi. Ernija su definisala ova dva poraza. A trebalo bi gledati celu njegovu karijeru, karijeru u kojoj je pobedio u 73 meča, od toga 67 nokautom – napisao je svojevremeno Bert Rendolf Šugar, istoričar boksa.

„Nada je bila opasna stvar“

Kada se zaista pogleda ta karijera, i laiku je jasno da je bila više nego sjajna. Spektakularne pobede i tesni porazi, i to samo od najboljih na svetu, u zlatno doba teške kategorije govore sami za sebe. Još je neverovatnijim ih čini to što Crni razarač nije odrastao u ringu, nije imao dugu amatersku i olimpijsku karijeru u kojoj je postepeno sticao veštine, već je bokserske rukavice prvi put stavio na ruke zaista kasno - sa 22 godine.

Erni Šejvers rođen je kao Erni Di Šejver 31. avgusta 1944. u Garlandu, u Alabami.

- Za nekog za koga se činilo da mu je suđen život na pamučnim poljima, uspeo sam da postanem veliko ime u boksu i u životu. Imao sam neverovatan život, ali sam imao i teških trenutaka. Nokautirao sam bivše svetske šampione Džimija Elisa i Kena Nortona, a šampionima Muhamedu Aliju i Lariju Holmsu pružio sam najteže borbe karijera. Ali moj život bio bi skroz drugačiji da nije bilo neželjene posete Kju kluks klana, možda nikad ne bih napustio Jug i popeo se u bokserski ring i nikad ne bih mogao da ostvarim svoj san - napisao je Šejvers u autobiografiji „Erni Šejvers: Dobrodošli u vreme velikih“.

Rođen na rasističkom Jugu ovaj Afroamerikanac nije imao gotovo nikakvih šansi da uradi bilo šta u životu. Bilo je to vreme potpune nejednakosti i bede u tom delu SAD.

- Kad se setim detinjstva, setim se osećaja beznadežnosti na Jugu. Nije bilo nikave šanse za napredovanje crnaca. Ako si bio beo i siromašan, bar nekoliko vrata bi ti bilo otvoreno. Ako si bio crn, svuda su bile samo prepreke na putu. Sećam se dugih šetnji do naše male škole. Naša porodica nije imala para ni da kupi kese za ručak. Sendviče su nam zavijali u stare novine koje su belci bacali. Nastavnike na Jugu nije bilo briga da li ćemo nešto da naučimo. Živeli su u istom beznadežnom okruženju i nada je bila opasna stvar. Od crnaca se nije očekivalo da završe školu. Do 10. godine većina je već radila na poljima pamuka. Ali iznenadna poseta Kju kluks klana promenila je moj život. Još osećam jezu i kad pomislim na incident koji je naterao porodicu Šejver da pobegne na sever, do Ohaja – napisao je Šejvers.

Susret sa Kju kluks klanom

Imao je pet godina kada je njegov otac kupio mazgu od jednog belca.

- Dogovorio se da je otplati na rate i sve rate osim poslednje dve isplatio je na vreme. Onda je došla loša žetva 1950. Kombinacija vrelog sunca Alabame koje je pržilo zemlju i žiška koji je pojeo pamuk dovela je do najgore žetve u ko zna koliko godina. Belac nije imao strpljenja i došao je do naše kuće vređajući mog oca rasističkim epitetima. „Crnčugo, bolje mi plati ostatak. Hoću sve odmah ili uzimam tu mazgu i vodim je sa sobom“, vikao je na tremu. Otac je tražio malo vremena. Iako je znao kakva je situacija, belac nije hteo da napravi bilo kakav kompromis, pogotovo ne s crncem. Nije ni morao, zakon je bio na njegovoj strani. Umarširao je u našu štalu i uzeo mazgu. U očaju moj otac je uzeo pušku, zakočio je i uperio u belca. „Vrati mazgu ili…“, naredio je. Gledao je u mog oca, a onda pustio mazgu. Bitka je dobijena, ali je objavljen rat. Dok je odlazio, imao je poruku za mog oca: „Crnčugo, vratiću se večeras“. Moj otac je napravio neoprostiv greh za Jug: uvredio je belog čoveka. Člana Kju kluks klana. U to vreme sa Klanom nije moglo da se šali - naveo je Šejvers.

Bilo je to doba velike podeljenosti u Americi, dodao je, a „crnci nisu smeli ni da gledaju belce u oči kada govore, a kamoli da upere pušku u njih“.

- Kada je moj deda, Bad Šejver, došao, mama mu je ispričala šta se desilo sa klanovcem. Bad je proveo ceo život na Jugu i instinktivno je znao šta će se desiti. Znao je da je kazna - linčovanje. Nije on samo slušao o ličnovanjima od strane Kju kluks klana, već je gledao kad je nekoliko njegovih prijatelja na taj način upoznalo svog tvorca. Nije hteo da vidi da obese i njegovog sina. „Morate da odete na sever, do mog brata u Ohaju. Ako ostanete ovde, Klan će te ubiti“, rekao je mom ocu. Nije mislio da ide sutra. Morao je da beži odmah. Upregao je mazgu u kola i odmah odveo mog oca do železničke stanice - opisao je bokser..

Kasnije te večeri, naveo je, posetilo ih je 20 klanovaca.

- Svi su na sebi imali tradicionalne bele kapuljače i baklje u rukama. Nisu došli zbog druženja, cilj je bio da ubiju mog oca. Ali nisu mogli da ga nađu. I dalje se sećam kako sam bio uplašen kada su ludaci uleteli u moj dom. Srce mi je bilo u grlu. Rasturili su sve u kući. Vikali su: „Izađi, crnčugo, da ti pokažemo šta radimo crnčugama koje potegnu oružje na belca.“ Pobegli smo iz Alabame u decembru 1950. Bilo je hladno i sneg je padao. Bilo je to neobično vreme za Alabamu, gde skoro nikad nije padao sneg. To je bio prvi put da sam ga video na Jugu. Pomislio sam kako je lepo da sam na nekoliko minuta zaboravio koliko je bilo ludo u Alabami - naveo je Šejvers.

Sport, gangsteri i ulazak u ring

U Ohaju život za Ernija bio je dosta drugačiji. Nije više bilo pamučnih polja, ali zahvaljujući radu na njima imao je jako, mišićavo telo, pa se u srednjoj školi bavio sportom. Bio je u fudbalskom timu neko vreme, a onda je trenirao trčanje. Međutim, ništa od toga nije bilo ozbiljno, pa se nakon diplomiranja oženio i zaposlio u fabrici.

- Kada sam imao slobodnog vremena, umesto da budem kod kuće sa Lavern i decom, išao sam na trke. Uživao sam u adrenalinu koji je stvarala brzina. Jedne noći sam se trkao na ruti 422 i izgubio sam kontrolu nad vozilom i preleteo bankinu. Trebalo je da poginem. Nakon toga sam rasturio kola i više se nisam trkao, tragao sam za uzbuđenjem na drugi način. Počeo sam da se družim s rođakom moje žene Velikim Džordžom Hornom i njegovim prijateljem Alanom Skotom. Znao sam ih dugo. Veliki Džordž bio je upleten u loše stvari. U stvari, bio je ubica za mafiju, hladnokrvni ubica. To je hranilo moje sanjarenje o gangsterima. Kao što je Elvis Prisli pevao, ako sam tražio nevolju, došao sam na pravo mesto. Pre nego što sam počeo da se bavim boksom, družio sam se s kriminalcima jer sam ih gotivio. Čak i danas ih gotivim - opisao je Šejvers to doba lutanja.

Uprkos radu u fabrici, deci, lošem društvu… Erni je i dalje sanjao da postane profesionalni sportista. Šansa za to pojavila se niotkuda, kada ga je bokser iz kraja Ričard Ostin pozvao da poseti njegovu boksersku salu.

- Bilo je to 3. januara 1967. Tad sam otkrio svoje buduće zanimanje. Sećam se svega kao da je bilo juče. Ričard me je dovezao i rekao da će mi se svideti njegov trener amatera Pedro Tomez. „Koliko si težak?“, pitao me je Tomez. „Oko 100 kilograma.“ „Da li si ikad boksovao?“ „Ne.“ „Sa takvom građom možeš da postaneš šampion teške kategorije i da zaradiš mnogo novca“, rekao mi je. Odmah je privukao moju pažnju. Pustio me je u ring sa Džonom Henrijem, osvajačem Zlatne rukavice godinu dana ranije. Henri je boksovao mnogo bolje od mene, nervirao me je s tim fluidnim pokretima i oštrim direktima. Osećao sam da nisam svoj na svome. Ali onda sam ga udario desnicom i poleteo je preko pola ringa. Odjednom je ring bio nešto moje - opisao je Šejvers svoje početke i nastavio:

- Počeo sam da treniram. Imao sam samo nedelju dana do turnira. Pedro mi je rekao šta moram da radim ako hoću da uspem. „Erni, ovo je važno. Ne možeš da piješ, pušiš i drogiraš se, i moraš da batališ ženu dok treniraš.“ Rekao sam mu da ne pijem, ne pušim, ne drogiram se. Pitao me je za ženu, nasmejao sam se. „Pedro, uradiću sve što kažeš. Želim da uspem kao borac.“ Debitovao sam 17. januara 1967. na 39. Zlatnoj rukavici. Bila je to noć s puno boksa, a moj meč, teškaški, bio je poslednji. Posle 16 mečeva, konačno sam i ja ušao u ring. Bilo je kasno i žurio sam kući. Sve je bilo gotovo posle minut i pet sekundi. Misija ispunjena – opisao je Šejvers svoje početke.

Novinska greška promenila mu je prezime

Ipak, imao je već 22 godine, pa mu je zabranjeno da nastupa kao početnik.

- Činilo se da će moja bokserska karijera biti gotova posle jednog meča. Ali pristao sam da boksujem sa iskusnim borcima. Niko mi nije davao nikakve šanse. Pedro mi je rekao da ne može mnogo da mi pomaže jer su i drugi borci njegovi. „Erni, tvoj udarac većina ne može da izdrži. Gađaj vrat protivnika, kada vide pesnicu, sagnuće se i pogodićeš ih u bradu. To je sve što ti treba za sada“, rekao mi je. Moj drugi meč bio je protiv Džona Henrija. Bacao sam krošee od početka. U prvoj rundi bilo je nerešeno dok ga nisam pogodio pred kraj. Svima je bilo jasno koliko je jak udarac bio kad je Henri ustao i otišao u pogrešan ugao. Pobedio sam na poene – opisao je Crni razarač.

Tad je objavljena i vest o njegovoj pobedi, ali s greškom:

- Novine su počele da se zanimaju za mene posle druge pobede. Ali su pogrešno napisali moje ime. Napisali su Šejvers umesto Šejver. Nije mi smetalo i ostalo je tako. Greška se čak isplatila na sudu protiv promotera Dona Kinga. U finalu sam izgubio na poene. Ali posle samo tri borbe i dve nedelje bavljenja boksom bio sam drugi. Naredne godine sam značajno popravio svoje boksersko umeće. Pobedio sam na Zlatnoj rukavici – opisao je Šejvers.

Nakon toga započeo je ozbiljnu boksersku karijeru u kojoj je uglavnom ređao pobede. Njegova desnica bila je toliko opasna da su ga na putu ka vrhu mnogi izbegavali.

- Žrtvovao sam sve i radio naporno da steknem sve što imam. Mnogi nisu hteli da se bore protiv mene, verovali su da ću ih ubiti. Kao Ken Norton. On me se smrtno plašio. Nije smeo da me pogleda u oči pre borbe. Jednom su mu nudili milion dolara da se bori protiv mene, ali je odbio. Sad je morao da uđe u ring da bi imaš šansu da napadne titulu. Jednostavno je tako – rekao je Šejvers za Sports Ilustrejded 1979.

Na pola koraka do šampionskog pojasa

Najveći mečevi koje je imao bili su oni za šampionsku titulu - protiv Alija i Holmsa. U oba slučaja, pisali su stručnjaci, malo mu je falilo za pobedu, ali je šampionski pojas ostao samo san.

- Stručnjaci su tvrdili da idem u ring protiv 35-godišnjeg Alija u padu, da je iznenađenje moguće. Od 54 pobede, do 52 sam došao nokautom, što je bio najveći procenat nokauta u istoriji boksa. Više od Džordža Formana, Džoa Frejzera, Rokija Marćana i Džoa Luisa. Kada sam se popeo u ring shvatio sam da se nikad u životu nisam osećao tako dobro. To je bilo nešto što sam čekao otkako sam počeo da boksujem, bio je to razlog za krv, suze i znoj na mom putu. Tokom druge runde pogodio sam ga desnicom. Bio je povređen i ušao je u klinč, držao se da preživi. Ali preko mog ramena pravio je grimase da pokaže publici da mu nije ništa. Ustuknuo sam i pogledao njegov šou, bio je za Oskara. Instinkt mi je rekao da je gotov, ali sam dozvolio da me prevari. Da sam napao, pojas bio bio moj. Ali Alijeva moć oporavka bila je neverovatna, oporavio se brzo. Njegove fore su mu donele potrebno vreme za to. Nisam hteo da krenem da ga ubijem, pa da on ubije mene. Ali je uvek imao sposobnost da se vrati. Da nisam oklevao, možda bih postao šampion - opisao je Šivers meč karijere.

Borba je trajala punih 15 rundi i odluku o pobedniku donele su sudije. Bilo je medija koji su smatrali da je odluka kontroverzna, da je trebalo da bude nerešeno…

- Mislio sam da sam naneo dovoljno štete da pobedim sudijskom odlukom. Zvaničnici nisu to videli tako. Sudije su dale pobedu Aliju. Međutim, nakon što sam pogledao snimak borbe nekoliko puta, nisam mogao da se ne složim sa odlukom. Prosto i jednostavno, Ali je pobedio jer moraš da otmeš titulu šampionu, a ja to nisam uradio. Podaci kažu da sam izgubio od Alija, ali to nije cela priča. Odluka nije bila na mojoj strani, ali sam izašao iz ringa kao moralni pobednik. Za taj meč dobio sam 300.000 dolara, što je bilo najviše u mojoj karijeri, ali nije moglo da se poredi sa Alijeva tri miliona. Ali bio sam srećan - napisao je Šejvers, koji se nakon toga borio za titulu i protiv Larija Holmsa.

Susret sa Rokijem

Najjači udarač u boksu povukao se 1983, ali se nekoliko puta vraćao u ring, poslednji put 1995.

Nakon toga je postao evangelistički propovednik. Tokom osamdesetih godina i dalje je bio toliko poznat po svojoj desnici da je Silvester Stalone razmatrao da upravo on glumi Klabera Langa u Rokiju 3, pa je organizovao sparing meč.

- Čovek me je zamalo ubio. Instinkt iz ringa ga je obuzeo i prestao je da se suzdržava. Udario je u moju ruku toliko jako da je mi je moj lakat izbio sav vazduh. Otrčao sam u toalet i ispovraćao se - ispričao je tada Stalone za Tajm.

Nakon toga je, objasnio je, odlučio da je bolje da koristi glumce za ovaj film nego prave boksere. Međutim, istoričari filma kažu da ovaj incident nije bio pravi razlog što je Šejvers izgubio ulogu, već to što je imao piskav glas, pa se filmadžijama činilo da zbog toga čovek koga su se plašili i najopasniji ljudi na planeti ne deluje dovoljno opasno. Odlučeno je da Klabera Langa glumi Mister Ti ili Lorens Tjuro.

- Boks se, otkrio sam, imao veoma visoku cenu. Od 88 protivnika iz profesionalnog ringa, više od polovine njih je umrlo, živelo u bedi ili završilo u zatvoru. Što se mene tiče, dovoljno mi je da me smatraju najjačim udaračem svih vremena. U stvari, već sam izabrao svoj grob i znam šta će na ploči iznad mene da piše: „Ovde leži čovek čiji je zanat bila borba u najčvršćoj kategoriji brutalnog sporta, istinski džentlmen koji je imao najgadniji udarac koji je Bog ikad stvorio“ - napisao je Šejvers u svojoj autobiografiji.

Preminuo je 1. septembra 2022, dan posle 78. rođendana. Sa suprugom Lavern imao je pet ćerki, a iz drugih veza četiri ćerke i jednog sina.

(Telegraf.rs)