Nenad Smiljković za Telegraf o značaju sportskog obaranja ruke: "Nadam se da će Srbija imati svetskog prvaka"

Dugačak je spektar sportova koji široj javnosti u Srbiji prolaze ispod radara. Neki su manje, neki više popularni. Neki spadaju u tradiciju među populacijom, dok su drugi novijeg datuma. Takođe su neki u svetu vrlo popularni, dok je na našem podneblju tek potrebno predstaviti ih. Sport koji se naziva najstarijim na svetu i koji tokom poslednjih pet godina doživljava ekspanziju među mlađom populacijom jeste obaranje ruke.

Dok je širom planete i u predelima koji nisu toliko daleko poput Turske takozvani "armwrestling" izuzetno zastupljen i o njemu se priča svakodnevno, u Srbiji je potencijal tek krenuo da se brusi i prostora za dalji napredak je mnogo. Posebno ako imamo u vidu nivo uspeha koji nam je obaranje ruke kao zemlji već podarilo, uprkos još uvek ne toliko velikim ulaganjima.

O tome kako "armwrestling" funkcioniše u Srbiji, kakav potencijal posedujemo, zbog čega neko treba da se okuša u ovoj disicplini, kao i šta nas sve to očekuje razgovarali smo sa predsednikom Saveza Srbije za obaranje ruke Nenadom Smiljkovićem koji je najavio i predstojeći 8. LAZAREV MEGDAN - ARMFIGHT.

• Ono zbog čega nam je ovaj trenutak najbitniji to je Lazarev megdan, takmičenje koje će se održati u subotu, 25. novembra. Kako je cela priča sa Lazarevim megdanom započeta?

- Da u subotu imamo međunarodni supermeč između Mađarske i Srbije, 12 supermečeva u više kategorija, 10 supermečeva u muškoj i seniorskoj kategoriji, juniorskoj i master kategoriji, i dva meča u ženskoj kategoriji. Sam Lazarev megdan je počeo u 2015. godine u Kruševcu, otud i naziv Lazarev megdan. Od 2016. do dans je bio u Trsteniku. Jedne godine samo nismo organizovali zbog korone, ali evo već osam godina Lazarev megdan postoji kao tradicija u Trsteniku i to je, pored Državnog prvenstva i Kupa Srbije najveća sportska manifestacija kada je u pitanju obaranje ruke u Srbiji.

• Koliko je "armwrestling" zastupljen u Srbiji?

- "Armwrestling" u svetu postoji više od 40 godina, više od 40 godina se organizuju Svetska prvenstva i Evropska. U Srbiji je 2010. godine počeo da živi i da raste. Od tada do danas smo organizovali trinaest Državnih prvenstava. Sportsko obaranje ruke je veoma zanimljiv sport kako za treniranje, tako i za gledanje. Sve više momaka i mladih počinje sa treninzima ovog sporta i nadam se da će Srbija nekad dobiti evropskog i svetskog šampiona.

• Kako izgleda trening za obaranje ruke i jedan meč?

- Takmičari treniraju dosta dugo za jedan meč koji može da traje od jedne, dve sekunde do nekoliko minuta. To sve zavisi. Kada su dva takmičara identične snage onda meč može da potraje i kada koriste sličnu tehniku. Što se tiče samog treninga on se odvija u teretani. rade se vežbe, kao recimo za bodibilding, ali mi se više baziramo na ruku, prste, podlakticu, biceps, triceps, ramena i leđa. Naravno tu je i sparing. Redovan sparing mnogo znači takmičarima. To je obično u okviru svog kluba i dešava se da klubovi međusobno zakažu sparing i da imaju i taj neki vid treninga. Imamo dosta sprava koje koristimo za jačanje prstiju, podlaktice, same ruke. Te vežbe su malo više specifične u odnosu na samo treniranje u teretani.

• Trenutno Srbija je u nekom periodu tranzicije kada je u pitanju obaranje ruke. Vi ste na čelu Saveza već oko pet godina. Šta se to promenilo tokom tog perioda i postoji li mogućnost da mi u nekom narednom periodu dostignemo te neke visine, kao što je recimo Kazahstan ili neke druge zemlje?

- Ja sam od 2018. godine predsednik Saveza i od tada sam se trudio da promenim iz godine u godinu "armwrestling" u Srbiji nabolje. Gledao sam da što više turnira organizujemo u Srbiji, da što više mladih uključimo u ovaj sport. Upravo smo od Subotice do Vranja, od Zaječara do Šapca organizovali turnire tokom godine i znamo da skoro svaki mesec u nekom drugom gradu organizujemo. Baziramo se se na tri najveća turnira, ali i pored toga svakog meseca u nekom gradu organizujemo turnir.

- Trudio sam se da uspostavim veoma dobru saradnju sa Ministarstvom sporta i Sportskim savezom Srbije, gde imamo izuzetnu podršku od predsednika Davora Štefaneka i generalnog sekretara gospodina Marinkovića. Stalno nam izlaze u susret, posebno za pomoć oko odlaska na Evropsko i Svetsko prvenstvo, tako da smo se trudili da iz godine u godinu uspsotavimo dobar temelj, da naš sport napreduje u Srbiji i da budemo prepoznatljivi na medijskom nebu i kao sport. Pošto svi prvo pomisle na kafansko obaranje ruke, a mi imamo i profesionalni sto, u stojećem stavu se obara, imamo jasna pravila koja je Svetska federacija napravila. Imamo sva pravila koja mora da ima jedan sport.

• Kada je pitanje procesa primanja u Sportski savez kako tu napreduje cela priča?

- Mi smo 2012. godine postali članovi Sportskog saveza Srbije, a sada čekamo, sve papire smo predali, ispunjavamo sve uslove za priznavanje i prepoznavanje našeg sporta kao sporta u Republici Srbiji. Naša Federacija je član i Evropske i Svetske međunarodne sportske organizacije i aplicirala je za učešće na Paraolimpijskim igrama u Los Anđelesu i nadamo se da će naš sport postati prvo paraolimpijski, pa nakon toga i možda olimpijski.

• Vratimo se u 2011. godinu, kako je to kod vas krenulo. Zbog čega baš "armwrestling" i iz čega se izrodila ta ljubav.

- Pa ja sam dosta dugo trenirao i kik boks i fudbal i neke druge sportove, ali 2011. u jednoj teretani u Trsteniku sreo sam jednog dečka koji je već trenirao taj sport. Učestvovao je 2010. na prvom Državnom prvenstvu i on je video da imam taj neki potencijal i počeo sam tokom tih dva meseca... U martu 2011. sam počeo, a te godine u maju se održavalo drugo Državno prvenstvo Srbije u Pančevu i tada sam učestvovao, osvojio medalju i zavoleo sam taj sport na prvu.

- Od tada evo već dvanaest godina učestvujem i na državnim prvenstvima, sada malo ređe pošto ne može da se stigne sa samom organizacijom tog takmičenja, ali od tada se aktivno bavim. Želim da ovaj sport bude među prvima u Srbiji po popularnosti i vrednovanju.

• Poput vas, koliko još ljudi postoji zainteresovanih ljudi u smislu organizacije i funkcionisanja Saveza?

- Imamo u Savezu dosta dobrih kolega koji se trude da u svojim sredinama promovišu obaranje ruke i da nam se sport popularizuje. Imamo dosta dobrih i jakih takmičenja i u drugim gradovima, a trudićemo se da i u nekim gradovima koje nismo posetili organizujemo neko takmičenje i da se u tim sredinama mladi počnu baviti ovim sportom. Kao savez dobro funkcionišemo i kao jedan smo tim. Pravimo zdravu priču za sve mlade koji se već bave ovim sportom, a tako i za mlade koji treba da počnu da se bave.

• Lazarev megdan je u Trsteniku jedan od najvećih sportskih događaja. Kako se na taj događaj gleda u samom gradu, s obzirom da ste i vi rodom odatle?

- Da, ja sam iz Trstenika i ponosan sam što sam iz tog lepog gradića koji ima veoma dobru sportsku priču. Ne samo u ovom sportu već mogu da klažem da je najveći Zvezdin uspeh iz 1991. godine osvajanje svetske klupske titule u fudbalu, i da su dva takmičara iz prve postave iz Trstenika, Dragiša Binić i Jugović.

- Trstenik je grad sporta i podržava ove sportske manifestacije, a slobodno mogu reći da je Lazarev megdan jedna od najvećih sportskih manifestacija u mom gradu i da je postala već tradicija. Osam godina uzastopno organizujemo na svetskom nivou ovu manifestaciju i iz godine u godinu napredujemo. Trsteničani vole ovaj sport. Postoje tri kluba za obaranje ruke i preko 70 takmičara koji se bave ovim sportom. Tako da vole ovaj sport i nadam se da će uživati sada za vikend kada budu gledali uživo ove mečeve.

• Rekli smo Srbija protiv Mađarske. Kako konkretno izgleda taj događaj i ko će se takmičiti?

- Samo takmičenje počinje u 18 časova u Hali sportova. Biće uživo prenos na Areni Fight. Prvo, svaka pobeda u tom supermeču donosi poen za svoju zemlju. U slučaju ako bude 6-6, nerešen rezultat, onda se broje runde. Jedan meč se radi u pet rundi, tako da se nadamo da će Srbija odneti pobedu na Megdanu. I da nas sledeće godine nas očekuje... Mi smo dobili licencu od Svetske federacije, radi se u okviru Lige nacija i naravno da se svaka pobeda boduje. I nadam se da ćemo se sledeće godine plasirati na supermeč sa Turskom u Istanbulu u junu mesecu.

• I prošlih godina su organizovani supermečevi protiv različitih zemalja. Kako se tu Srbija do sada pokazala?

- Mi smo u poslednjih nekoliko godina organizovali supermečeve na samom Megdanu i protiv Bugarske, Rumunije, Bosne, Crne Gore, Makedonije. Svuda smo odneli pobedu osim protiv Bugarske. Oni su svetska sila u ovom sportu, pored Kazahstana, Turske i Rusije, oni su jedni od najjačih ljudi u ovom sportu. Tu smo od deset tada zakazanih supermečeva odneli samo tri pobede. Sedam mečeva smo izgubili, ali to ne sprečava naše takmičare da se trude još bolje i da u nekom narednom Megdanu uspemo da pobedimo i Bugare.

• Za sam kraj, zbog čega neko treba da počne da se bavi obaranjem ruke?

- Poruka za sve mlade je da počnu da se bave. ne samo obaranjem ruke nego bilo kojim sportom, a ja bih voleo obaranjem ruke, naravno. Da razviju te zdrave navike što se tiče treninga, a i da osete adrenalin i taj takmičarski duh kada stanu za sto i kada osete tu publiku i atmosferu. Svaki takmičar koji doživi to ostane mu u krvi i to uđe pod kožu, pa počne mnogo ozbiljnije da se bavi ovim sportom. Obaranje ruke ne iziskuje neke mnogo velike finansijske troškove, tako da možete bilo gde trenirati, u bilo kojoj teretani. Imamo 24 kluba, mogu da se prijave u njima i treniraju. Nadam se da ćemo još više uspeti da popularizujemo ovaj sport, zajedno sa vama kao medijskim partnerom pored Arene sport i Telegraf, da ovaj sport uzdignemo na što veće grane i da što više mladih počne da se bavi i da neko od njih postane državni šampion, tako i evropski i svetski.

(Telegraf.rs)