Prelepa Julija se borila sa tigrom, pa postala nepobediva u ringu: Nosim ožiljke kojih se svi plaše

- Pre tri godine išla sam da se borim sa tigrom. Bila sam kod čoveka koji u šumi drži tigrove i ušla u jedan od kaveza. Tigar me je napao i borili smo se. Posekao me je kandžama svuda po telu, najviše po rukama. Ostavio mi je ožiljke za ceo život, ali sam ponosna na njih, jer me čine jačom – počinje svoju neobičnu priču lepa Julija Pajić.

Ko god upozna ovu devojku teško da može da ostane ravnodušan. Najpre zbog njene lepote i nežnog lica i glasa nespojivim sa grubim, mišićavim telom punim velikih ožiljaka i tetovaža. Zbog nesvakidašnjeg izgleda za njom se okreću na ulici, dok u ringu protivnicama deluje zastrašujuće. Pogotovo kad ogovori na pitanje odakle joj toliko ožiljaka.

- Ljudi misle da sam ih zadobila u teškoj saobraćajnoj nesreći. Ali kad im kažem kako se to desilo obično me pitaju: "Pa gde si našla tigra?" ili "Zašto si to uradila?" Onda ogrovaram: "Zato što sam tako želela. A na svetu možeš da nađeš i uradiš šta god poželiš, samo ako imaš da platiš." Da, svi misle da sa mnom nešto nije u redu. Ali, to je okej, neka misle - kaže Julija uz smeh.

Kad se oni koji je upoznaju naviknu na tetovažu tigra koja joj pokriva vrat, na napupele povrede iz borbe i shvate da je grub izgled samo "fasada" dok ne progovori nežnim glasom, zaintrigira ih njen naglasak.

- Rođena sam u Frankfurtu i ceo život živim u tom gradu, ali mi je poreklo sa Balkana, kao i srce. Majka mi je Crnogorka iz Podgorice, a otac Bosanac iz Tuzle. Možda u Nemačkoj imam sve, ali moj temperament i moje srce ne pripadaju toj zemlji. Ljudi su tamo mnogo hladni, a meni je odnos sa ljudima jako bitan. Zato čim zakoračim na ove prostore osećam se kao kod kuće, ta toplina i srčanost ne može da se oseti nigde drugde na planeti - smatra ova devojka.

Kako kaže, oduvek je volela borbene sportove. Najpre se bavila "tai bo- om", ali joj je trebalo nešto žešće. Zatim je odlučia da se oproba u MMA ringu i shvatila da je njeno mesto upravo tu. Nakon nekoliko pobeda na mečevima po Nemačkoj, poželala svoje umeće da oproba na srpskom terenu. Na svom prvom SBC (Serbian battle championship) takmičenju uspela je da "zaplaši" protivnicu i osvoji prvi pehar u karijeri. A zatim je došla pobeda još jednom SBC takmičenju, sinoć u Novom Sadu, koje je najavilo da Julija ne namerava da se zaustavi. Sebe, kaže, jednog dana vidi u samom vrhu ženskog MMA sporta.

- Volim da se tučem, da "dam" batine, ali i da ih primim. Nemam problem da uđem sa bilo kim u ring. Ljudi misle da su žene slabije i da ne umeju da se tuku, a ja baš mislim da ako si žena imaš priliku da pokažeš suprotno. Ne zanimaju me toliko medalje i pehari koje bih osvojila, koliko sama borba. Želim da u svakoj da razvalim – iskrena je Julija.

Sa istim žarom ulazi u svaki meč, ali i običan sparing sa trenerom. Tako se dešava da tokom zagrevanja baci na pod i mnogo snažnije i iskusnije MMA borce. Jedan od njih je as borilačkih sportova u Srbiji, Miša Bačulov, sa kojim se Julija pripremala za SBC u Novom Sadu.

- Ja sam se prvo šokirao kad sam je upoznao. Nikad nisam video toliko veliku ženu sa tolikom količinom agresije. Ali kad sam   video kako radi taj meč i kako je ekspresno pobedila, mnogo je pozitivan utisak na mene ostavila i shvatio sam sam da je ogroman potencijal u njoj. A sad otkad je došla da trenira i da se takmiči u Srbiji sam siguran da će Julija da napravi veliku stvar u MMA- u. Šta drugo možete da očekujete od devojke koja se borila sa tigrom? - zaključuje on.

Pa ipak, kao i svaki čovek, ova neobična devojka ima svoju nežnu stranu. Veliki je zaljubljenik u muziku, pogotovo u zvuk klavira. Kad sedne za ovaj elegantni instrument i počne da svira, sva njena gruboća nestaje. 

- Pre nego što sam ušla u u MMA sport, počela sam da sviram klavir. Kad sam imala manje od četiri godine svirala sam flautu, a tu u sobi u kojoj sam vežbala je bio i klavir. Želela sam da naučim da sviram i njega, ali mi profesorka flaute nije dozvolila. Kad sam bila malo starija, pitala sam i mamu da li mogu da upišem sviranje klavira, ali je mama rekla: "Ne. Ili klavir, ili tenis" jer sam u tom trenutku trenirala tenis. Klavir je bio previše veliki trošak. Tako sam shvatila da moram sama da naučim da ga sviram. Počela sam da čuvam psa jedne bogate porodice u Franfurtu, a oni su kući imali veliki klavir. I tako sam svaki dan odlazila u njihovu kuću i uz pomoć interneta učila da sviram. Sad sednem da sviram klavir, gde god mi se ukaže prilika. Najviše volim da sviram na ulici, jer tad svi aplaudiraju - iskrena je lepa "ratnica". 

Bila je uplašena srna, a danas je opasna zver 

Glavni trener i menadžer Julije Pajić, Amir Sadiković, podelio je s nama priču o njenim počecima.

- Juliju sam upoznao pre godinu i po dana kad sam iz Hrvatske došao da živim i radim u Frankfurtu. Od tad i počinje naša saradnja. Julijini počeci su izgledali loše. Na njoj se video veliki talent, ali ljudi s kojima je radila pre mene joj nisu davali  samopouzdanje koje joj je falilo. Ostavila je jako dobar utisak na mene i niko me toliko nije oduševio kao ona, iako je izgledala kao uplašena srna i nije mi verovala na početku. Razumeo sam je, jer ju je prethodnih nekoliko trenera izneverilo. Danas Julila na druge ostavlja iznenađujuće dobar utisak i većina je zavoli na prvi pogled. Devojke koje pobedi u ringu posle postaju sa njom prijateljice. Ali, kad je zatvoriš u kavez i počne borba onda se pretvara u opasnu zver dok ne postigne svoj cilj. Zbog takvih osobina nebo joj je granica - smatra Amir.

Kako Julija izgleda dok se bori, a kako dok svira klavir, pogledajte u videu na početku teksta. 

(Ivana Nedić/ ivana.nedic@telegraf.rs)