Ako ovako igrate za sebe, onda bolje počnite da igrate za druge

Ima onih dana kada se silno trudite, dajete sve od sebe, ali prosto vas ne ide. Loš dan u kancelariji, loš dan na poslu, ništa vam ne polazi za rukom, ali kada vam je stalo do toga što radite, pa makar ćete učiniti da izgleda da ste se potrudili - bar kako vas drugi ne bi čudno gledali ili osuđivali.

Međutim, kada ste svesni da možete i istinski vas ne zanima postavlja se pitanje u kome je problem. Da li je problem u vama ili u onome ko vas svom silom podupire i podržava i u dobrim i lošim momentima? Da li je njegov problem što vam bezuslovno veruje?

Preporučujemo

Prošlo je veče od skandaloznog poraza Zvezde u Istanbulu i osećaj u ustima je isti. Gorčina zbog prikaza "srpske košarke" u Istanbulu. Postavlja se logično pitanje da li je iko od navijača zaslužio da prisustvuje onakvom horor filmu, jer ono što smo videli odgovara tom žanru.

Rekosmo već, desi se loš dan, sve je to prirodno jer, eto, ljudi smo. Ali nismo sigurni da je to bio samo loš dan, a ne znam ni odakle da krenem da postavljam pitanja o čemu se tu tačno radi... Ovde se ne radi o Zvezdinim uspesima u poslednje dve i po do tri godine, to je nesporno. Ovde se radi o pristupu i izgradnji međusobnog poverenja sa navijačima.

Postao je ovaj meč mnogo više od običnog meča mnogo pre njegovog početka. Nedelju dana se najavljuje, prepričavaju scenariji i prolazi kroz razne mogućnosti kako to može nekome pomoći ili odmoći. U jednom trenutku je delovalo da je postao i nacionalni interes, da je trebalo da predstavlja borbu za srpsku košarku bez biranja strana.

Ipak, dobili smo nešto što nije bilo dostojno prethodno navedenog, nešto što nije ni pokušaj košarke.

- Za mene je najvažnije šta ćemo mi da uradimo i kako ćemo mi da izgledamo. Igramo za nas, ne za druge. Sve poštujemo, sve protivnike, ali nama je utakmica bitna zbog nas. Borićemo se za sebe - bila je izjava Janisa Sferopulosa pred ovaj meč.

Foto: Nikola Tomić

E, pa, ako se ovako bori za sebe, onda je možda vreme da se promene uloge, jer je borba bila prilično jalova. Možda je vreme boriti se za druge, za one koji svake nedelje jedva čekaju da dođe taj četvrtak ili petak kako bi upotpunili svoj život sa malo nade da će osetiti sreću, a u poslednjih mesec i po dana tu sreću su videli samo u tragovima.

Verujemo da niko ne može zameriti kada se izgubi samo zbog poraza, ali osim pobede i poraza postoji i nešto što se zove ponos ili čast kluba, a -45 tome ne ide u prilog. Jedan tim može da bude bolji od drugog, ali ne 45 poena razlike, ne na ovom nivou košarke. U nekom trenutku se zapitate, valjda, šta radite, pa shvatite da je vreme da se možda nađe način da ne dođe do bruke i sramote, da probate naći način da se zaustavite.

Mnogo je načina kako to može da se uradi, možda i najlakši - opstrukcija igre. Ili možda najlogičniji - nađete minimalnu dozu fokusa da ne izgubite 22 lopte za jedan meč. Nađete minimalnu dozu fokusa da ne delujete nemarno, ako ne pred onima koji te plaćaju, pa onda bar pred onima koji ti predstavljaju vetar u leđa i kada je dobro i kada je loše.

Kako se to šutira 13% za tri poena? Kako se to ukradu samo dve lopte za 40 minuta? Kako se to postigne timski indeks korisnosti 38 ili "+-" diferencijal od -225?

Ne možemo doći do drugog zaključka osim - nezainteresovanost. Međutim, ta nezainteresovanost, ako je trebala da bude poruka večitom rivalu - pa, nije bila. Kao takva može predstavljati samo bruku i to pred evropskim navijačima i funkcionerima Evrolige, jer se onda postavlja logičko pitanje: Što je onda Zvezda bolja od Asvela i Albe koji se toliko često i glasno nipodaštavaju u našim košarkaškim krugovima.

Ipak, bila je poruka svojim navijačima, ali ne onim navijačima koji se sete Bulevara "Arsenija Čarnojevića" 58 kada postane "kul" na Instagram objaviti novu fotografiju sa utakmice, već onim navijačima koji upravo tračak sreće traže u pobedama svog tima, a od toga nema ništa.

Navijače Zvezde ne može da zavara trčanje ukrug, olako potezanje šuteva, nemarna igra i nezainteresovana košarka. Navijači Zvezde još od perioda Dejana Radonjića su naučili vrlo dobro dve stvari - da prepoznaju prevaranta i nagrade one koji to nisu.

Onda ne treba da čudi slabo interesovanje i loša poseta. Ne treba da čudi niz kritika i manjak poverenja ili verbalne i moralne podrške...

Možda je onda došlo vreme da počnete da se borite za nekog drugog, nekog kome je do ponosa zaista stalo...

(Telegraf.rs)