Ko je kriv za Zvezdin raspad u Evroligi: Alba i Asvel su posledice, a šta je uzrok?

Dan posle teškog poraza u Berlinu kada su glave navijača "hladne" osećaj nezadovoljstva se i dalje ne povlači, a kako deluje neće uskoro.

Ova sezona Evrolige nije bila blaga prema crveno-belima od samog starta - nedovoljna selekcija tima, potrebna doselekcija, kao i mnoge druge stvari.

Preporučujemo

Evroliga jeste kompetativna, ali očekivanja su bila postavljena toliko visoko da se rezultat skoro podrazumevao.

Očekivanja i najave

Pred sam start sezone najavljeno je kako tim Crvene zvezde želi da napada sam vrh Evrolige, potrošeno je najviše novca u istoriji kluba, dovedena je najkvalitetnija ekipa po imenima.

Logičan sled događaja bio je upravo napadanje plej-ofa, navijači su bili "nabrijani" od samog starta, a poverenje u tim nikada veće.

Postojale su neke prećutne sumnje u ovaj tim, koliko su stariji igrači spremni da ,pruže, ali niko nije mogao da istakne kako ovaj tim nema kvalitet da pruži dobar rezultat.

Realnost

Da nešto ne "štima" mogli smo da vidimo pre samog starta sezone na kupu na Kipru gde je Zvezda u najmanju ruku izgledala raštimano. Zdrav razum je navodio na misao kako je reč o neuigranosti ekipe, te kako će biti potrebno dodatno vreme da se sve uigra.

Vreme je prolazilo, ali tim Zvezde nije izgledao bolje niti u jednom trenutku, a da stvar bude gora prvi plejmejker Šabaz Nejpir je krenuo sa izrazito lošim partijama. Kao prvi igrač tima i glavni odgovorni na terenu, a ujedno i najskuplji igrač na kraju je najviše i koštao Zvezdu brojnih poraza u Evroligi. Nikada nije otkriven razlog njegovog takvog ponašanja i naprasnog odlaska u Olimpiju iz Milana, kao ni onih izjava trenera italijanskog tima.

Otkaz trenera je celu situaciju dodatno otežao jer si morao na tim, koji je loše sastavljen od strane trenera koga upravo otpuštaš, da prepustiš u ruke čoveku koji mora da odluči kako da napravi doselekciju. Možda i prekasni odlazak Nejpira jeste dodatno otežao celu situaciju, pošto si hitno morao da tražiš nove igrače na već veoma tankom tržištu. Naravno, igrači na tržištu postoje, ali nije lako naći čoveka koji će se dobro uklopiti i doneti tvom timu ono što mu tačno treba u datom trenutku.

Sada je Zvezda u situaciji da i dalje ima izuzetno velika očekivanja i nadanja od strane navijača, ali na sve to i veliko nezadovoljstvo usled slabih rezultata u Evroligi.

Sezona gotova u Evroligi?

Teško je reći da je Zvezdi kraj, košarka je takav sport da se veliki preokreti mogu desiti kada se čovek najmanje nada, ali još je teže reći da Zvezda ima neke šanse. Prema nekim ranim procenama, biće potrebno da se pobedi bar 18 mečeva kako bi se ušlo u priču za plej-in, a uzevši u obzir da crveno-beli trenutno imaju samo devet pobeda, to znači da je potrebno devet pobeda u 11 mečeva.

Kada se pogledaju protivnici u narednom periodu to su Valensija, Barselona, Žalgiris, Bajern, Monako, Makabi, Panatinaikos, Virtus, Real Madrid, Olimpijakos i Efes. Od 11 navedenih protivnika tu je šest ili sedam veoma teških rivala, što posao čini daleko težim, a razloga za optimiznom je sve manje.

Naravno, lopta je okrugla, šanse postoje i ne treba otpisivati nikoga pre matematičke verovatnoće, ali ovo je bio dovoljan razlog da se opravda veliko nezadovoljstvo navijača nakon velikih najava pred početak sezone.

Zvezda i dalje nije kompletna

Crveno-beli su svoj sastav dodatno pojačali dovođenjem Džavontea Smarta na poziciju beka, a neke potrebne rupe su pokušali da popune dovođenjem Fredija Gilespija. Sebično je biti ljut na novajlije koje su odmah bačene u vatru.

I pored ova dva pojačanja postoji veliki problem na poziciji četvorke na koju je prinudno stavljen Luka Mitrović, igrač koji je godinama unazad skoro pa čisti centar i sada mora da nađe svoju igru na nekim drugim pozicijama na terenu, što nimalo nije zahvalno. Na sve to, druga opcija je Dejan Davidovac koji je ove godine samo deo sebe od pre dve sezone i, ne da ne može da opravda mesto startnog krilnog centra, nego tu poziciju u ovom trenutku ne zaslužuje.

Upravo je ta pozicija krilnog centra Zvezdi najranjivija. Potreban je igrač poput Kalinića, neko ko je atletski prisutan i spreman da, pored dobre odbrane, u napadu pruži dobre partije šuterski, sa niskog posta i da ostane koristan za tim.

Kako takvog igrača sada naći na tržištu? Nije pitanje da li ih ima, već da li su oni pravi. Trener ispred sebe težak, pa možda i "Sizifov posao". Možda i uspe da nađe tu opciju, ali mnogo je pitanja i potpitanja. Da li može da razume u potpunosti svoju ulogu? Da li trener može da mu nađe pravo mesto? Da li će biti u formi da odmah pomogne? Da li će se karakterom poklopiti sa timom? Sve i da odgovori na ovo budu potvrdni, ukoliko se taj igrač ne uklopi sa saigračima, ukoliko ne shvati njihove kretnje tako da bez previše razmišljanja uđe u kretnju tima, sav posao je uzaludan.

Treba biti pošten i reći da je Zvezda bez Teodosića i sa njim potpuno drugačiji tim, a dodatak Nikole Topića crveno-bele čini dosta opasnijim. Da li će njihov povratak promeniti stvari ostaje da vidimo.

Propala sezona?

Nije prvi put da se susrećemo sa Zvezdinom lošom sezonom u Evroligi, verovatno ni poslednji put. Ipak, prvi put je da crveno-beli imaju budžet sa kojim se možeš takmičiti sa najvećima, a da opet rezultat bude isti, da se ishod ne promeni.

Postavlja se pitanje da li je sezona propala. Objektivno sagledano - nije. Sve i da Zvezda ne uradi ništa u Evroligi to nije prioritet kluba, već osvajanje domaćeg kupa, prvenstva i regionalnog takmičenja, koje ti i naredne godine daje učešće u najkvalitetnijem takmičenju i samim tim priliku za sastavljanje kvalitetnog tima.

Što se takmičiti sa najboljima ako ne ideš na pobedu? Ovo jeste validno pitanje i navijači imaju konstantno tu gorčinu u ustima usled izneverenih očekivanja. Ipak, ove sezone nešto više nego inače jer su od starta očekivanja postavljena ne samo od strane tih navijača.

Ko su krivci?

Lako je uperiti prstom u jednu osobu, ali to nije pravi pristup. Pre svega tim je od starta loše selektovan, što se kasnije ispostavilo kao tačno. Karakterno se igrači nisu poklopili, onaj ko je trebao da ti bude lider tima i prvi čovek, samo je odjednom "nestao" i prestao da bude ono što ga je kroz karijeru krasilo. Priča se svela na druge igrače, a neki od njih su kao skloni povredama, često bili u nemogućnosti da pomognu timu.

Na kraju je jedan Jago, koji je zamišljen kao treća opcija, morao da preuzme mesto prve i često kao takav da prvi bude na udaru ozlojeđenih navijača, pomalo i nepravedno. Neki igrači nisu ispunili očekivanja na visokim pozicijama, kao što su Majk Tobi i Marko Simonović, pa se postavlja pitanje ko je napravio tako loštu selekciju tima. Da li je selekcija bila loša ili nije bilo strpljenja za se drugačije dokaže.

Ono što mnoge navijače često nervira je i nedostatak dugoročnog plana, koji se ogleda u tome da se konstantno menja ceo tim i retko ko od igrača ostaje duži period u poslednjih par sezona, kao što je to nekada bio slučaj u prvom mandatu Dejana Radonjića. Istina, teško je praviti konstantno dobar rezultat kada nemaš kontinuitet i to će biti misija Janisa Sferopulosa.

Lako je okriviti novog trenera za nešto što nije njegovih ruku delo, ali nekome se mora ukazati poverenje da projekat Zvezde počne iznova. Sferopulos jeste čovek koji je sposoban da se nosi sa takvim projektima. Osnova postoji, a postoji li volja da se od ovog leta dobije neka nova slika crveno-belih koja bi mogla da bude aktuelna nekoliko narednih sezona?

(Telegraf.rs)