Telegraf u Barseloni: Red snova, red Zvezde, red Mesija i mnogo đuskanja uz rok, ali i špansku "Yu Grupu"

Koliko često se snovi zapravo ispune u životu jednog čoveka? Koliko puta se tokom tog istog života može reći - uradio sam nešto, srećan sam? Pa... Broj je verovatno mali, ali, kada se te dve stavke spoje, onda je čovek na, reklo bi se, pravom putu. Uspeo sam, spojio sam ih i nekim čudnim putevima - stigao sam u Barselonu, i to na neki sportski događaj. Dva u jedan, san, ali i neka vrsta uspeha.

Košarkaši Crvene zvezde će u okviru 7. kola Evrolige svoje snage odmeriti sa ekipom Barselone, i to u Španiji, gde nikada nisu slavili. Izreka kaže da za sve postoji prvi put, ali da li je ovo baš taj prvi put? Ko zna...

Preporučujemo

Biće redova za priču o sportu, košarci, ali čime je i krenuo tekst, jeste ispunjenje sna. Barselona kao Barselona, mnogima je prvi pojam fudbalski klub, onaj koji vedri i oblači godinama u svetskom fudbalu. Pojam je Leo Mesi, čovek koji je doneo slavu ovom timu i skoro sve što su ostvarili u poslednjih 16 godina. Kad kažem skoro, mislim na apsolutno sve, zbog čega i jeste Božanstvo.

To se može videti i na ulicama, nije preterivanje ako se to istakne i ako se kaže da je Mesi njihov Bog. Čak i sada kada nije tu, njegove slike su na svakom ćošku, ljudi u njegovom dresu šetaju i sve je tako - Barselona je Mesi.

Foto: Telegraf

Ipak, krenuli smo sa snovima... Kada se oduzme taj fudbal, kada se to skloni, Barselona jeste jedan od najlepših, najboljih gradova u Evropi, a i šire. To se moglo osetiti po trenutku izlaska iz aviona, drugačije je, vazduh je malo bolji, lepši. Možda je to taj neki entuzijazam, možda nešto više, ali... Citirao bih čuveno Džoija Tribijanija iz serije "Prijatelji" - Španija, bejbi!

Retko ko nema za cilj u životu da makar jednom poseti Pirinejsko poluostrvo, da dođe u Španiju, Barselonu, Madrid... Zato treba i ceniti, zato sam o tome razmišljao i tokom leta, kako se dešava sve ono što je neko dete sanjalo da hoće.

Moram reći da je lepo.

Elem...

Foto: Telegraf

Jedna stvar je posebno zanimljiva u ovom gradu, ne mogu da tvrdim da li je svuda tako, ovde sam bio, ovde jeste. Na svakom uglu se nalaze mali rok kafići, gde ide lagana rok muzika, ali gde se ljudi njišu u tom ritmu.

Kako bi rekao dobar prijatelj - to je neka španska Yu Grupa, sentiš koji te tera da se pokreneš. Uz svo poštovanje braći Jelić, ovo i jeste neka paralela, neka španska "Yu Grupa", koja očigledno sve ljude u kafićima tera da ustanu sa stolica i zanjišu kukove.

Možda i koja kap alkohola doprinese tome, možda je sve to samo uživanje uz činjenicu da su rođeni u Španiji i da imaju pirliku da uživaju u blagodetima divnog grada, a možda samo nisu ni osetili pravi provod jer nisu bili u Beogradu.

Ko će znati.

Ali, lepo je videti kako ljudi znaju da uživaju, pa čak iako je sredina nedelje, iako će koliko sutra biti na poslu. Koga briga.

Više ni mene neće biti briga, pošto, bliži se utakmica zbog koje smo došli iz Srbije oko 2.000 kilometara, bliži se duel Zvezde i Barselone.

(Telegraf.rs)