Težak je posao trenera u Zvezdi: Od Evrolige, samo jedan je ostao duže od dve godine na Malom Kalemegdanu

Trenerski poziv iz mnogo razloga nije lak, stalno se susrećete sa iskušenjima, a kao pozicija na kojoj ne zavisi sve od vas i gde poverenje u druge ljude često igra veliku ulogu, pogodni ste na česta preispitivanja samog sebe. Nemaju svi treneri pritisak rezultata, ali svi imaju pritisak uspeha, a šta je uspeh? Individualni osećaj svake osobe je drugačiji, ali nijedan tim u sezonu ne ulazi sa stavom "svejedno nam je". Uspeh je subjektivna stvar, nekom klubu je to titula, kao što je slučaj kod Crvene zvezde i Partizana na našim prostorima, dok je kod nekih timova razvoj igrača ili rast u odnosu na raniju sezonu imperativ.

Ipak, pojava Zvezde na košarkaškoj sceni još davne 1945. godine je od samog starta definisalo koji su ciljevi kluba, a za takve ciljeve je potrebno obezbediti dobrog trenera. Kategorija "dobar trener" je takođe jako promenljiva zavisno od momenta. Nekada je potreban čovek koji može da sklopi veliki broj individualaca i napravi dobru zajednicu, nekada je potreban autoritet, a nekad izvrsni strateg.

Preporučujemo

Crvena zvezda je u svojoj 78 godina dugoj istoriji imala čak 57 trenera, a samo šest imena je provelo bar dve godine na klupi. Zvuči neverovatno? Tih šest trenera je vodilo tim ukupno nešto više od 38 godina. Naravno ove brojke, ne znače puno, ali je zanimljivo videti koliko je težak posao ostati kao trener na jednoj poziciji duži vremenski period.

Period pre Evrolige

Nebojša Popović je jedan od pokretača i osnivača košarke na ovim prostorima, a takođe osoba sa članskom kartom Zvezde broj jedan. Klub je sa mesta trenera poveo 1946. godine i vodio je klub punih 11. Za to vreme je Mali Kalemegdan okitio sa deset titula nacionalnog prvenstva i ostao u istoriji upisan kao jedan od najtrofejnijih stratega i generalno ljudi u Zvezdi.

Nakon njega deset godina je vezao Milan Bjegojević, osvojivši jednu titulu nacionalnog prvaka, svakako ostaje upamćen kao jedan od najvećih trenera ovog kluba. Ranko Žeravica je na klupi Zvezde, nakon posla u Partizanu, proveo sedam godina, Zoran Slavnić tri godine, a Vladislav Lučić nešto više od dve godine.

Foto: MN Press

Period Evrolige

Ipak, svi ti ljudi su na čelu Zvezde bili pre 2000. godine, a od momenta osnivanja nove Evrolige jedini čovek koji se na tom mestu održao dve ili više godine je Dejan Radonjić. On je uspeo klub prvi put u istoriji da ubaci u to takmičenje i na taj način napravi i veliki iskorak, pa time ispoštuje sistem koji su tih godina gradili.

Na kraju je njegov prvi mandat trajao skoro pet godina i za to vreme je osvojio po tri titule domaćeg i regionalnog takmičenja, kao i kupa Srbije. Drugi mandat je trajao nešto manje od dve godine i tu je osvojio još po dve titule svih spomenutih takmičenja.

Da veliko ime u svetu košarke ne donosi bezbednost na poziciji trenera, govori činjenica da su od 2000. godine tu bili Svetislav Pešić, Aco Petrović, Dragan Šakota, Saša Obradović, kao i poslednji Duško Ivanović. Neki od njih nisu ostali usled loše finansijske situacije, neki zbog nezadovoljavajućih rezultata.

Dragan Šakota je u više navrata preuzimao tim, a poslednji put kada ga mlađi pamte je bio od 23. novembra 2019, kada je preuzeo klub od privremene zamene za Milana Tomića Andrije Gavrilovića, sve do 8. juna 2020. godine. Za 189 dana nije uspeo da osvoji Kup Radivoja Koraća, a sezona je prekinuta usled pandemije.

Saša Obradović je najavljen nakon toga, ali ni on nije dugo potrajao. Igračka legenda Crvene zvezde je na mesti glavnog trenera provela tek 197 dana, odradio je pripreme, počeo sezonu, ali usled velikog pritiska i loše selekcije igrača nije zadovoljio uspehe nadređenih, zbog čega je došlo do sporazumnog raskida ugovora. Nakon njega je došao Radonjić da vadi stvari i za godinu i po dana je osvojio ukupno šest trofeja.

Duško Ivanović je verovatno najveće ime evropske košarke posle Svetislava Pešića, jednog od osnivača ove nove Zvezde. Vodio je veliki broj vrhunskih timova, a u Evroligi je od njenog osnivanja. Promenio je timove poput Baskonije, Barselone, Panatinaikosa, Himkija, a dolazak u Zvezdu je trebao da bude novi izazov. Uspeo je da osvoji dva trofeja sa ekipom koju nije selektovao, Kup Radivoja Koraća, a na kraju sezone i ligu Srbije. Ipak, početkom nove sezone nije uspostavio dobro razumevanje sa igračima i usled loše igre je smenjen, pa je u Zvezdi proveo tek 341 dan.

Dušan Alimpijević je proveo 290 dana i za to vreme nije osvojio nijedan trofej, usled nesrećnog promašaja Matijasa Lesora u finalu regionalnog takmičenja. Milan Tomić je na klupi bio 466 dana, Zvezdu je vratio u Evroligu i uspeo da osvoji ligu Srbije, ABA ligu i kup. Vladimir Jovanović je na funkciji bio 128 dana, pa je smenjen nakon lošeg starta u Evroligi.

Janis Sferopulos je u ulozi trenera u više navrata sa klubovima provodio više od dve godine, u Evroligi je Olimpijakos i Makabi vodio po četiri, ali strpljenje u tim sredinama je nešto veće, bez obzira na imperativ rezultata. Kakva je ideja sa grčkim stručnjakom, znaćemo na kraju ove sezone, pa će u slučaju dobrih rezultata poverenje postojati.

(Telegraf.rs)