Ko je Janis Sferopulos? Sa Olimpijakosom dva puta gubio finale Evrolige, može li sa Zvezdom do trofeja?

Nakon lošeg starta sezone, Crvena zvezda je odlučila da je vreme da se rano prave prve promene, pa je tako prvi na udaru bio iskusni trener Duško Ivanović.

Zamena je brzo bila nađena, a poslove prvog stratega preuzima iskusni, a opet mladi trener Grk Janis Sferopulos. Sa svojih 56 godina vodio je čak devet klubova i osvojio čak osam trofeja, što lige što kupa.

Preporučujemo

Pre trenerske karijere je igrao u manjem klubu iz Soluna po imenu Apolon Kalamarias svega tri godine, kada se odlučio da je njegov poziv striktno trenerska karijera. Za vreme igračke karijere od 1986. godine (1985. je postao senior i igrao je sve do 1988.) bio je i trener mlađih kategorija tima za koji je nastupao, a te zadatke je obavljao još šest godina po završetku igračke karijere.

Trener prvog tima postaje 1994. i tu ostaje sve do 1997. i vodi klub iz Soluna u grčkoj trećoj i četvrtoj ligi. Nakon toga, talenat prepoznaje tadašnji prvi trener PAOK-a, koji ga stavlja na mesto svog pomoćnika i u klubu ostaje sve do 2005. godine.

Nakon toga prelazi u Olimpijakos, takođe u ulozi pomoćnog trenera Jonasu Kazlauskasu i tu ostaje tri godine, do 2008. Prvi posao glavnog trenera uzima u Kolososu sa Rodosa već naredne sezone i tu ostaje tri sezone. U poslednjoj sezoni je sa klubom otišao do četvrtfinala što je ostao najbolji uspeh u istoriji ovog tima.

Sledeća stanica je bilo mesto asistenta u ekipi CSKA Moskve istom treneru kao u Olimpijakosu. Očigledno da mu je Kazlauskas verovao, pošto je sa njim uspeo da napravi neke lepe uspehe ranije.

Nakon ove sezone odlazi u Hjuston isto u ulozi asistenta, ali se brzo vraća i preuzima Panionios na dve godine. Njih je vodio kroz Evrokup i u šest mečeva u prvoj godini je ostvario poslednju poziciju na tabeli u grupi F (Uniks, Zielona Gora, Ostende) sa skorom 2-4.

U drugoj sezoni je bio daleko bolji utisak, pa je završio na drugoj poziciji grupe H (Bešiktaš, Radnički Kragujevac, Nilan Bisons, Neptunas, Spartak Sant Petersburg) sa skorom 6-4. Dalje se organizovala nova grupa, gde se prvi put susreće sa Crvenom zvezdom u grupi L Evrokupa (Nižnji Novgorod, Zvezda, Bilbao), ali tu nije bilo ni kvaliteta dovoljno, niti sreće, pa su iz te grupe ispali sa najlošijim rezultatom, bez pobede.

Ipak, sa Panioniosom je napravio veliki iskorak i pokazao veliki talenat, a preporuke njegovih grčkih kolega su bile pozitivne toliko da zasluži poverenje evropskog giganta Olimpijakosa, tima koji nije zaboravio njegovo zalaganje između 2005. i 2008.

U timu iz Pireja ostaje od 2014. do 2018. godine i za to vreme osvaja dve titule šampiona domaćeg prvenstva 2015. i 2016. godine, ali ono što će sigurno više pamtiti su izvanredni rezultati u Evorligi, gde je dva puta uspeo da obezbedi finale na F4.

U prvoj sezoni ugovora je u finalu dočekao ekipu Real Madrida, ozbiljan tim koji je pokrenuo bajkovitu priču Reala, priču koja traje dan danas. Tu utakmicu je izgubio rezultatom 78:59.

Drugi put je u finalu za protivnika imao najtrofejnijeg trenera u istoriji Evrolige, danas stručnjaka Partizana Željka Obradovića i to finale je izgubio, ovog puta rezultatom 80:64.

Ipak, nema mu se šta zameriti. Mlad trener i kao takav je pokazao koliko vredi, te da ga protivnici moraju poštovati. Sa potpunim pravom je zaradio ugovor sa Makabijem 2018. godine i njihovo prijateljstvo je trajalo do 2022.

Sa ovim timom je imao jedan zadatak, da vrati tim tamo gde mu je mesto. Makabi je 2014. godine uzeo titulu Evrolige i od tada nisu uspeli da uspostave dovoljno kvalitetan i konkurentan tim. Pre njegovog dolaska nisu uspeli da se plasiraju u plejof. Uspostaviti sistem, pored vlasnika koji su želeli veliki broj stranaca i stalno menjali mišljenje, a tako i tim nije bilo lako.

Najveći rezultat sa Makabijem je bio u poslednjoj sezoni, kada je u plejofu izgubio od Real Madrida sve tri utakmice. Za vreme u Makabiju uzeo je tri titule domaćeg prvenstva, dva kupa i dva puta titulu najboljeg trenera.

Godinu dana pauze, koliko je već van pozicije glavnog trenera neke ekipe bi trebalo da bude dovoljno vremena da konsoliduje svoje misli i ideje, pa da bude spreman za novi posao.

U Zvezdu dolazi i prvi trening će odraditi već u nedelju 22. oktobra. Trenirao je veliki broj fantastičnih igrača do sada. Radio je sa Spanulisom i Printezisom, koji su bili glavni zagovornici da on ostane trener Olimpijakosa. Bili su tu i Otelo Hanter, Brajant Danston, Kostas Slukas, Patrik Jang, Daniel Heket, Kostas Papanikolau, Nikola Milutinov, Kem Birč (koji je trenutno slobodan igrač), Skoti Vilbekin, Tarik Blek (takođe slobodan igrač), Džoni Obrajant, Aleks Tajas, Deni Avdija, Omer Kaspi, Elajdža Brajant, Nejt Volters (slobodan igrač), Tajler Dorsi, Ante Žižić, Džejms Naneli, Kinan Evans, Derik Vilijams (slobodan igrač), Matijas Lesor, kao i mnoge druge velike igrače.

Prema ovom spisku možete zakljuliti kakvog iskustva ima sa velikim imenima, što je možda i ključna stvar pred dolazak u Zvezdu, da se dobro razume sa liderima ekipe Zvezde i uspostavi povoljan balans između treninga i utakmica.

Ono što smo mogli da primetimo prateći njegovu trenersku karijeru, a da je bitno za ovaj tim Zvezde je i činjenica da vrlo dobro zna da se prilagodi različitom tipu igarča i nije jedan od onih trenera koji po svaku cenu prave tim po svom ukusu, već dobro koristi ono što najbolje može da dobije sa tržišta. Takođe, poznat je da ume da postavi disciplinu u ekipi, kao i da forsira jaku odbranu i fizički zahtevnu košarku.

(Telegraf.rs)