Rasulo srpske košarke: Ovo je najveći problem, a ne to što smo ispali sa Evrobasketa!
Postoji mnogo stvari na kojima treba i na kojima se mora raditi, ako ne želimo da doživimo krah
Novo takmičenje i novo razočaranje za ljubitelje košarke u Srbiji. Uprkos svim odsustvima, povredama i problemima, naša zemlja je prema mišljenju brojnih stručnih lica bila projektovana za borbu za medalju na ovom Evropskom prvenstvu.
Desio se isti scenario kao pre tri godine u Kini na Svetskom šampionatu. Nakon perfektne grupne faze u kojoj nam niko nije mogao ništa, naišao je loš dan - tada protiv Argentine, a ovoga puta protiv Italije, koja je odigrala neverovatnu utakmicu i otišla među osam najboljih.
Preporučujemo
"To što su mi govorili prelazi granicu": Šruder objasnio neprimeren gest ka klupi Grčke zbog kog je isključen
Itudis na srpskom posle eliminacije: "Nismo bili na potrebnom nivou, nije nas poremetio pritisak"
Ipak, nekako se ne može reći da to nismo mogli da sprečimo. Vodili smo tokom prvog poluvremena i sa 14 poena razlike, stavili smo Italiju na vreme u "mašinu", ali je na kraju izostala naša reakcija na njihov šou, odnosno na energiju trenera Đanmarka Poceka.
Postoji bojazan da nećemo gledati Orlove na nekom takmičenju bar do 2025. godine
Vremena za analizu nema mnogo. Srbiji sada preti težak scenario koji kaže da bi mogla da ostane bez nastupa na nekom velikom takmičenju sve do 2025. godine.
Svetsko prvenstvo je i dalje pod ogromnim znakom pitanja, pošto zauzimamo četvrto mesto u našoj kvalifikacionoj grupi i biće nam potrebne barem tri pobede iz dva meča sa Velikom Britanijom (kod kuće i na strani), jednim sa Grčkom (u gostima) i jednim sa Turskom (na domaćem terenu), kako bismo ostali u konkurenciji za odlazak na Filipine, Indoneziju i u Japan, gde održava ovo takmičenje.
Ako propustimo i ovaj voz, onda postoji mala verovatnoća da bismo mogli da vidimo i Olimpijske igre u Parizu. Jedina nada bila bi da nas FIBA na bazi renomea ipak pozove u kvalifikacije za ovo takmičenje. Što će reći da bi naredno takmičenje posle toga bilo Evrobasket 2025. godine.
Šta je sa košarkom u Srbiji? Gde su klubovi iz Kragujevca i Niša u prvoj ligi?
I tu dolazimo do one najvažnije stavke. Šta je sa košarkom u Srbiji? Ko će nas, pa i te 2025. godine predstavljati u okviru reprezentacije? Još bolje je pitanje ko će zaigrati u novembarskom prozoru kada ne budu mogli da nam se priključe ni igrači iz NBA, pa ni iz Evrolige, uključujući Partizan i Crvenu zvezdu.
Srpska košarkaška scena definitivno se nalazi u jednom dobrom rasulu. Pogled na mapu timova koji nastupaju u Košarkaškoj ligi Srbije govori nam jednu važnu stvar - naša zemlja nema timove u prvoj ligi koji dolaze iz dva od četiri najveća grada, Kragujevca i Niša.
I dok je Radnički prošle sezone zauzeo jedno od poslednja dva mesta i vratio se rang ispod, Niš već godinama unazad ne može ni da "primiriše" sa nekim od kandidata za KLS. To je veliki problem, jer deca koja bi i htela da treniraju i uđu u neki sistem vrlo brzo bi u potrazi za kvalitetnijim sredinama morala da napuštaju rodni grad.
Vrlo problematična je i činjenica koliko košarka van velikih takmičenja i ABA lige uopšte zanima ljude u Srbiji. Poseta na utakmicama Košarkaške lige Srbije je u najmanju ruku užasna, osim par svetlih primera - Užice, Kraljevo, Novi Pazar, Leskovac i Zlatibor.
Tako se na mečevima Vojvodine, koja dolazi iz drugog najvećeg grada u našoj zemlji okuplja u proseku oko 100 gledalaca po utakmici u dvorani "Spens". Ništa drugačije nije ni na mečevima drugih klubova, gde hale zvrje poluprazne.
Stranci "preplavili" rostere ekipa iz KLS, umesto da ulažemo u mlade talente
Zanimljiv je podatak i da je država dva puta ulagala u klubove tokom pandemije koronavirusa, kako bi im pomogla da prevaziđu krizu. Međutim, deluje da je većina timova umesto da uloži u svoj mladi kadar odlučila da umesto toga u klubove dovedu strane igrače, uglavnom sa koledža iz Sjedinjenih Američkih Država.
Tako su se na prste jedne ruke mogli nabrojati timovi koji prošle godine u našem prvom rangu nisu kod sebe imali strance. I dok je to korektno sa stanovišta podizanja kvaliteta košarke, sa druge strane "guši" naše buduće košarkaške nade, kojih je sve manje i koji sve češće beže glavom bez obzira preko granice na pomen prve ponude.
Zbog toga imamo pomalo bizarnu situaciju da imamo sve više igrača koji nastupaju za klubove u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji, Slovačkoj, Austriji ili nekim drugim zemljama, koji imaju talenta, ali koje niko nije imao da usmeri na pravi put kada je to bilo potrebno - po izlasku iz mlađih kategorija, nakon 20. godine života.
Dve generacije velikih talenata, koje su pre tačno pet godina osvojile dva zlata na Evropskim prvenstvima mlađih kategorija, nestale su u magli. Velika većina njih tako sada nastupa u ABA ligi ili slabijim klubovima Španije i Grčke, umesto da, kao recimo Španci - igraju na najvećem mogućem nivou, barem u Evrokupu, ako ne i Evroligi.
Mnogo toga je potrebno menjati, a vremena je malo. Treba početi odmah, dok još nije kasno.
Ipak je košarka naš nacionalni sport, koji nam je doneo najviše radosti u poslednjih 50 godina.
Video: Nismo bili na potrebnom nivou, nije nas poremetio pritisak: Itudis na srpskom posle eliminacije
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Zvezda saopštenjem otkrila koliko karata daje Grobarima: "Da derbi ponovo bude - derbi"
Pariz ne daje Šortsa Makedoniji: Evo sa kojim timom idu na moćnu Litvaniju
Gde su i šta rade igrači kojih se Željko odrekao tokom leta: Svima je zajednička jedna stvar
<% post.title %>
Balša Koprivica MVP devetog kola ABA lige, nećete verovati kakve brojke je imao
Video: Sve je spremno za 5. Beogradski polumaraton
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zis
Problem je što nema više bavljenja sportom za džabe, mora da se plati a roditelji sve siromašniji, drugo nema više talenata, reci te mi ime samo jednog igrača iz naših klubova koji može odmah da igra u Partizanu i Zvezdi? Naravno nema, niti će ih biti! Sportom se bave samo deca bogatih roditelja, sirotinja može da igra samo klikere!!!!
Podelite komentar
Pfk
Najveći problem je rad sa decom. Kog igrača su napravili Partizan i Zvezda. Sve sami stranci igraju. Dok je bilo kvalitetne naše dece bilo je i reprezentacije
Podelite komentar
Mislim
Problem kod omladine ako ne mogu fudbal da igraju onda neke borilačke veštine ako tu prođu kreću tetovaže i dalje... Slabo ima ulaganja po gradovima u kolektivne sportove nema novca niko neće iz ljubavi da ide i da igra za neki klub, u mlađim kategorijama roditelji sve plaćaju od članarine, opreme, prevoza tako da je to skup hobi za većinu a od sto talentovane dece prođe dalje njih dvoje troje tako da se na prvoj prepreci odustaje od treniranja. Treba nešto menjati ali nema se ni volje ni želje a finansije su posebna priča.
Podelite komentar