Nema straha ni kada protivnik zube pokaže: Jokićeva mirnoća oduševljava, ali tim je ponovo najbitniji

Košarkaška reprezentacija Srbije posle jučerašnjeg dana i zvanično se nalazi među 16 najboljih u Evropi, pošto je zabeležila četvrtu pobedu iz isto toliko utakmica, savladavši Izrael - 89:78.

Prvi put, za razliku od prethodnih susreta, imali smo i određenu dozu drame tokom utakmice. Izraelci su potvrdili da su tvrd orah.

Pokazali su zube. Ali i mi smo dokazali da nema straha kada se tako nešto dogodi. Imamo igrače, a što je važnije - imamo tim.

Nikome nije ni ruka zadrhtala u momentu kada su Izraelci početkom četvrte četvrtine došli do prednosti i to nakon što smo vodili sa 15-16 poena razlike. Trojku je pogodio Vasa Micić, nadovezao se na njega i Jokić.

Očas posla na semaforu - ponovo 15 razlike. To je bio konačan udarac za Izraelce i pokazatelj svima ostalima šta ih čeka u sličnim situacijama.

Ono što je Svetislav Pešić konstantno govorio na konferencijama za medije ponovo se obistinilo. Tim je glavni, nema pojedinaca. Kada se povredio Nedović, potom i Lučić, znalo se ko šta na sebe preuzima.

Odigrao je Jokić još jednu vanserijsku partiju, upisao se u istorijske knjige Evrobasketa postavši prvi igrač koji je za Srbiju vezao tri dabl-dabl učinka (29 poena, 11 skokova).

Na sve to, naš Nikola je prvi igrač koji je u 21. veku uspeo da ima učinak od 25+ poena, 10+ skokova, 5+ asistencija i 3+ ukradenih lopti. Niko nikada pre njega to nije uradio.

A imao je besprekorno prvo poluvreme - šutirao je 6/6 za dva, 1/1 za tri, 5/5 sa linije slobodnih bacanja bez ijedne izgubljene lopte.

Ako je Jokić "jednorog", kako je to rekao jedan izraelski novinar sinoć na konferenciji za medije, onda su ostali saigrači njegova družina. Prosto prelepo deluje igra Srbije, jednostavno, bez previše izgubljenih lopti sa odličnim protokom lopte.

I kada na drugoj strani imate tako raspoloženog igrača kao što je Deni Avdija, vi znate da na drugoj imate nekoga ko će uspeti da ga zaustavi. I to je važnost tima, koji jedino što treba da popravi i jeste odbrana, ali i to će vremenom doći na svoje mesto.

Bitno je da nas rezultati ne uljuljkaju pred put u Berlin. Ubedljive pobede jesu lepe, mnogo se lakše diše. Ali pažnja ne sme da popusti.

Tek nas čeka ono najteže. Danas je vreme za odmor, a sutra za novu pobedu.

(Telegraf.rs)