Telegraf na Evrobasketu u Pragu (4): Kad i "dobrý den" košta pet evra, uz ulazak u "lažni" Ajfelov toranj

Nedelja. Dan za odmor, kako generalno, tako i na Evrobasketu u Pragu, gde je košarkaška reprezentacija Srbije dobila šansu da se regeneriše posle dve startne pobede protiv Holandije i Češke Republike.

Baš kao i košarkaši, i mi smo odlučili da uzmemo dobar deo dana kako bismo se opustili i Prag upoznali još bolje. Kako to obično i biva, ni ovaj dan nije prošao bez onih “čudnih” momenata.

Dan smo zapravo započeli sa Karlovih namjesti, gde smo se opremili tradicionalnim češkim pićem, Beherovkom, koju inače možete kupiti gotovo u svakoj mogućoj radnji, s tim da cena uvek varira, a po običaju veća je što ste bliži centru grada.

Nakon šetnje duž reke Vltave, gde smo uspeli da vidimo i par dabrova koji su izašli na obalu da poziraju nemalom broju turista, seli smo u jedan kafić baš na obalama reke. Tu smo već napravili jednu manju “grešku”.

Valjda naviknuti da pica Napolitana u Srbiji ne sadrži ništa osim kečapa i mocarele, očekivali smo da istu stvar vidimo na tanjiru i u Pragu.

Na našu žalost (s obzirom da niko ne voli ribu) dobili smo i inćune preko toga. Ruku na srce, ukus nije bio loš, ali nismo bili ni previše oduševljeni.

Savet i vama, dakle, da dodatno prostudirate meni kako vam se ne bi ponovila ista stvar. Iako jela nose isti naziv, nekada očigledno nisu ista.

Potom smo prešli na levu stranu Praga, gde smo se uspinjačom popeli do, kako smo ga mi nazvali “Lažnog Ajfelovog Tornja” i vidikovca sa kojeg se vidi grad.

Hteli smo i tamo da uđemo, pokušali smo da na ime akreditacija dobijemo i određeni popust, s obzirom da je takva praksa pri organizaciji ovakvih takmičenja, ali smo još jednom naišli na hladnoću čeških šalteruša.

⁃ No! Absolutely not - povikala je vrlo nervozno na engleskom.

Okrenuli smo se i izašli. Inače smo ostali neprijatno šokirani cenama koje kažu da u Pragu gotovo nemate ništa da nabavite za ispod pet evra.

U šali smo počeli da govorimo da ovde i “dobrý den” košta pet evra, odnosno 125 čeških kruna.

Ulaznice za muzeje, pivo u kafiću, sladoled, slatkiši, karte za metro… Sve to košta od pet evra, pa naviše.

Od vidikovca smo se spustili prema Hradčanima sa kojeg je takođe “pucao” pogled na čitav Prag uz veoma prijatno veče, mnogo toplije nego što smo očekivali pre dolaska u Češku.

Usledio je trening, vrlo mudre reči Svetislava Pešića u “O2 Areni” do koje smo po običaju došli metroom, s tim da smo prvi put morali da se suočimo sa tim da je voz bio gotovo krcat.

Dan smo, sada već po tradicionalnom češkom običaju, završili uz kriglu piva u delu grada koji nosi ime “Anđel”.

A danas je vreme za nova iskušenja. Verovatno najteži meč u grupi, protiv Finske i navijača koji će zavijanjem napraviti ludu atmosferu.

Normalno, ne plašimo se. Idemo i na treću!

(Telegraf.rs)