Srbija u prva 2 meča na EP: Magični Jokić i Vasa, kritkovani sin Vanja, bikini statistika i ujedinjeni Orlovi

Košarkaška reprezentacija Srbije upisala je i drugu pobedu na Evropskom prvenstvu u košarci pošto je, posle Holandije, slavila i protiv domaćina Češke sa 81:68.

Posle uvodnih mečeva i svega viđenog tokom priprema i i kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Grčke i Turske, glavni utisak je da je selektor Pešić i ovoga puta uspeo da stvori kompaktan tim, koji igra dobru odbranu, i, što je najvažnije, može još mnogo toga da pokaže u utakmicama koje predstoje.

O statistici, pojedinačnom učinku, individualnim kvalitetima je mnogo toga već rečeno i, naravno, može da posluži za analizu i pojedine zaključke, ali je važnija celokupna slika, kao i utisak koji igrači i stručni štab ostavljaju na, ali i van terena.

"Pre jutra ne sviće"

I sam selektor često ponavlja "...pre jutra ne sviće". Ovu rečenicu mogli su da čuju svi koji bolje poznaju popularnog Karije barem stotinu puta. Ovi drugi, koji rekreativno gledaju košarku morali su da pažljivo slušaju o ciljevima, i planovima koje je trofejni stručnjak postavio ispred sebe za takmičenja koja predstoje.

Činjenica je, za samo desetak dana priprema, Pešić je na, samo njemu znan način, uspeo da sklopi kockice, u koje se pojedinci nikako nisu uklapali pa su za ovo okupljanje dobili zahvalnicu. Ovi, koji su ostali morali su da proliju "krv, suze i znoj", a sve kako bi se dobilo ono na čemu Kari od početka insistira - Odlična odbrana i dobar napad, jer, samo je to recept kojim se dolazi do rezultata. A, kada se uz to uklopi i 12 košarkaša koji najbolje funkcionišu, a ne najboljih 12 pojedinaca koje Srbija ima i kada, mi svi to shvatimo i ostanemo skromni i ne srljamo, šanse su još veće za uspeh.

Valja napomenuti i to, bez obzira na statistiku i rezultat, kojem se svi potajno nadamo, Srbija ima tim, a to je ono o čemu mnoge reprezentacije mogu zaista da sanjaju.

Odbrana kao ključ

Srbija je protiv Grčke i u prvom poluvremenu meča sa Turskom u mečevima kvalifikacija za Svetsko prvenstvo pre desetak dana demonstrirala odbranu kakvu, subjektivno rečeno, nismo videli decenijama unazad. Pokrivanja, preuzivamanja, potpuno zatvaranja i kretanje bez lopte bilo je nešto što je potpuno remetilo igru protivnika i Srbiji otvaralo prostor za kontranapade, izgrađene akcije i atraktivne poteze.

Imajući u vidu Holandiju i Češku, koje ipak ne spadaju u košarkaške zemlje, obrisi te igre su prisutni, a i pored kritika pojedinih navijača da smo primili mnogo poena, valja istaći da su Orlovi igrali onoliko koliko je bilo potrebno.

Oni koji gledaju statistiku trebalo bi da znaju i šta gledaju. Primljenih 76 poena, naspram postignutih 100 u prvom delu nije alarmantno, jer, minutaža košarkaša je lepo raspoređena i sačuvana je energija za ostale duele. Isto važi i za drugi meč na Eurobasketu. Srbija je imala samo 7 izgubljenih lopti protiv Holandije, dok u drugom, protiv domaćina, svega 5, što je najmanje u istoriji Evropskih prvenstava.

Prethodno, na  ranijim takmičenjima, samo su Srbija i Italija uspela da izgube tako malo lopti. Ovaj parametar je utoliko važniji ako se uzme u obzir da je selektor koristio svih 11 košarkaša koji su mu bili na raspolaganju.

Jokić i Micić na MVP pogon

Aktuelni dvostruki MVP NBA lige je na meču sa Česima postao prvi srpski košarkaš u istoriji koji je na Evrobasketu imao učinak od minimum 15 poena, 10 skokova i pet asistencija. E sad, to je lepo. A, osim toga, Nikola je pravi lider,i, uz kapitena Lučića uliva poverenje i čini bolje sve oko njega. To je još bolje.

Prvi je na treningu, poslednji odlazi, uvek je nasmejan i šali se sa svima, a kada ne igra, sa ostalim saigračima skače i bodri svoj tim.

Uz njega, Vasa je pokazao da ume da podeli 12 asistencija protiv Holanđana, a onda "poludi" i uz 6 asistencija ubaci 13 bitnih poena domaćinu.

Marinković - Džoker umesto Džokera

Ono što bi svakako trebalo istaći jeste učinak Vanje Marinkovića. Retko hvaljen, češće osporovan pre Eurobasketa od strane navijača i mnogih "košarkaških" stručnjaka, aktuelni igrač Baskonije igra ovaj turnir sa puno samopouzdanja, nošen beskrajnim poverenjem koje u njega ima selektor Svetislav Pešić.

Protiv Holandije Vanja je imao 18 poena, samo poen manje od Jokića, uz šut za tri 6/9, za dva 1/1 i 5/8 sa slobodnih bacanja. U drugom duelu trojke je šutirao 4/5, dok je za dva bio polovičan 1/2.

Vanja je pokazao da je borac koji može da bude Pešićev "kec iz rukava".

Tim, tim, tim

Ono na čemu zaista treba insistirati jeste da učinak pojedinaca ne postoji bez ostatka tima. U slučaju Srbije to zaista nije fraza, jer, po svemu sudeći, Pešić je za svakoga namenio ulogu, podjednako važnu. To podrazumeva i one stvari koje statistika nikako ne može da pokaže. Čvrstinu odbrane sa Lučićem i Kalinićem, brzinu koju igra dobrija sa Jaramazom i Nedovićem, skok sa Davidovcem, borbenost i visinu sa Jagodić-Kuridžom i Ristićem, stabilnost sa Gudurićem....A Milutinov....Stiže....

Za sada, sve je dobro, i bilo bi lepo da se nastavi sa lepom košarkom koja donosi rezultat i zato, korak po korak, jer.... Pre zore ne sviće.

(Telegraf.rs)