Telegraf na Eurobasketu u Pragu (1): Pričaj srpski da te svaki Čeh razume

Prvi septembar. Sunce i po koji oblak u Pragu, gradu gde istorija iskače na svakom koraku, gde je pivo obavezan dodatak svakog prosečnog dana. Na sve to, miriše na košarku i na početak Evropskog prvenstva. 

A i takav dan pun izazova, kako za košarkaše, tako i za "brdo" nas koji smo došli da ih, svi se nadamo, ispratimo u Berlin i tamo ih na kraju pozdravimo sa zlatom oko vrata.

Preporučujemo

Dan u Pragu počeo nam je u 09.00 časova nakon noćne vožnje preko Kelebije, Kiškunhalaša, Budimpešte, Đera, Bratislave i Brna... Stogodišnje kiše kao da su nas pratile na svakom kilometru tog dugačkog puta. Strahovali smo da će tako da bude i u prestonici Češke Republike.

Misija br. 1 - Pronađi SIM karticu

Međutim, imali smo sreće da nam je tamo vreme bilo apsolutni saveznik. A kako to obično biva, pošto su danas svi zavisnici od mobilnih telefona, prvi zadatak je bio - pronaći SIM karticu. Što je u Pragu malo teži zadatak.

Nemušto su već u hotelu pokušali da nas upute na obližnju prodavnicu, potom smo pokušali da istu stvar dograbimo na trafici, ali smo već tada shvatili da će engleski biti oruđe koje ćemo dosta manje koristiti u glavnom gradu Češke.

Sredstvo sporazumevanja bilo je isključivo srpski jezik, jer - pričaj po naški da te svaki Čeh razume.

Na naše veliko zadovoljstvo i olakšanje, ogroman natpis Češka Pošta (baš u identičnom obliku) nabacio nam je osmeh na lice, a gospođa koja je radila za šalterom se sa nama sporazumevala kao da je prethodnih 40 godina živela ne u Pragu, već u Beogradu. 

Iako mi nju zaista skoro ništa nismo razumeli, ona je na kraju shvatila i da smo uljudno tražili račun, odnosno "učur" na češkom jeziku i pozdravila nas uz gigabajte interneta i mogućnost da se sada već normalno krećemo po gradu bez straha da ćemo da uđemo u pogrešan prevoz.

Misija br. 2  - Kako ubaciti SIM karticu u telefon bez ičega?

No, pre nego što pređemo na tu stranu priče i bizarne momente, da se vratimo na SIM karticu. Sada kada smo bili u njenom posedu bilo je pitanje - kako je staviti u telefon, s obzirom na to da ne posedujemo nikakvu iglicu, spajalicu ili bilo šta drugo. Zato smo seli u obližnji kafić...

Konobarica isprva nije shvatila da joj uz kafu i čaj tražimo i nešto tanko poput igle ili čačkalice, ali je srpski ponovo odradio svoj deo posla.

- Treba nam nešto da bocnemo ovo - rekosmo, a ona se nasmejala:

- Aha, da bocnete! - otrčala je za šank i donela nam spasonosnu čačkalicu uz pomoć koje smo oslobodili mesto za karticu.

Foto: Telegraf.rs

(Ne)moguća misija br. 3 - Razmeniti 660 kruna u novčiće za gradski prevoz

Nakon obavljenog posla u dvorani i akreditacionom centru, usledila je potraga za kartama za prevoz. Problematika svega je što ga je moguće jedino platiti karticom ili u češkoj valuti u vrednosti do 50 kruna, odnosno isključivo u novčićima putem aparata - tako smo pred sebe postavili novi cilj, platiti kartu za gradski prevoz kešom.

Prva stvar je odmah otpala, pa je usledila ona druga i krajnje neverovatan zadatak - razmeniti 660 kruna (oko 28 evra) u novčiće.

Usledio je obilazak svake moguće radnje, molbe za ljude koji rade na metro stanici... Svako je uglavnom hteo da razmeni do oko 200 kruna, do jedne kineske prodavnice gde nam je "brat" iz najmnogoljudnije zemlje samo izručio "sitniš" i konačno nam rešio sve probleme.

Foto: Telegraf.rs

Da ne zaboravimo, ponovo smo pričali na srpskom, što je bilo ludo i nezaboravno. I ponovo su ljudi bili daleko otvoreniji, spremniji da pomognu i sa neke strane i bliskiji.

Prosečan govornik sa našeg područja razumeće gotovo svaki pisani tekst na češkom. Nasmejali su nas u toku dana i natpisi na semaforu na kojem je jasno pisalo "čekajte", potom reklame na ulasku u metro na Vaclavskim namjestima sa "milostivim letom"...

Foto: Telegraf.rs

A za kraj dana posle obavljenog posla nakon treninga i pres konferencije reprezentacije, prošetali smo se centrom grada, a onda provozali u stilu svakog Beograđanina iz kruga "dvojke" - starim češkim tramvajem na liniji broj 16.

Sa njim smo krenuli u nove pobede. A prva će, nadamo se, stići koliko večeras oko 23.00 časa.

(Telegraf.rs)