Živeo sa roditeljima u štali, skupljao flaše kako bi preživeo, a sada predstavlja Hrvatsku u Evropi i svetu

Reprezentacija Hrvatske se nije proslavila na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i učešće je završila već posle grupne faze. Treće mesto njima nije bilo dovoljno jer su osvojili samo dva boda i zbog toga su ranije morali da pakuju kofere.

Selektor Zlatko Dalić na šampionat je uglavnom poveo oprobana iskusna imena, u čemu su mnogi i videli uzrok pada, ali mesta je bilo i za nekoliko novih imena, odnosno onih koja do sada nisu dobila veću priliku.

Preporučujemo

U slučaju Martina Erlića to nisu bili i minuti, pa je baš kao i u Kataru presedeo sve susrete na klupi. To ipak ne umanjuje značaj toga što je tu uopšte sa nacionalnim timom, posebno ako se u vidu ima o kakvom momku se radi.

Za njega je poptuno normalno da izvan sezone pomaže porodici i zajedno sa njima obavlja sve poslove na selu, od branja višanja koje ne voli, do brige o svinjama.

- Branje višanja ne volim, jer se tu čovek baš namuči. Bereš ih nekoliko dana, od jutra do mraka. Zato volim kupiti krompir. Najdraže mi je kada nas je desetak u ekipi jer tada ima puno rada, zezanja i komunikacije. I rotkvice mi je drago da berem. Sve to radimo za naše potrebe, kako bismo imali domaću hranu. Moj otac ne može jesti onu iz prodavnice, smeta mu za želudac. Stvarno je privilegija da jedem nešto bez aditiva - pričao je Erlić, a prenosi "Sport life".

- Držimo ovce, kokoške, svinje... Moj otac uvek govori da onaj ko ima zemlju ima bogatstvo. Dobro je znati raditi svašta. Nikad ne znaš šta te čeka. Ja bih jednog dana voleo imati svoju farmu, konj.

Nije ipak sve uvek bilo bajno i sjajno za igrača Sasuola.

- Kada sam se rodio, moji su živeli u štali. Životinje su bile u jednoj prostoriji, a od njih nas je delio samo jedan zid. Bilo je jako teških trenutaka, čak i skupljanja flaša. Nije sramota, ali to nikada nisam rekao. Takve stvari volim zadržati za sebe.

O kakvom momku se radi potvrdio je ovim rečima.

- Otac me naučio da i poslednjih deset dinara podelim s prijateljima. Uvek mi je govorio da je bitno da me ljudi cene, a ne da me pamte kao škrtu i sebičnu osobu. Uvek pozdravljam svaku osobu, to radim iz poštovanja. Od čistačice u klubu do direktora.

Martin ima 26 godina i pokriva mesto štopera, a tokom profesionalne karijere nastupao je samo u Italiji, pošto je u Sasuolo otišao sa 17 godina.

(Telegraf.rs)