Dokle će da nam vređa inteligenciju i još 7 pitanja za Piksija na koje Srbija čeka odgovor!

Srbija i posle 24 godine nije uspela da prođe grupu na jednom velikom takmičenju. Ponovo smo spušteni na zemlju i vraćeni u realnost, a to je da smo očigledno fudbalski prosečan tim u Evropi.

Razočarnje među navijačima je utoliko veće, jer Srbija ima kvalitet i igrače koji po imenima mogu da igraju i u nekim od najboljih reprezentacija Evrope, ali nešto ne štima, ili onaj ko treba da ih sastavi, ne radi dobro svoj posao.

Preporučujemo

Odgovornost uvuek ide sa vrha. Za rezultate ekipe narodu račune polaže selektor, ali i čitavo rukovodstvo Fudbalskog saveza Srbije, koje mu je i produžilo ugovor neposredno pred EURO.

Kada svi ljudi koji vole fudbal u Srbiji smatra da bi izveli bolju startnu postavu i da bi bolje vodili tim, onda nešto očigledno nije u redu. Ali, Dragan Stojković Piksi (čiji nadimak je među navijačima, ali i među igračima delimično izmenjen zbog rezultata koje ostvaruje sa Srbijom od Katara) tvrdi suprotno, da treba da budemo ponosni što nismo bili vreća za udaranje i može se reći, vređa inteligenciju svima koji vole fudbal u Srbiji.

Kao i nakon Katara, Piksi demagogijom pokušava poraz da prikaže kao pobedu. "Mi jesmo izgubili, ali nismo poraženi" - jedan je od njegovih "bisera" koji se i ovde mogu primeniti za konkretnu situaciju.

Fudbalska javnost čeka odgovore na mnoga pitanja posle novog gorkog ukusa nakon velikog takmičenja, a ovo su neka od onih koje postavljamo Piksiju.

Kada će da prihvati odgovornost za neuspeh?

Foto: Nikola Tomić

Piksija smo odmah posle meča pitali da li u ugovoru ima klauzulu po kojoj on može da bude raskinut i pre isteka 2026. godine i da li smatra da će biti selektor i posle neuspeha na Evropskom prvenstvu.

Odgovorio je da ne postoji, iako "čaršijske priče" kažu drugačije.

- Nije to pitanje za mene, drugo pitanje, nije nikakva klauzula u ugovoru. Nemam čega da se stidim. Ali, ovo što se nismo kvalifikovali, to je sport. Gde smo pogrešili da se nismo borili. Imali smo strahovit napredak u defanizivi, svakodnevno smo radili na tome i izgleda da smo uspeli. Nema razloga za tragediju, niti će ikada biti tragedija - izjavio je Stojković, koji očigledno nema nameru da se povuče posle neuspeha.

Sada konkretnije ponavljamo pitanje, kada će prihvatiti odgovornost za neuspeh?

Šikaniranje kapitena Dušana Tadića?

Videlo se i u pripremnim mečevima pred Euro da je Duša Tadić srce i duša ove ekipe. Jedini igrač koji može da poveže redove, da stvori šansu jednim potezom, lider, kapiten... Kao takav, Tadić je morao da počne sve tri utakmice, a takvog igrača moraš i da istrpiš čak i kada ga ne ide, jer uvek jednim genijalnim potezom može da reši meč. I sve što je Srbija kvalitetno i stvorila kada su neke šanse iz igre u pitanju, bilo je upravo preko Tadića.

Piksi je već na startu narušio atmosferu, probudio gnev kod Tadića, koji nije uspeo ni da se suzdrži posle meča "vruće glave" i poslao je Piksiju jasnu poruku da se ne slaže sa načinom na koji vodi utakmicu.

Zašto Vlahović, najbolji igrač Juventusa ne počinje odlučujuću utakmicu?

Foto: Nikola Tomić

Pre Eura se verovalo da je napad najbolji deo tima, a da "škripi" u odbrani, ali smo na kraju videli suprotno. Odbrana je nadmašila očekivanja i tu je Piksi u pravu, viđen je veliki napredak. Ali, napad je zatajio, iako Srbija ima tri sjajna špica i nadolazećeg Petra Ratkova koji je veliki talenat. Međutim, i tu se video Piksijev "kukavičluk" jer nije imao hrabrosti da od starta u špic stavi Dušana Vlahovića onda kada treba izabrati samo jednog špica.

Aleksandar Mitrović je zadužio Srbiju sjajnim partijama, golovima i borbom, ali na selektoru je da uvidi da je on u duelu protiv Danaca bio igrač manje na terenu. Bio je ostavljen na milost i nemilost sjajnim Danskim štoperima, nije imao nikakvu podršku i u ovakvoj postavci igre je bio igrač manje na terenu za naš tim. Tek ulaskom Vlahovića (koji je morao da uđe već na poluvremenu, a ne tek u poslednjih 20 minuta), Srbija je uspela da napravi probleme Dancima, a upravo je Vlahović i stvorio jednu dobru poziciju Mitroviću.

Kao što je "maltretirao" Tadića, Piksi je isto radio i sa Vlahovićem. A to je slučaj bio i u Kataru, kada jeste Vlahović bio "rovit", ali ga protiv Kameruna nije ubacio na teren, iako se zagrevao u punom intenzitetu celo drugo poluvreme, dok ga je izveo oba puta i protiv Brazila i Švajcarske (gde je i dao gol).

Vlahović kao jedan od najboljih napadača sveta trenutno, mora da bude prvi izbor na terenu i ako to selektor ne vidi, a vidi svako ko se iole razume u fudbal, onda je to ozbiljan problem.

Zašto "ne dolazimo" na utakmicu i prvih 30 minuta poklonimo rivalu?

Foto: Nikola Tomić

Srbija je na svakoj utakmici imala katastrofalan start i prvih 30 minuta kao da se nije ni pojavila na utakmicama protiv Engleke, Slovenije i Danske.

Novinari su konstantno pitali Piksija šta je problem za tako nešto, na šta je on odgovarao da će se to popraviti. A onda je na ključnoj utakmici za prolaz odlučio da se njegov tim "ne pojavi" na terenu celo prvo poluvreme i da ne uputi nijedan šut. U meču u kojem moraš da juriš pobedu poklonio si rivalu prvih 45 minuta, a istinski napao tek kada je ušao i Dušan Vlahović.

Zašto igramo najružniji fudbal na turniru?

Kada je postavljen za selektora, Piksi je davao populističke izjave, da će igrati na gol više, da ga ne zanima 0:0, da voli samo ofanzivan fudbal, da se nikoga ne plaši i slično... Retorika značajno počinje da se menja posle Katara, iako je i tada imao "epizode" u kojima je nadobudno vređao rivale, poput Bugara, koji su mu umalo posle i došli glave.

Ipak, sada na Evropskom prvenstvu imamo prelaze od toga da igramo najbolji fudbal, napadački, dominantan, do toga da igramo na nulu i da čekamo jednu šansu da nekako damo gol.

Srbija je od svih ekipa igrala najdosadniji i najružniji fudbal na turniru, sa gomilom bezidejnih dodavanja. Protiv Danaca smo imali jedan šut na gol, kada je Sergej Milinković Savić iz odlične situacije jedva dobacio do gola Šmajhela.

I izjava posle Slovenije da smo imali 7-8 šansi, a da lopta nije htela u gol je preterana. Istinke šanse su bile kada je Tadić spojio Mitrovića sa golom, a on šutirao direktno u Oblaka, a druga je kada je Mitrović pogodio prečku. Ostalo su bile situacije nakon gužvi ili posle prekida, a ne izgrađene šanse posle pravih akcija iz igre.

Ko je osoba koja radi video analize iz stručnog štaba, ako to uopšte iko i radi?

Foto: Nikola Tomić

Ponavljao je Piksi kao papagaj da igrači imaju sve informacije o Englezima, Slovencima i Dancima, da se rade video analize, da se tačno zna sve o rivalu. Ali, na terenu nije tako delovalo. Imali smo prilike i da porazgovaramo sa obziljnim stručnjacima i trenerima, koji takođe imaju utisak da se na ovom polju nije dobro radilo. Delovalo je da su igrači prepušteni sami sebi. Nije bilo izgrađenih akcija, a o rivalu očigledno nismo znali ništa.

Danci su nam umalo "na foru" posle nekoliko kornera dali gol, a sve kroz uigrane akcije kod izvođenja prekida. Posle ozbiljne video analize, onakve situacije sebi ne dopuštaš i tačno znaš gde treba da stojiš, koga napadaš, koga čuvaš. Naši igrači to nisu znali i tu je najbolji primer ogoljene "video analize", koja je očigledno bila kao i naša celokupna igra na Evropskom prvenstvu.

Dokle će da kalja svoj ugled i da li će ga ljudi umesto najboljeg fudbalera pamtiti kao najgoreg selektora?

Foto: Nikola Tomić

Nema sumnje da će se Piksi sa mnogim ovim pitanjima ponovo suočiti, ne samo pred srpskom fudbalskom javnošću, već i prema onima koji donose odluke. Kredite među navijačima je potrošio posle Eura, a nakon debakla u Kataru.

Srbija se nije, niti će se ikada zadovoljavati pukim učestvovanjem. Nije se ni Piksi kao igrač zadovoljavao. A i kao selektor je došao sa takvim stavom, da Srbija ima kvalitet i da veruje u igrače, a taj stav sada, zarad čuvanja posla, menja uz opravdamka da nismo igrali 24 godine na Euru. Zapravo, treba da budemo zadovoljni što nam je uopšte selektor, što je izveo startnu postavu bez nekoliko ključnih igrača, što je šokiralo i protivničkog trenera, koji samo što se nije nasmejao na konferenciji kada je odgovarao na to pitanje.

- Nisu važni oni koji počnu, već oni koji uđu sa klupe - još jedna je "mudrost" Piksija, koja najbolje oslikava njega kao trenera.

Istina je surova, Piksi je "zalutao" među trenere, ovaj posao očajno radi, izgubio je svlačionicu potcenjivanjem igrača, ali i sujetom i autoritetom koji ne može da nametne, jer njegovo igračko i selektorsko fudbalsko znanje se dijametralno razlikuju. To je prikrivano u prvim kvalifikacijama za Katar neverovatnom energijom, ali i srećom (gol u nadoknadi za pobedu u Lisabonu, nepriznat gol Ronaldu na Marakani). Posle toga, od Piksija smo imali samo demagogiju, ničim izazvano potcenjivanje protivnika i opravdavanja za neuspehe, katastrofalnu igru i narušene odnose u svlačionici, koja je bila pred pucanjem, a sada defintiivno i puca, što vidimo kroz odluku Predraga Rajkovića da se više ne odaziva pozivu dok je Piksi selektor, a on nezvanično nije jedini, već se pominju i mnogi lideri ekipe koji su nezadovoljni.

Ukoliko ne želi da dalje kalja svoj ugled fudbalske legende i možda i najboljeg fudbalera kojeg je ova zemlja ikada imala, a da bude upamćen kao jedan od najgorih selektora, Piksi bi morao da razmisli o povlačenju sa ovog mesta. Možda i da razmisli o "nepostojećoj klauzuli" za raskid ugovora ako ne prođe grupu.

(Telegraf.rs)